Virusi i antivirus programi

Uvod

Svako ko je imao bilo kakav kontakt sa kompjuterom zasigurno je čuo za kompjuterski virus.Virus je računarski program napravljen sa namerom da po ulasku u kompjuter “čačka” po njemu i neprimetno kvari fajlove. Kada se program koji sadrži virus otvori, virus se aktivira. Aktivirani virus može ne samo da inficira ostale programe i dokumenta na vašem kompjuteru, već može da se umnoži i prenese na ostale kompjutere povezane sa Vašim, na isti način kao što bi se i biološki virus preneo sa jedne osobe na drugu.
Kompjuterski virusi se zovu virusi jer se nekome nekada činilo da je to pojam koji će neiskusnim korisnicima najlakše predočiti kako se oni šire i kakve su njihove posljedice. Oni pravi virusi se ne vide golim okom, a kompjuterski još manje. Ukratko, kompjuterski virus je neka vrsta programa koji se na neki automatizirani način širi po računarima i radi neku štetu na tim računarima.
Bespotrebno zauzima prostor na hard disku ili memoriji (pa tako usporava rad vašeg računara, ili usporava vašu vezu kada ste spojeni na internet), bilo da vam samo izbaci poruku u kojoj vam kaže da ste glupi (pa vas to možda psihički pogodi), bilo da vam briše vaše podatke na računaru, ili ih mijenja (npr. finansijske podatke iz avgusta pomiješa nasumice sa novembrom), ili, možda najgore, pošalje vaše ugovore, slike ili neke tekstove privatne prirode na neku slučajnu e-mail adresu (možda ako nemate sreće i nekome koga poznajete).
Iz ovih spoznaja je jasno da je potrebno uložiti određen napor kako bi ljudi koji koriste računare postali svjesni postojanja virusa i kako ne bi nastavljali s nezainteresiranošću za ovaj problem stvarajući ga tako zapravo još većim.
Osnovna zaštita od virusa na samom računaru ogleda se upotrebom programa za borbu protiv virusa. Ovi programi označavaju se zajedničkim imenom antivirusni programi. Program u sebi ima podatke koji mu omogućavaju prepoznavanje različitih virusa.Danas se sva poslovanja vode preko računala i nedopustiv je rizik da se dovedemo u situaciju prekida poslovanja na određeno vrijeme.Zato jeotrebno je redovno obnavljati antivirusne programe jer svakog dana nastaju milioni novih virusa.
1.Pojam kompjuterskih virusa i istorijski razvoj

Stručnjak za viruse, Fred Cohen je kroz svoja istraživanja, doktorsku disartaciju i različite publikacije praktički zasnovao novu znanost o virusima. On je razvio teoretski, matematički model o ponašanju kompjuterskih virusa. Kohenova formalna definicija (model) ne bi se mogla tako jednostavno prevesti iz matematičkog na obični jezik ljudi, ali njegova skraćena definicija otprilike glasi: ”Kompjuterski virus je kompjuterski program koji može inficirati druge komjuterske programe modificirajući ih na taj način da to podrazumeva stvaranje svoje vlastite kopije.”

• Problem sa Kohenovom skraćenom definicijom je što ona ne obuhvata mnogo karakteristika koji daje njegov matematički model. No, na drugu stranu, koristeći Kohenov formalni model, on neke stvari svrstava u viruse koje niko ne bi smatrao virusom npr. program DISKCOPY.
• Većina od nas bi se složila sa ovakvom definicijom virusa: ”Kompjuterski virus je program koji ima mogućnost razmnožavanja, a sadržaj kod koji kopira sam sebe i tako ”ZARAZITI” druge programe modificirajući njih ili njihovu okolinu na taj način da poziv inficiranog programa zapravo upućuje na izvršavanje moguće kopije virusa.”
• Većina ljudi koji se bave računarima, koriste termin ”virus” za svaku vrstu programa koji pokušava sakriti svoju destruktivnu funkciju i/ili se pokušava razmnožiti na što je više moguće računara, iako bi se neki od tih programa mogli nazvati ”crvima” (worms) ili ”Trojanskim konjima” (Trojan horses).
Ovi programi su zapravo veoma ozbiljna stvar, razmnožavaju se brže nego ih se pronalazi i zaustavlja. Najbezazleniji virus može biti stvarna životna pretnja. Npr. u slučaju neke bolnice i kompjuterskog sistema koji održava i prati životne funkcije pacijenta, virus koji bi ”jednostavno” zaustavio računar i nebi učinio ništa drugo osim pokazao bezazlenu poruku na ekranu i čekao dok neko ne pritisne neku tipku zapravo bi mogao uzrokovati fatalan kraj za pacijenta.
Oni koji razvijaju viruse ni sami ne mogu zaustaviti njihovo širenje pa čak ukoliko bi i sami to željeli. Kompjuterski virusi su zapravo poseban slučaj nečega poznatog pod nazivom ”bolesna logika” (malicious logic) ili malware.
Kompjuterski virusi su mali programi koji imaju za cilj nanošenje štete tj. zloupotrebu. Nazvani su tako jer imaju sposobnost razmnožavanja (sami sebe iskopiraju na više mesta da disku ili disketi). Prvi virusi su bili programi koji su ispitivali zanimljive, propagandne ili duhovite poruke na monitoru. Nisu bili destruktivni, tako da nije bilo potrebe razvijati neku posebnu zaštitu. No, stvari su se ubrzo promenile.

Kasnih 80-tih, računarski virusi bili su djelovi koda prikačeni na program kao što su bile igre ili tekst procesori. Bili su dizajnirani tako da se izvršavaju kada se pokrene neki od tih programa. Upisivali su se u memoriju i tražili pogodno tlo za širenje. Ukoliko bi pronašli ono što traže, počeo bi njihov rad koji se može manifestovati na više načina.
Vremenom su tvorci virusa postajali kreativniji, jer su učili nove ”trikove”. Jedan od boljih bila je mogućnost upisivanja virusa u memoriju, tako da bi ostajao onoliko dugo koliko bi računar bio upaljen. To je virusu omogućavalo masovnije repliciranje. Drugi zanimljiv trik bila je mogućnost inficiranja boot sektora floopy ili hard diska. To je deo diska koji sistem prvo čita nakon uključivanja računara.
Danas je širenje virusa po ovoj osnovi višestruko umanjeno, jer programi za zaštitu od virusa čuvaju boot sektore, a i razmjena programa odvija se putem CD-a ili Interneta. CD ne može biti modifikovan što značajno smanjuje mogućnost širenja virusa. Ipak, ukoliko se podaci prije snimanja na CD ne