Uvod u ekonomiju

PREDMET EKONOMIJE
Reč ekonomija je grčkog porekla. Nastala je kombinacijom reči oikos-kuća i nomos-upravljati.Reč ekonomija doslovno prevedena na srpski jezik znači upravljati imanjem, odnosno upravljati gazdinstvom.EkonomskamisaozapočinjeučenjemantičkihfilozofaKsenofonta, PlatonaiAristotela, a nastavljaju je srednjovekovniskolasticiikanonisti.Aristotel je smatrao da je ekonomija veština pribavljanja sredstava za život. Prviekonomskiteoretičaribilisumerkantilistisakojimakrećerazvitakekonomijekaonauke.Ekonomijaje nauka o racionalnom ljudskom ekonomskom izboru. Izučava ekonomske zakonitosti u privredi i privredne aktivnosti. Ima za cilj otkrivanje pravila kojima ljudi treba da se rukovode u vlastitom ekonomskom ponašanju, a koja zavise od: stvarnog, istorijskog i društvenog okruženja uz upotrebu limitiranih resursa. Resursima nazivamo sve raspoložive materijalne i nematerijalne izvore stvaranja ekonomskog bogatstva.Okolnost da su ekonomski resursi limitirani, a potrebe neograničene, implicira na neophodnost njihove maksimalno racionalne upotrebe u cilju dobijanja optimalne količine roba i usluga, odnosno dobijanja optimalne količine dobara. Deli se na mikro i makro ekonomiju.
ŠTA,KAKO I ZA KOGA PROIZVODITI?
Rešenje ovog problema predstavlja samu srž ekonomske nauke (Pol Samjuelson)
Principi na osnovu kojih se rešavaju ključni ekonomski problemi u različitim društvenim sistemima su: instinkt, tradicija, komanda i tržište. Instikt rešava problem u primitivnim sredima, tradicija patrihalnih i matrijahalnih sistema, a komanda je karakterisična za vojne ali i socijalističke sisteme. Tržište samostalno rešava osnovne probleme u kome prodavci i kupci slobodno donose odluke.
A) ŠTA PROIZVODITI – uz pomoć: – odnos proizvodnje i potrošnje, – ustanovljavanje obima i strukture potrošnje
B) KAKO PROIZVODITI-racionalno kombinovanje raspoloživih faktora proizvodnje, – zadovoljenje osnovnih potreba ekonomskih pricipa (produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost)
C) ZA KOGA PROIZVODITI uz rešavanje pitanja – u odnosu na društveno bogatsvo klase, – u zavisnosti od ekonomske delatnosti, – u zavisnosti od broja pojedinaca
D) KAKO OBEZBEDITI KONTINUITET PROCESA
– mehanizam tržišta
– makroekonomsko upravljanje ekonomijom
MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA
Ekonomija se grana u 2 velike celine : mikroekonomiju i makroekonomiju.Mikroekonomija proučava ekonomske aktivnosti domaćinstva i preduzeća u korišćenju resursa i upotrebi dohodaka.Mikroekonomija analizira formiranje tržišnih cena, proučava proces stvaranja dohotka, uticaj državnih poreza,troškova i mera makroekonmske politike na privredu, i istražuje tehnike i metode za uspešije korišćenje identifikovanih mogućnosti razvoja u poslovnom okruženju.Mikroekonomija nastoji da otkrije zakonitosti kojima se vode ekonomski subjekti prilikom donošenja individualnih odluka.Makroekonomija se bavi proučavanjem privrede kao celine. Njena preokupacija je istraživanje načina na koji deluje ljudsko ponašanje na ishode funkcionisanja visoko agregiranih tržišta kao što su tržište rada, tržište kapitala i tržište potrošnih dobara.Makroekonomija izučava visoko agregirane kategorije kao što su bruto nacionalni proizvod, neto nacionalni proizvod, inflacija, zaposlenost, novčana masa, platni bilans, agregatna ponuda, agregatna tražnja.
MERKANTILIZAM
Merkantilizam je ekonomska škola nastala krajem 15. veka u Zapadnoj Evropi i raspala se u prvoj polovini 18. veka. Nastala od latinske reči mercatura – trgovina. Smatra da je trgovina jedini izvor narodnog bogatsva, a da se bogatstvo izražava u novcu, odnosno u količini plemenitih metala. Merkantilisti smatraju da će društvo biti bogatije, ukoliko su bogatiji pojedinci koji ga čine.Povećanje bogatstva jedne zemlje može se ostvariti isključivo prilivom novca sa strane, odnosno, jačanjem spoljne politike. Budući da unutrašnja trgovina prenosi novac iz jednih u druge ruke, ona nema značaja u kontekstu stvaranja bogatstva zemlje.Najpoznatiji predstavnici su: Montekrijen i Kolber u F, Sera u I, Man i Stjuart u E, Posoškov u R.
FIZIOKRATIZAM
od grčkih reči fizis – priroda, kratos – moć. Fiziokratizam je ekonomsko učenje nastalo u Francuskoj u 17. Vodeći predstavnici su francuski ekonomisti Tirgo i Kenej.Ključna ideja fiziokratizma je koncepcija prirodnog poretka čija je osnova privatna svojina kao večna kategorija.Fiziokrati smatraju da pozitivno zakonodavstvo treba da bude u skladu sa prirodnim poretkom, dok državno mešanje u društvene i ekonomske odnose mora biti svedeno na minimum.Fiziokrati smatraju da bogatstvo jedne zemlje zavisi od razvoja poljoprivredne proizvodnje. Osnovni izvor bogatstva je priroda.Fransoa Kenej je prvi autor u istoriji ekonomske misli koji je proanalizirao makroekonomske procese, razmotrivši teoriju društvene reprodukcije. Orginalnost njegovih ideja i pionirska uloga njegovih šema reprodukcije obezbedila mu je mesto među velikanima ekonomske misli.
ŠKOLA KLASIČNE EKONOMIJE
Traje od 17. do 18. veka. Podigla je ekonomiju na nivo nauke. Glavni predstavnici su Adam Smit i David Rikardo.Njihov cilj je bio otkrivanje unutrašnje međuzavisnosti i zakonitosti funkcionisanja privrede kao celine.Klasičari polaze od principa nevidljive ruke tržišta koji je formulisao Adam Smit.U svom delu Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda on kaže da se pod kategorijom bogatstva naroda podrazumeva količina proizvedenih dobara u svim oblastima nacionalne privrede u periodu od jedne godine.Kamen temeljac klasične škole je stav francuskog ekonomiste Seja, po kome svaka ponuda roba automatski izaziva vlastitu tražnju. Tržišni mehanizam samo po sebi osigurava punu zaposlenost faktora proizvodnje.Klasična ekonomska teorija polazi od stava da privatna svojina upotpunosti i uvek iskorišćava svoje faktore proizvodnje. Zato njeni predstavnici ističu ekonomski značaj privatne svojine, slobodnog tržišta kao i privatnog preduzetništva.Mešanje države u ekonomsku aktivnost će po njima izazvati samo poremećaje, pad proizvodnje i rast nezaposlenosti. (Neka stvari idu svojim tokom)