Uticaj saobraćajne prognoze na bezbednost saobraćaja

Uticaj saobraćajne prognoze na bezbednost saobraćaja

2.      UVOD

Elementi saobraćajnog sistema su njegovi sastavni delovi. Konkretansistem unutrašnjih odnosa i veza između elemenata sistema, kojim jeodređen način povezivanja elemenata u jedinstvenu celinu, u tokuostvarivanja njihovih funkcija, čini strukturu sistema. Karakteristike saobraćajnog sistema prvenstveno zavise od načina povezivanjanjegovih elemenata. Promene u zadacima – funkcijama saobraćajnogsistema zahtevaju i stalne promene u njihovim strukturama. Na promenu funkcija saobraćajnog sistema utiče pre svega okruženje (postavlja saobraćaju nove zadatke u prevozu dobara, ljudi i prenosu saopštenja).Kao složen sistem, saobraćajni sistem ima veliki broj elemenata. To su saobraćajnice (željezničke pruge, putevi, vodeni putevi – prirodni i
veštački, aerodromi, luke, pristaništa, železničke i autobusne stanice,poslovne i upravne zgrade), vozna i plovna sredstva (brodovi i drugi plovni objekti, motorna vozila svih vrsta, lokomotive, vagoni, avioni i sl.), energija (pogonska sredstva), pretovarni i drugi uređaji za manipulisanje
teretima (dizalice, viljuškari, transportne trake i sl.), palete, kontejneri i sl.Elementi saobraćajnog sistema su organi državne uprave na različitim nivoima, zaduženi za poslove saobraćaja (ministarstva, sekretarijati i uprave), kadrovi i drugi radnici koji obavljaju saobraćajnu delatnost,
organizacije u saobraćajnoj privredi, škole za obrazovanje kadrova,naučne ustanove u saobraćaju i informacioni sistemi. U elemente saobraćajnog sistema ubrajaju se i tzv. nematerijalni elementi (ljudsko znanje, metodi i modeli odlučivanja u saobraćaju, saobraćajne tarife,redovi vožnje, zakoni, propisi, uredbe, ugovori i slično). Samo postojanje elemenata nije dovoljno da bi njihov skup činio saobraćajni sistem. Taj skup mora biti tako uređen, elementi međusobno tako povezani, da skup deluje kao celina, sposobna da obavi određenu funkciju Prikazom opšte strukture saobraćajnog sistema u hijerarhijskom odnosu sa svojim okruženjem ( društvena sfera uticaja i ostali sistemi), sa rasporedom elemenata i procesom funkcionisanja. Vidljivo da se struktura saobraćajnog sistema može posmatrati na nekoliko nivoa. Nivo opštedruštvenog uticaja je najviši nivo koji generiše različite potrebe i zahteve za saobraćajem, na osnovu kojih se utvrđuju koncepcija i politika, te zakonodavne, organizacionostrukturne i tehnološke pretpostavke funkcionisanja saobraćajnog sistema. Saobraćajni sistem je u stalnoj interakciji i sa ostalim sistemima (politički, ekonomski, pravni, privredni, energetski, idejni, odbrambeni, medicinsko-biološki, obrazovno-naučni). Sa ovim sistemima saobraćajni sistem razmenjuje rezultate funkcionisanja (saobraćajna ponuda) za uslove funkcionisanja (saobraćajna potražnja, primena novih tehničkih, tehnoloških, organizacionih i medicinskih dostignuća u saobraćaju,ograničenja koja proizilaze iz funkcionisanja ekonomskog, energetskog,odbrambenog ili pravnog sistema). Na nivou sistema svi pojedinačni elementi svedeni su u jedinstveni sistem saobraćaja, koji deluje u pravcu dostizanja opšteg cilja (blagovremen, dovoljan, uredan, ekonomičan i bezbedan prevoz putnika i tereta). Obično se termin “saobraćajni sistem”odnosi na ovaj nivo. Na nivou podsistema svaki elemenat ulazi u system kao relativno nezavisan, posebno organizovan i sa vlastitim ciljem funkcionisanja. Tipični elementi ovakve vrste su npr. saobraćajno transportna preduzeća, putnici, tereti, saobraćajnice raznih vidova i grana saobraćaja.
Već je ranije naglašeno da saobraćaj nije sam sebi svrha. On ima osnovnu funkciju da zadovolji sve potrebe za kretanjem (prevozom i premeštanjem) ljudi i dobara, prenosom vesti (saopštenja), da poveže različite prostorne celine i sadržaje i učini ih dostupnima različitim korisnicima. Potrebe za kretanjem razlikuju se od područja do područja, od zemlje do zemlje. One se međusobno razlikuju iz više razloga.Između pojedinih područja postoje razlike u strukturi i broju stanovnika,gustini naseljenosti, u navikama i potrebama ljudi za putovanjem, za potrošnjom materijalnih dobara, u zaposlenosti, u standardu, u vrsti i količinama dobara koji se troše, proizvode i prevoze. Zbog svih ovihrazlika i funkcije saobraćajnih sistema moraju biti različite. Isto tako područja se ne razvijaju i menjeju istom brzinom u onim segmentima koji generišu potrebe za kretanjem i prevozom. Razvija se privreda i društveni odnosi, stalno se menjeju potrebe u kretanju ljudi, dobara i saopštenja, pa se i funkcija saobraćajnog sistema stalno menja. Bitno je naglasiti da između strukture i funkcije sistema postoji povratna sprega, tj. da bi saobraćajni sistem mogao da izvrši svoju funkciju na konkretnom području njegova struktura se mora stalno prilagođavati funkciji. Kao i kod svih drugih složenih sistema, strukturu saobraćajnog sistema čine njegovi elementi, i naročito način na koji su ovi elementi međusobno
povezani u toku vršenja svoje funkcije. Promene u funkcijama saobraćajnog sistema glavni su razlog promena u njegovoj strukturi. Tako npr. svaka dogradnja postojećeg sistema prevoza putnika uvođenjem novih načina prevoza neminovno zahteva promenu structure sistema (npr. uvođenje tramvaja) uz već postojeći autobusni prevoz zahteva na nivou grada koncipiranje novog sistema prevoza, izgradnju nove mreže tramvajskog saobraćaja, utvrđivanje novih linija i
usklađivanje rada linija oba načina prevoza