Vrste pravnih poslova

1

1. UVOD

2

2. NASTANAK PRAVNOG POSLA

3

3. POJAM PRAVNOG POSLA

4

4. IZJAVA VOLJE

5

5. VRSTE PRAVNIH POSLOVA

7

5.1. JEDNOSTRANI PRAVNI POSLOVI 

8

5.2 DVOSTRANI PRAVNI POSLOVI

9

5.2.1. JEDNOSTRANO OBVEZNI I DVOSTRANO OBVEZNI UGOVORI

10

5.3. VIŠESTRANI PRAVNI POSLOVI

11

5.4. PRAVNI POSLOVI MEĐU ŽIVIMA

12

5.5. PRAVNI POSLOVI ZA SLUČAJ SMRTI

13

5.6. NAPLATNI PRAVNI POSLOVI

14

5.7. BESPLATNI PRAVNI POSLOVI

15

5.8. KAUZALNI PRAVNI POSLOVI

16

5.9. APSTRAKTNI PRAVNI POSLOVI

17

5.10. FORMALNI PRAVNI POSLOVI

18

5.11. NEFORMALNI PRAVNI POSAO

20

6. ZAKLJUČAK

21

7. LITERATURA

22

2

1.UVOD

U   ovom   seminarskom   radu   smo   obradili   temu   vrste   pravnih   poslova,   sa   primjerima   i 

objašnjenjima da bi mogli lakše da shvatimo svaku od podjela pravnih poslova. Da bi mogli 

govoriti o vrstama pravnih poslova moramo prije svega objasniti nastanak i razvitak pravnog 

posla  kroz   historiju.   Poslije  toga  moramo   obrazložiti  pravni  posao   općenito   kao   i   pojam 

pravnog posla i tačne definicije. Pravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim 

činjenicama   izaziva   nastanak, promjenu   ili   prestanak   subjektivnog   prava   ili   dozvoljenog 

građanskopravnog odnosa. U pravnoj nauci se opravdano ističe razlika između pravnog posla 

i pravne radnje. Pravni posao treba razlikovati od pravne radnje. Pravni posao je vrsta pravne 

radnje, ali nije svaka pravna radnja pravni posao. Rimsko pravo poznaje samo pojedine tipove 

pravnog posla. Njemu je stran opšti pojam ugovora. Izrazi actus i negotium potiču iz rimskih 

izvora ali se nikad ne upotrebljavaju kao pravnotehnički termini. Čak i kada se kasnije u 

rimskom pravu proširio zatvoreni krug tipova ugovora, rimsko pravo nije došlo do opšteg 

pojma   ugovora.   Istorija   pojma   pravnog   posla   usko   je   povezana   sa   nastankom   tzv. 

pandektnog sistema.

1

 U znanosti građanskog prava i pravnoj praksi razvilo se vremenom više 

vrsta pravnih poslova. Nekima od njih ustalio se sadržaj i pravnotehnički naziv pa ih stoga u 

teoriji nazivamo imenovanim (nominatnim) ili tipičnim pravnim poslovima. Osim tih pravnih 

poslova postovje i takvi kod kojih se ni sadežaj ni naziv nisu ustalili i tipizirali. Nzaivamo ih 

neimenovanim (inominatnim) ili atipičnim pravnim poslovima. U teoriji se ustalilo nekoliko 

kriterija prama kojima možemo pravne poslove podjeliti u nekoliko vrsta.

2

1

 Stojanović, D., Uvod u građansko pravo, peto izmjenjeno i dopunjeno izdanje, Opšti deo, Beograd, 
1981., str.130.

2

 Verdiš M., Klarić P., Građansko pravo, opći dio, stvarno, obvezno i nasljedno pravo, drugo izmjenjeno 
i dopunjeno izdanje, Narodne novine, Zagreb, 1996., str.87.

4

3.POJAM PRAVNOG POSLA

Pravni   posao   je   izjava   volje   koja   sama   ili   u   vezi   sa   drugim   činjenicama   izaziva 

nastanak, promjenu   ili   prestanak   subjektivnog   prava   ili   dozvoljenog   građanskopravnog 

odnosa. U pravnoj nauci se opravdano ističe razlika između pravnog posla i pravne radnje. 

Pravni posao treba razlikovati od pravne radnje. Pravni posao je vrsta pravne radnje, ali nije 

svaka pravna radnja pravni posao. Pravni poslovi su voljne pravne radnje preduzete sa ciljem 

da proizvedu određeno pravno dejstvo. Volja mora da sadrži namjeru o zasnivanju prava i 

obaveza. Od nje zavisi pravni posao, počev od njegovog nastanka pa do prestanka. Za razliku 

od pravnog posla, pravna radnja ima šire značenje. Dok pravni posao obuhvata samo voljne 

pravne radnje za koje se vezuju određene pravne posljedice koje su željene, pravna radnja 

može da proizvede i neželjene pravne posljedice kao što su delikti. Kod pravnih radnji pravne 

posljedice nastupaju nezavisno od toga da li ih je pravni subjekt htio ili ne. S obzirom da nisu 

postavljeni   opšti   propisi   o   pravnim   radnjama,   moguće   je   određene   propise   koje   važe   za 

pravne   poslove   primjeniti   i   na   pravne   radnje.   U   pravnoj   teoriji   prema   profesoru   Andriji 

Gamsu razlika između pravne radnje i pravnog posla je u sljedećem: „Svaka izjava volje 

kojom se stvara, mijenja ili ukida neki pravni odnos je pravna radnja“. Ali od pravnih radnji 

moramo izdvojiti one izjave kojima se prenosi neka ekonomska vrijednost, koje su dakle, 

kauzalne. Takve izjave volje su pravni poslovi dok ostale izjave volje kojima se doduše 

stvara,   mijenja   ili   ukida   status,   apsolutno   i   relativno   pravo,   ali   kojima   se   ne   prenosi 

neposredno neka vrijednost iz jedne imovine u drugu, možemo nazvati pravnim radnjama u 

užem smislu. Po ovom mišljenju samo su kauzalne pravne radnje pravni poslovi.

5

5

  Popov, D., Građansko pravo, treće izmjenjeno i dopunjeno izdanje, Opšti deo, Beograd,  2001., str.  
193.

5

4.IZJAVA VOLJE

Pravni posao se može definisati kao izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo. 

6

Izjava volje 

je   najznačajnija   pravna   činjenica   za   nastanak   pravnog   posla.   Ona   je   pretpostavkasvakog 

pravnog posla ali se ne može poistovjetiti sa pravnim poslom, jer se pored nje zahtjevaju i 

drugi uslovi kao što su poslona sposobnost, forma. Prema teoretičarima škole prirodnog prava 

volja je osnovni uzrok i kreator prava. Ona je odraz slobode ličnosti, jednakosti stranaka, 

neograničene   privatne   svojine   i   privatne   inicijative   stranaka.   Ovo   učenje   imalo   je   za 

posljedicu nastanak načela autonomije volje kao jednog od osnovnih principa u građanskom 

pravu, prema kojem je volja odlučujući činilac u nastanku, promjeni ili prestanku subjektivnih 

prava. Idealističko shvatanje volje predstavnika prirodnopravne škole je s pravom kritikovano 

jer je volja kao pravna činjenica uslovljena i određena društvenim okolnostima, kao i ostale 

društvene pojave. Ona je samo svjesni odraz realnih društvenih okolnosti u kojima je nastala. 

Po svojoj prirodi, volja je psihološka kategorija koja se formira u ljudskoj svijesti. Pravno 

relevantna je ona volja koja sadrži svijest o pravnim posljedicama preduzete pravne radnje i 

namjeru   subjekta   da   zaključeni   pravni   posao   proizvede   pravna   dejstva.   Svijest   o 

zaključenju pravnog   posla   znači   da   subjekt   koji   izjavljuje   volju   može   da   shvati   pravne 

posljedice svojih pravnih radnji. Pored svijesti potrebno je da volja sadrži namjeru da se 

pravni posao zaključi. Da bi volja proizvela pravno dejstvo potrebno je da se na neki način 

izrazi.   Za   pravo   je   relevantna   samo   ona   volja   koja   se   može   saznati   ili   na   neki   način 

manifesovati. To se čini izjavom volje.

Odnos između formiranja volje i njene izjave, odnosno onog što subjekt stvarno želi i ono što 

izjavljuje,   u   nauci   građanskog   prava   se   različito   rješava.   U   zavisnosti   od   toga   koja 

volja proizvodi pravna dejstva: unutrašnja volja ili izjavljena volja, nastale su dvije teorije:

 1. Prema teoriji volje za nastanak pravnog posla presudna je unutrašnja volja to jest ono što 

se stvarno želi. Samo unutrašnja volja proizvodi pravno dejstvo, dok je izjava volje kao njena 

manifestacija od pravnog značaja samo u onoj mjeri u kojoj odražava unutrašnju, stvarnu 

volju. Zato u slučaju nesaglasnosti između unutrašnje i izjavljene volje prema ovoj teoriji 

6

 Stanković, O., Vodinelić, V., Uvod u građansko pravo, treće izmjenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 
1996., str. 160.

7

5.VRSTE PRAVNIH POSLOVA

U pravnoj nauci je danas općeprihvaćeno nekoliko kriterija podjele pravnih poslova. Prema 

tome razlikujemo:

-

jednostrane pravne poslove

-

dvostrane pravne poslove

-

višestrani pravni poslovi

-

pravne poslove među živima (inter vivos)

-

pravni poslovi za slučaj smrti (mortis causa)

-

naplatni pravni poslovi (onerozni)

-

besplatni pravni poslovi (lukrativni)

-

kauzalni pravni poslovi

-

apstraktni pravni poslovi

-

formalni pravni poslovi

-

neformalni pravni poslovi