Uvod u biznis

Uvod u biznis

1.Okviri za definisanje menadzmenta
Definiceje upravljanje:
1) Upravljanje znaci predvidjati, planirati, komandovati, koordinirati I kontrolisati
2) Proces kroz koji odabrana grupa ljudi usmerava sve zaposlene u kompaniji, prema zajednickom zadatom cilju
3) Koordiniranje razlicitih resursa u procesu planiranja, organizovanja, usmeravanja I kontrole usmereno prema zajednickim ciljevimna.
Upravljanje, je proces planiranja, organizovanja, motivisanja i kontrole u pravcu postizanja određenih  kompanijskih ciljeva.
Rukovodjenje je alokacija ponašanja pojedinaca i grupa usmerena ka definisanim ciljevima kompanije
Usmeravanje je upućivanje radnika na konkretan zadatak.

 
2.Industrijski odnosi
-su socio-ekonomski odnosi u poslovno-radnom okruženju, čiji su osnovni činioci vlasnici kapitala, menadžeri, sindikati i radnici. Do kraja 19 veka industrijskih odnosa nije bilo jer nisu postojali njihovi osnovni cinioci. Nije bilo sindikata, a male fabrike stvorene industrijskom revolucijom imale su za direktora vlasnika I poslodavca istovremeno. 1907. godi dolazi do razdvajanja privatnog vlasništva nad kompanijama od upravljaških funkcija.
Najvazniji cinioci su sindikati, ali i niz drugih elemenata određuje suštinu ind.odnosa:
INSTITUCIJE: sindikati, sindikalni savezi, udruženja poslodavaca, pravne inst., obrazovne inst., arbitražne sl., vladina ministarstva,…
LIČNOSTI: sindikalni predstavnici, službenici i funkcioneri sindikata, poslodavci, direktori, sudije, drž. Ministri,..
PROCEDURE: Ugovaranja, pregovori, posredovanja, disciplinski postupci, stečajevi, štrajkovi, sudski postupci,…
KATEGORIJE: plate, radno vreme, uslovi rada, sadržaj rada, radni ugovori, vreme zapošljavanja, disciplina, …
 

 
3.Razvoj organizacije
Prvobitne organizacije(subkontraktori): poslodavci I radnici, radjeno u kucama ili radionicama, vlasnik nalazio kupce, potreban materijal.  Pocetkom 20. veka razvili se oblici organizacije, (privatne kompanije, drzavne kompanije, jedinstvena trgovina, partnerstvo,multinacionalne kompanije, nacionalizovana industrija, kooperative, radnicke kooperative, odeljenje državne uprave, lokalna vlast,… Zakon o kompanijama 1948 dopunjen 1989.

 
4.Klasicne teorije
Anri Fajol , Generalni industrijski menadzment 1916 godine. Fajol je menadzment definisao kao predvidjanje, planiranje, komandovanje, koordiniranje I kontrolu u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva. U tom smislu on je utvrdio 6 kljucnih preduzetnickih aktivnosti: tehnicke aktivnosti(proizvodnja), komercijalne aktivnosti (kupoprodaja),finasijske aktivnosti (kapital), obezbedjenje (cuvanje imovine), racunovodstvene aktivnosti (finansijske informacije), menadzerske aktivnosti (planiranje I organizovanje). Fajlo smatra da je prvih pet aktivnosti medjuzavisno I da su egzekutivnog karaktera. Planiranje  I organizovanje treba da bude potpuno nezavisno od prethodnih pet aktivnosti. Fajlovi opsti principi menadzmenta(14): podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo komandovanja, jedinstvo planiranja, podredjenost individualnih interesa opstim interesima kompanije,novcana naknada za rad ,centralizacija, piramidalna struktura, poredak, pravicnost, vreme uhodovanja zaposlenih, inicijativa, esprit de corps podrazumeva harmoniju organizacije I razvijanje podsticanja timskog rada.
Frederik Tejlor, tvorac naučnog menadžmenta. Suština je u onome što on naziva “pošten dnevni učinak”-sav rad koji radnik obavi dnevno, maksimalnom brzinom, a da ne naruši svoje zdravlje.
Postavio je 3 principa naučnog upravljanja: 1.) Procena dnevnog učinka radnika, 2.) Sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga u planskom odeljenju, 3.) Kontrola rada i izvršenja radnih zadataka.
Metodologija realizacije nauč. Upravljanja:1.)Odabrati radnike sa najvišim stepenom kvalifikacije za utvrđeni zadatak, 2.)Detaljno proučiti osnovne pokrete i operacije koje svaki radnik treba da obavi u toku rada, 4.) Proučiti vreme potrebno za obavljanje svakog pokreta, 4.) Eleminisati sve spore i nepotrebne pokrete, 5.) Odrediti serije najbržih i najefikasnijih pokreta.