Uvod u masinske konstrukcije

1. Mašinske konstrukcije kao izdvojeni delovi
mašinskih sistema. Značaj i cilj izučavanja
mašinskih konstrukcija
Pod pojmom SISTEMA u najopštijem smislu podrazumeva se izvesna
hijerarhijski uslovljena struktura, u okviru koje se odigravaju određene
pojave ili procesi. U praksi je uobičajeno da se sistemi dele na prirodne
sisteme koji su stvoreni mimo znanja i volje čoveka i na veštačke sisteme
koji su realizovani isključivo čovekovom delatnošću. Prirodni sistemi
dalje mogu biti organski (biološki) i neorganski (nebiološki), dok u grupu
veštačkih sistema spadaju hemijski, tehnički i društveni sistemi. Svaki
od spomenutih sistema sadrži veći broj odgovarajućih podsistema. Za
industrijsku praksu posebno su značajni tehnički sistemi, u okviru kojih
se kao karakteristične celine mogu izdvojiti: mašinski sistemi, elektri- čni sistemi, građevinski sistemi, itd. (slika 1).
U mašinskim sistemima uvek se odvijaju pojave ili procesi koji su u
vezi transformacije materijala, energije ili informacija. Na taj način
dostignuti nivo znanja, nauke i tehnologije transformiše se u konkretna
tehnička rešenja na izvedenim mašinama i uređajima koji rade u realnim
eksploatacionim uslovima, što istovremeno podstiče kako ekonomski, tako
i sveukupan društveni razvoj. Ovo bi bio jedan apstraktni model funkci- onisanja mašinskog sistema, čiji je šematski prikaz dat na slici 2.
Sl. 2. Apstraktni model funkcionisanja mašinskog sistema
Da bi shodno modelu prikazanom na slici 2 mašinski sistem mogao
da funkcioniše u stvarnosti, potrebno je da poseduje adekvatnu konstruk- ciju. To znači da treba da se sastoji od realnih delova, podsklopova,
sklopova i ostalih funkcionalnih celina, koje su u stanju da u potpunosti
zadovolje tražene eksploatacione zahteve. Svaka od spomenutih strukturnih
celina može se tretirati kao specifična MAŠINSKA KONSTRUKCIJA,
koja se u odnosu na sistem najčešće analizira i proučava kao izdvojena
celina. Od ovih celina često može zavisiti kvalitet i ispravnost rada
čitavog mašinskog sistema.
U teoriji mašinskih sistema uobičajena je podela mašinskih kon- strukcija u pet karakterističnih grupa, pri čemu se kriterijum podele zasniva
na stepenu inoviranosti konstrukcijskog rešenja: