Upravljačko računovodstvo

POJAM I SADRZAJ UPRAVLJACKOG RACUNOVODSTVA

Upravljanje je proces koji se sprovodi od strane odredjene grupe ljudi kroz direktne akcije saglasno zajednickim ciljevima. Efikasno upravljanje podrazumeva postojanje sledecih preduslova:

1. Konkurentsko trziste p/u
2. Dominaciju ekon.nad drustvenom ulogom preduzeca
3. Profesionalizam u obavljanju men.aktivnosti
4. Postojanje korporativne organizacije
5. Postojanje trzista deonica.

Aktivnosti upravljanja prema J. Masiu:

1. Odlucivanje
2. Organizacija
3. Kadrovanje
4. Planiranje
5. Kontrolisanje
6. Komuniciranje
7. Vodjstvo

Osnovne aktivnosti upravljanja: defin. politike, planiranje, akcija, kontrolisanje. Svala posl. odluka se verifikuje kroz njeno dejstvo na osnovne fina. parametre: ekonomicnost, likvid., sigurnost, nezavisnost, profitabilnost. Upravljacke informacije se dele na informacije za potrebe:

1. Strateskog planiranja – omogucuju preciznije odr.nacina i nivoa koriscenja pojedinih eksternih ogran.i njihov uticaj na buduce posl.
2. Kontrole upravljanja – pomazu rukovodiocima da sagledaju ostvarene poslovne rezultate i efekte u odnosu planirane i na osnovu toga da preduzmu akcije koje su u interesu preduzeca
3. Tekuceg poslovanja – prate poslovanje kontinuirano i pomazu da se zadaci i ciljevi ostvare sto potpunije i kvalitetnije.

Upravljacki IS je integralan, struktuiran kompleks ljudi, masina i pravila za snabdevanje rukovodilaca relevantnim potrebnim informacijama iz eksternih i internih izvora, radi kvalitetnijeg planiranja, kontrole i odlucivanja.

Racunovodstvena f-ja je registrovanje, klasifikacija, sumiranje i interpretacija ekonomskih transakcija. Obuhvata: knjigovodstvo, racunovodstveno planiranje, racunovodstveni nadzor, racunovodstvenu analizu. Finansijsko racunovodstvo obezbedjuje informacije o preduzecu, spoljnim pojedincima (banke i akcionari) i grupama koje su posebno zainteresovani za njegov rad i finansijsku aktivnost. Ono se koncentrise na trenutne ili neposredno prosle aktivnosti preduzeca i nastoji da zabelezi i upozna okruzenje sa onim sto se dogodilo u preduzecu od momenta poslednje finansijske inf. koje je dobilo. Primenjuju se opste prihvaceni principi zbog objektivnosti prosledjivanja fin. Inf. spoljnim korisnicima.
Upravljacko racunovodstvo se bavi pruzanjem informacija koje su neophodne menadzment grupi u vezi donosenja odluka i vrednovanja performansi preduzeca. Ono je orijentisano ka buducnosti, na osnovu kojih moze da se planira, donose odluke i potom da se prati njihovo sprovodjenje.
Upravljacko racunovodstvo obuhvata procese i tehnike kojima se dolazi do finansijskih i nefinansijskih informacija od znacaja za donosenje poslovnih odluka, a u cilju, kvalitetnijeg upravljanja poslovanjem i postizanja maximalne finansijske uspesnosti.

PLANIRANJE, BUDZETIRANJE I KONTROLA

Spoljasnje snage cine: vlasnici, banke, drzava i njeniorgani, revizori. Unutrasnje snage cine: poslovni odbor, rukovodioci, radnici. Strateski menadzment je proces koji identifikuje sadasnje i buduce kriticne probleme preduzeca i stvara nacine da se oni razrese konzistentno sa raspolozivim resursima i eksternim ogranicenjima. Proces strateskog upravljanja sadrzi sledece elemente:

1. Snimanje i analizu okruzenja
2. Formulisanje strategije (def. misije, specificiranje ciljeva, razvijanje strategije, postavljanje smernica za politiku)
3. Sprovodjenje strategije (aktiviranje strategije na osnovu razvijanja programa, budzeta i procedura)
4. Kontrolu strategije

Potencijal nekog preduzeca da ostvari strateski uspeh moze se definisati kao one aktivnosti preduzeca koje donose nadprosecne dugorocne profite. Otkriva se analizom:

1. Karak. preduzeca u kontekstu njegovih konkurenata
2. Sredine i potenc. za postizanje uspeha koje ona pruza
3. Fleksibilnosti
4. Primenljivosti

Razvoj pozicije strateskog uspeha ima 3 etape:analiza informacija, razvijanje strategije, primena strategije. Stratesko planiranje bi trebalo da ukljucuje: postavljanje ciljeva, analizu inforamcija ili pregled njegovih osobina i sredine kako bi se unutrasnje snage povezale sa spoljasnjim mogucnostima, i strateski izbor. Postoje 3 kategorije planiranja: zadovoljavajuce, optimizirajuce, inovativno ili adaptivno.
Planiranje je proces koji ukljucuje donosenje i preispitivanje svake od seta medjupovezanih odluka pre akcije, u situaciji gde se veruje da pre nego se akcija preduzme, zeljeno stanje stvari se nece desiti ako se akcija preduzme, zeljeni ishodi – njihova verovatnoca se povecava. Dugorocno, stratesko, korporativno planiranje je formulacija, evaluacija i selekcija mogucih strategija nastalih na osnovu poznavanja resursa organizacije, okruzenja u kome se dela, procene njenih prednosti, slabosti, sansi i pretnji. U procesu korporativnog planiranja, bitna su 4 faktora: eksterno okruzenje, organizacija, buducnost, ocekivanja.

Prednosti korporativnog planiranja:

1. Proces uzima u obzir veliki broj elemenata, politika i strategija
2. Proces pruza znacajnu pomoc u koordinaciji razlicitih aktivnosti organizacije i njihovom optimalnom delovanju
3. Proces odrzava stabilnost u IS-u organizacije i pruza sanse da se one otklone
4. Proces postize znacajne motivacione efekte.