Važnost sektora usluga u privredi Srbije

 
UVOD
U bilansima nacionalnih ekonomija usluge su, tradicionalno tretiranje kao „tercijarni“ ili rezidualni sektor privrede. Pojam „rezidualnog“ sektora pokazuje da se usluge tretiraju kao manje značajne delatnosti u odnosu na primarni i sekundarni sektor. Spora afirmacija uslužnog sektora, kao sve značajnijeg sektora ekonomije, nastaje kao posledica nedovoljnog razumevanja uloge uslužnih organizacija i uslužne industrije u ekonomiji.
Evidentno je da se procesi tranzicije, kao i dinamika razvoja usluga neće odvijati ravnomerno na celokupnoj teritoriji Srbije. Budući dinamičan razvoj uslužnog sektora treba da bude osmišljen, a ne stihijski što upućuje na neophodnost izrade odgovarajuće strategije privrednog razvoja.
Strukturne promene i tendencije povećanja uloge uslužnih delatnosti prisutne su u globalnim razmera. Celokupan razvojni tok u protekle dve-tri decenije okarakterisan je kao deindustrijalizacija koju karakteriše nekoliko osnovnih trendova kao što su: osetno usporavanje rasta primarnog i sekundarnog sektora; opadanje produktivnosti rada u materijalnoj proizvodnji itd.
To su značajne tendencije koje se moraju uvažavati pri formulisanju strategije i politike konkurentnosti izvoza usluga Srbije u narednom periodu. Povećanje izvoza usluga treba da postane pokretačka snaga budućeg rasta i razvoja Srbije. Za Srbiju je pitanje konkurentnosti uslužnog sektora višestruko značajno. Pre svega, jedan od najvažnijih ciljeva u aktuelnoj fazi tranzicije je povećanje izvoza, a doprinos uslužnih delatnosti izvozno-orijentisanom privrednom rastu zemlje može biti veći u narednom periodu, nego što je bio u prošlosti.
1. POJAM I KARAKTERISTIKE USLUGA

Usluge su rezultat društveno-korisnih, umnih i fizičkih delatnosti, koje nemaju, po pravilu, proizvodan karakter i koje, po izvesnim klasifikacijama čine superstrukturu čitave društvene aktivnosti. Tako shvaćene usluge se javljaju u mnogim privrednim i neprivrednim oblastima kao što su: saobraćaj trgovina, ugostiteljstvo, turizam, aktivnost državnog aparata javnih službi, obrazovanje, nauka, kultura, zaštita zdravlja i socijalna zaštita. Usluge advokata, umetnika, usluge zanatstva kao što su: usluge frizera, kozmetičara, fotografa, usluge raznih opravki i sl. su usluge slobodnih profesija i lične usluge. Dobrotvorne organizacije, organizacije zabave i druge slične ustanove su, takođe, proizvođači usluga. Među uslužne aktivnosti ubrajaju se i usluge koje vrše banke i ustanove osiguranja.
Neproizvodna preduzeća proizvode usluge koje su nematerijalne ili manje opipljivi proizvodi. Usluge se mogu klasifikovati na različite načine, bilo da ih obavljaju pretežno ljudi ili mašine i bez obzira na to da li se temelje na profitnoj ili neprofitnoj bazi.