Upravljanje komuniciranjem

UVOD

Komunikacije predstavljaju složenu ljudsku aktivnost koja čini osnov ljudskog delovanja, odnosa među ljudima i obavljanja svake aktivnosti ili procesa u koje je uključen čovek. Komunikacije su osnov zajedničkog rada grupe ljudi. Bez komuniciranja nema zajedničkog obavljanja posla, nema složenog delovanja u koje su uključeni različiti pojedinci. Komuniciranje omogućava rukovođenje od strane menadžera, odnosno upravljanje poslovima i procesima, i u krajnjem slučaju komuniciranje omogućava odvijanje procesa upravljanja.

Komuniciranje omogućava obavljanje upravljačkih aktivnosti, stavra mogućnosti da se uspostave veze i odnosi između ljudi, odnosno između menadžera i podređenih. Zato komunikacije predstavljaju bazu upravljačkih procesa u svakoj organizaciji i u svakom preduzeću, u svakom poduhvatu i projektu kojim se upravlja.

Proces komuniciranja je veoma složen proces koji sadrži veliki broj podprocesa, faza i pojedinačnih aktivnosti. Ovaj proces uključuje, takođe, određene elemente i učesnike, i može se odvijati na različite načine i uz pomoć različitih metoda i tehnika.
Proces komuniciranja se sastoji od četiri osnovna elementa:

• komunikator
• poruka
• medij
• primalac

Imajući u vidu da zaposleni predstavljaju misleći kapital preduzeća, njihovo usmeravanje ili, kako se najčešće kaže, upravljanje zaposlenima predstavlja značajan faktor kvaliteta poslovanja preduzeća. U tom smislu u radu se ukazuje na značaj uspostavljanja dobre komunikacije između zaposlenih u oba smera, kako sa nadređenima, tako i sa podređenima. U tradicionalnim preduzećima zastupljen je tradicionalni način komuniciranja. Tradicionalni način komuniciranja podrazumeva da zaposleni na višim funkcijama u preduzeću, uz konkretne zadatke, svojim podređenima daju i detaljne instrukcije i uputstva po kojima treba da realizuju dodeljene zadatke. Takođe, zaposleni koji su u podređenom položaju moraju svoje pretpostavljene obaveštavati o toku i ishodurealizacije zadataka. Međutim, praksa je pokazala da ovakav način komuniciranja u preduzeću ne obezbeđuje željene rezultate, te u cilju ostvarenja boljih rezultata dolazi i do promene načina komuniciranja. Savremeni način komuniciranja podrazumeva da podređeni, osim izveštaja o radu, svojim nadređenima daju informacije na osnovu kojih ovi mogu doneti dobre odluke, a sa druge strane, nadređeni podređenima daju instrukcije, kako bi oni uspešno realizovali donete odluke, ali i prihvataju njihove predloge i sugestije. Dobra komunikacija, uz adekvatno motivisanje zaposlenih, obezbeđuje donošenje dobrihodluka i njihovu uspešnu realizaciju.

Ovako koncipiran sistem komuniciranja ima značajnu ulogu u ostvarivanju svih funkcija procesa menadžmenta. Na primer, ako je reč o planiranju, sasvim je izvesno da ne bi bilo moguće definisati ciljeve, strategije, politike i planove, a pogotovo bi bilo nemoguće raditi na njihovom ostvarivanju a da se pritom ne koriste odreñene tehnike, sredstva i mediji komunikacije.

Kad je u pitanju organizovanje kao funkcija menadžmenta, svrsishodnost dolazi do izražaja pri rešavanju pitanja kao što su podela rada, delegiranje ovlašćenja i odgovornosti, strukturiranje, i sl. Jednostavno, preduzeće bi trebalo shvatiti kao socioekonomski i sociotehnički sistem, zbog čega je nemoguće funkcionisanje takvog sistema bez komuniciranja u svim smerovima i između njegovih različitih segmenata.