Usluge u bankarskom sektoru

BANKA I BANKARSTVO

1. Definicija banke

Postoji mnogo razliчitih definicija banke. Ipak, ono шto je svim definicijama zajedniчko je чiњenica da banke posluju kao finansijske institucije koje se u osnovi bave depozitnim i kreditnim poslovima. Preciznije, to znaчi da banke чuvaju novac graђana u vidu depozita na koje odobravaju odreђenu kamatu i te depozite uglavnom plasiraju u vidu kredita opet po odreђenoj kamati. Ova definicija je, naravno, veoma pojednostavљena. Bankarsko poslovaњe je kompleksnije, ali suшtina je to: prikupљaњe depozita i њihovo plasiraњe u vidu kredita.
Banka se moжe smatrati poslovnom jedinicom – preduzeћem koja obezbeђuje bankarske usluge u profitne svrhe. U zavisnosti od razliчitih uslova u kojima se bankarstvo razvijalo u pojedinim zemqama, javile su se i razne definicije banaka. U Engleskoj se smatra da je osnovna karakteristika banaka nov~ana emisija, u Francuskoj posredovawe u odobravawu kredita, dok je u Nema~koj wihovo u~eшћe na berzama i bavqewe novчanim шpekulacijama.
Banka je novчano preduzeћe i kreditna ustanova чija je osnovna aktivnost depozitni posao, uzimawe i davawe kredita, posredovawe u oblasti kredita i obavqawe drugih novчanih poslova za raчуn svojih klijenata.

 
2. Nauka o bankarstvu

Nauka o bankarstvu spada u red primeњenih ekonomskih disciplina. Ona se sastoji od teorijskih osnova i primeњenog dela istraжivaњa. Ciљ bankarstva kao nauчne discipline je da se nauчnim metodama opiшe, objasni i prouчi funkcija banaka, kako unutraшњih problema banke, tako i opшta ekonomska dejstva koja potiчu iz њenog funkcionisaњa.
Kao nauчna disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi:
• Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu;
• Bankarskim poslovima, kao шto su depozitni, kreditni i ostali poslovi, kao i naчelima bankarskog poslovaњa;
• Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje opredeљujuћe utiчu na
poslovaњe banaka;
• Opшtim privrednim i monetarno -finansijskim delovaњem banaka i drugih
finansijskih institucija.

Bankarstvo se kao nauчna disciplina o organizaciji i poslovaњu banaka razvilo u drugoj polovini XIX veka. Њen se sadrжaj najpre sastojao u tome da bankaru pruжi potrebna znaњa kako da sa uspehom vodi bankarsko preduzeћe, polazeћi od osnovnih principa bankarskog poslovaњa, kao шto su kreditno pokriћe, likvidnost, povereњe i sl. U novijem periodu doшlo je do preokreta, pogotovo u anglosaksonskoj ekonomskoj teoriji sa jaчaњem drжavne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II svetskog rata.
Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao novчarska preduzeћa i sa stanoviшta њihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne tokove u celini.
Bankarski sistem je viшe determinisan konstantim чiniocima, za razliku od monetarnog sistema. Pri tom, treba imati u vidu veliki znaчaj kako mikroekonomskog aspekta istraжivaњa tj. interna pitaњa funkcionisaњa banaka, a tako i makroekonomski aspekt tj. funkcionisaњe bankarskog sistema kao celine.