Odlomak

Vrste rokova u upravnom postupku

Rok je izvestan period vremena u kom treba ili posle čijeg proteka može da se preduzme neka radnja u upravnom postupku. Rokovi se računaju na godine, mesece, dane i sate, a početak i tok roka ne sprečavaju neradni dani i praznici. Jedino u slučaju da poslednji dan roka pada u neradan dan ili praznik, rok će isteći prvog narednog radnog dana.

Rokovi se mogu podeliti na više načina:
Prekluzivni i dilatorni rokovi – propuštanjem prekluzivnih se gubi pravo na preduzimanje radnje koju je trebalo preduzeti, a propuštanjem dilatornih se to pravo ne gubi već organ određuje novi rok.
Zakonom određeni rokovi i oni koje određuje organ – prvi se, za razliku od drugih, ne mogu produžavati voljom organa ili stranaka, tako da njihovim propuštanjem nastaju pravne posledice.
Produživi i neproduživi rokovi – prvi su uglavnom oni koje određuje službeno lice ili zakon ali sa mogućnošću produženja. Kod drugih je mogućnost produženja isključena.
Subjektivni i objektivni rokovi – početak računanja kod subjektivnih zavisi od saznanja lica za neku činjenicu, dok objektivni teku od nastupanja te činjenice nezaviso od saznanja.
Apsolutno i relativno određeni rokovi – prvi su tačno određeni, a drugi se određuju kao protek vremena od određenog momenta koji će nastupiti.

 

 

 

 

Računanje rokova

Rokovi se računaju na dane, mesece i godine. Posebnim propisom mogu se predvideti i rokovi čije se trajanje meri u časovima. U upravnom postupku rokovi se računaju po tzv. civilnoj komputaciji (computation civilis ), prema kojoj dani predstavljaju nedeljive celine. Dan predatavlja osnovnu mernu jedinicu. Sam rok počinje teći prvog narednog dana od dana dostavljanja (dostavljanje je izvršeno 5. novembra, a rok je 15 dana, rok počinje teći od 6. novembra i ističe 21. novembra ). Ako je rok određen po mesecima odnosno godinama, tada se završava istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po broju odgovara danu kada je izvršeno dostavljanje ili saopštenje, odnosno dana u koji pada događaj od koga se računa trajanje roka (npr. ako rok počinje teći 10. maja, a traje mesec dana, rok ističe 10. juna). Ako toga dana u poslednjem mesecu nema, rok prestaje poslednjeg dana tog meseca. Rok može biti i kalendarski određen, pa se u takvim slučajevima ne mora ni računati (apsilutni rokovi).

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 14 stranica
  • Školska godina:
  • Skripte, Pravo
  • ,  Pančevo,  UNIVERZITET U NOVOM PAZARU - Departman za pravne nauke  

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese