Upravljanje cvrstim otpadom

1.UVOD
Otpad kao nešto „suvišno, nepotrebno ili neki ostatak“ javlja se još od vremena nastanka čoveka, odnosno početnog zadovoljavanja čovekovih potreba. Pošto je čovek u vreme svog nastanka imao potrebu uglavnom samo za hranom tako je i otpad koji ga je okruživao bio samo biorazgradljiv (ostaci životinja, ostaci biljaka). Vremenom se čovek sve više razvijao i kao socijalno i kao tehničko biće, pa se i otpad oko njega menjao po sadržaju i količini.
Udruživanjem prvo u manja, a kasnije u veća naselja uz postepeni tehnički napredak čoveku već počinje da smeta sopstveni otpad i počinje da se suočava sa posledicama svog otpada. To se u početku odnosilo uglavnom na biorazgradljivi otpad gde je čovek doživeo prve bolesti kao posledicu gomilanja otpada oko sebe. Vremenom uporedo sa povećanjem biorazgradljivog otpada povećava se i količina tzv. „čvrstog otpada“. To je naročito bilo primetno u doba velike industrijalizacije čovečanstva gde su se za vrlo kratko vreme formirali čitavi gradovi u potrazi za poslom.
Tada se već formira „potrošačko“ društvo čime se naglo povećava količina čvrstog otpada po glavi stanovnika (odnosno po porodici), a dolazi i do velikog industrijskog zagađenja životne sredine čvrstim otpadom. To se u početku ogledalo kroz porodicu, kroz „potrošnju“, pakovanje hrane, pića, potrebu za garderobom, obućom, potrebu za nameštajem, a industrijsko zagađenje čvrstim otpadom je počinjalo još od početka eksploatacije mineralnih sirovina preko separiranja željene sirovine pa sve do dobijanja produkata nekog proizvodnog procesa.
Dugo je ljudsko društvo „bežalo“ od rešavanja problema otpada. Problem je rešavan individualno (odlagan je tamo gde ima slobodnog mesta), kako za lični, porodični otpad ( koji je prerastao u komunalni otpad), tako i za industrijski otpad. Poznato je u istoriji( krajem HIH veka) nekoliko slučajeva da je usled neregulisanog otpada dovedeno u pitanje opstanak čoveka u nekom području koji je na primer zavisilo od upotrebe rečne vode koje je ugrožavao što komunalni, što industrijski otpad.
Danas čovek kao svesno biće sve više postaje svestan uticaja otpada na samog sebe i na čitavo svoje okruženje tako da kroz razne oblike organizovanja (naselja, grad,regije) počinje da primenjuje niz mera i postupaka prvo na smanjenju otpada, a zatim na njegovom što bezbednijm regulisanju. Čovek danas proizvodi otpade na koje može uticati pojedinac ili grupa ljudi kroz neko organizovanje, a proizvodi i takve da njihovo što manje štetno rukovanje zahteva udruživanje znanja i sredstava jedne a često i više država ( nuklearni, radioaktivni otpad).
Sa višim stepenom organizovanja čoveka i društva uopšte (nastanak organizovanih naselja, gradova, regija), sazrevaju uslovi socijalni, higijenski, urbanistički, ekonomski, prostorni da se mora prevazići individulni način odlaganja otpada po principu „ gde ima mesta pored puta tu ga odloži“. To sazrevanje uslova moralo je da prati i reakcija države kao organa koji donosi propise i stara se njihovoj primeni./8/
U drugom delu ovog rada biće prikazana vrsta i klasifikacija otpada. Treći deo rada se odnosi na to šta je integralno upravljanje otpadom i na šta ukazuje koncept hijerarhije upravljanja otpadom. Dalje, prikazano je koje su to opcije i ključni principi upravljanja otpadom. U sledećem delu rada, prikazano je zbog čega je potrebna obuka kadrova i razvijanje javne svesti o odlaganju otpada. Poslednji deo prikazuje opcije upravljanja otpadom u Srbiji,prikazuje zakonodavni i institucioni okvir upravljanja otpadom u Srbiji, kakva je postojeća praksa i koji su kratkoročni i dugoročni ciljevi u upravljanju otpadom u Srbiji.