Odlomak

 

1. UVOD

Nagli porast broja i značaja privatnih kompanija koje se bave pružanjem usluga vojnog karaktera i poslova fizičko – tehničkog obezbeđenja predstavlja globalni fenomen kraja 20. i početka 21. veka. Posle četiri stotine godina, državne institucije nisu jedini subjekti koji se staraju o spoljnoj i unutrašnjoj bezbednosti svojih građana.

Ratovi se u mnogome razlikuju, takođe pravila za vođenje ratova se menjaju za svaki rat ponaosob. Rat nije samo borba gde se od vojske očekuje da pokaže i predstavi silu, već prilagođavanje različitim civilnim institucijama kao zahtev koji se postavlja pred svakog vojnika ili komandanta. Pravi i efikasan odgovor nije uvek moguć s obzirom na lošu strukturu i organizaciju vosjke.
Različita iskustva savremenih kampanja nude rešenja za prevazilaženje ovog problema. Radi se o angažovanju privatnih vojno – bezbednosnih kompanija (PVBK)

Privatne vojno – bezbednosne kompanije su specijalizovane za pružanje bezbednosnih usluga na tržištu ili angažovanje unutar vojnih ili nekih drugih struktura.

Ove kampanje planira vojska, a borbena dejstva izvodi vojna jedinica. Cilj rada je da objasni modele i mesta upotrebe PVBK tokom izvođenja misija i zadataka, pre sveha na nivo nacionanih snaga. PVBK su veoma zastupljene i imaju značajnu ulogu u svim sistemima bezbednosnog menadžmenta kao i u konceptu logistike, borbenih dejstava i podrške.

Privatne vojno – bezbednosne kompanije nisu ocenjene kao pretnja bezbednosti u Srbiji, a domaćih kompanija ovog tipa ni nema. Ipak, ne treba zanemariti mogućnost da se one pojave na srpskoj sceni, pa bi zakonodavac trebao da ima na umu i ovaj sektor.

Rekonstrukcija sistema bezbednosti Republike Srbije u oblasti privatnog sektora, odraziće se na velike promene po pitanju privatnih vojnih kompanija.
Takođe dešavanja koja se se deslila na našim prostorima protkle decenije učinila su naše područje veoma interesantnim kako zbog kadrova koji odgovaraju PVBK, a to su jeftina radna snaga, kvalitet i iskustvo itd.

Privatizacija sektora bezbednosti, sa sobom nosi i niz problema odnosno rizika. Ti problemi se odnose na ulogu privatnih kompanija u sistemu bezbednosti kao i njihovu kontrolu rada koju vrše institucije države.
2. ISTORIJSKI RAZVOJ
Angažovanje ljudi koji se bave ratom kao profesijom je vekovna praksa. Oni su bili u službi bogatih gradova država u renesansnoj Italiji.

Još u 13. veku pre nove ere, egipatski faraon Ramzes II se služio na hiljadama plaćenika u borbama. To su takođe radili i Stari Grci i Rimljani. Feudalni plemići Srednjeg veka, Aleksandar Veliki, sve Pape od 1506. godine pa do danas imali su svoje plaćenike.
Džordž Vašington i Napoleon su ih koristili protiv Britanaca.

Početkom 18. veka, usledili su negativni stavovi o plaćenoj vojsci. Na to je uticao razvoj zapadnih država i novih zakona koji je zabranjivao građanima da nose oružje i da se bore pod zastavom tuđe države. Kao posledica burnih međunarodnih odnosa, bili su sukobi niskog inteziteta, koji su izbrisali granicu između vojske i civila. Npr. učesnici Francuske revolucije u jurišu na Bastilju, su uglavnom bili plaćenici koje je finansirala i organizovala nova buržoazija, da bi svrgnula monarhiju.

Jedan od prvih kritičkih osvrta na plaćenike je izneo Nikolo Makijaveli u svom delu „Princ“, obajvljenom 1532. godine.

„Plaćenici su nepouzdani i opasni, i ko god ih angažuje za zaštitu države, nikada neće moći u potpunosti da računa na ovu vojsku – oni ambiciozni, bez discipline i jednistva, bez vere, hrabri među prijateljima, kukavice među neprijateljima, ne plaše se Boga i nemaju veru u čoveka.“

Angažovanje PVBK, onakve kakve i danas postoje, započeto je tokom ’60 – ih godina prošlog veka. Prva komercijalna kompanija za pružanje vojnih usluga bila je „Watch Guard International“. Ova kompanija je imala formalni ugovor sa vladom, koji regulisao međusobne odnose. Predmet ugovora su bile operacije na Bliskom istoku. Usluge koje je pružala ova kompanija bile su: vojni menadžment i konsalting, sistem bezbednosti za prijateljske vlade Velike Britanije i obuka lokalnih jedinica.

Iznajmljivanje PVBK, onakvih kakve ih danas poznaejmo, počelo je u 20. veku, kao posledica angažovanja vojnih snaga pre svega u SAD. Npr. prilikom Zalivskog rata, 1991. godine, Pentagon je angažovao jednog kontraktora na svojih 50 vojnika.
Tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije, ovaj odnos je bio 1 na prema 10 američkih vojnika.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Bezbednost

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese