Odlomak

Uvod

Porodično pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliše porodica i odnosi između članova porodice. Normama porodičnog prava regulišu se odnosi koji nastaju povodom formiranja porodice, njenog trajanja i prestanka postojanja. Subjekti porodičnih odnosa, imaju različit položaj i ulogu (supružnik, roditelj, dete, srodnik, usvojitelj, usvojenik). Jedno isto fizičko lice može imati tokom života različite položaje. Ono može postati subjekt porodičnog odnosa samim rođenjem (prava deteta u odnosu na roditelje) , dok se u drugim slučajevima zahteva određen uzrast ili sposobnost (zaključenje braka ili usvojenje).

Tema seminarskog rada je „Vrste porodičnog prava“. Obzirom na aktuelnost bračniih i porodičnih odnosa cilj rada je da pojasni način na koji bračno pravo uređuje pitanja sklapanja, dejstva i prestanka braka. Aktuelnost teme proističe iz svakodnevnog života i interesovanja medija, tako da veoma često možemo naići na podatke koji se prezentuju u štampanim medijima: „u 2011. godini је „blago” smanjen broj zaključenih brakova za 0,02 odsto u odnosu na 2010. godinu, odnosno pad sa 35.815 u 2010. na 35.808 registrovanih brakova u 2011. godini. Broj razvedenih brakova pokazuje porast u 2011. godini, sa 6.644 u 2010. godini na 8.251 razvedeni brak u prošloj godini. Prosek godina starosti prilikom stupanja u brak je nepromenjen u odnosu na 2010. i iznosi 30 godina za žene i 33 godine za muškarce. Broj zaključenih prvih brakova u prošloj godini porastao je u odnosu na 2010. godinu i iznosi 30.014. Prosek godina pri zaključenju prvog braka za muškarce je 30 godina, a za žene 27 godina.”

U novije vreme sve više pažnje se poklanja pitanjima koja su vezana za vanbračnu zajednicu ili za tzv “gej brakove”.

Izvršavanje porodično pravnih obaveza se ne može obezbediti neposredno direktnom sankcijom, a porodica je osnova društvenog života koja predstavlja životnu zajednicu roditelja, dece i drugih srodnika. Oni u smislu Zakona imaju međusobna prava i obaveze, kao i druga osnovna zajednica života u kojoj se neguju i podižu deca. Brak se zasniva na slobodnoj odluci muškarca i žene da sklope brak, na njihovoj ravnopravnosti, uzajamnom poštovanju i međusobnom pomaganju. U seminarskom radu će posebna pažnja biti posvećena pojmu i vrstama bračne zajednice; elementima prekida bračne zajednice kao što su: smrt bračnog druga, proglašenje bračnog druga za umrlog odnosno nestalog; ništavosti braka sa posebnim osvrtom na relativnu i apsolutnu ništavost; razvodu braka uz pojašnjenje sporazumnog razvoda braka i razvoda braka tužbom, postupku pred sudom, procesu medijacije kao i vrstama nadležnosti suda u slučajevima prekida bračne zajednice.

1. Pojam i vrste bračne zajednice
Bračno pravo obuhvata pravna pravila kojima se uređuje brak i odnosi u braku. Ova vrsta pravne nauke nije samostalna pravna grana, već je deo porodičnog prava tako da se može reći da ima karakteristike porodičnog prava: pre svega strogost propisa (ius cogens) i stroga formalnost, uz minimum dopuštenog odstupanja. Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima pravo na brak spada pod jedno od osnovnih ljudskih prava. Brak je u pravnom smislu zakonom uređena zajednica života muškarca i žene koja ima sociološke, kulturne, verske i pravne posledice. Osnovna funkcija braka je osnivanje porodice. Brak se sklapa saglasnošću volja žene i muškarca datih pred nadležnim organom, na način predviđen ovim zakonom. Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice života bračnih drugova.
Vanbračna zajednica je dugo vremena bila samo društvena, ali ne i pravna pojava. Tek kada je porodica stavljena u centar društvenog interesovanja vanbračna zajednica dobija određeno pravno uobličavanje. Najznačajnije postaje pitanje odnosa roditelja i dece, a ne da li su roditelji u braku ili ne. U današnje moderno doba sve više ima vanbračnih zajednica. Određen broj njih vremenom prerasta u brak, tako da se veoma često u narodu koristi izraz “brak na probu”. Starije osobe žive u vanbračnim zajednicama često iz finansijskih razloga (mogući gubitak izdržavanja od bivšeg supružnika, gubitak porodične penzije).

Ono što je za tradicionalnu srpsku porodicu nezamislivo, a sve češće je praksa u stvarnom životu je da se brak kao institucija promišljeno odbacuje. Sam naziv vanbračna zajednica odnosno zajednica lica koja nisu u braku, je uobičajen iako se upotrebljavaju i drugi izrazi kao što su konkubinat i slobodna zajednica. Osnovna sličnost vanbračne zajednice i braka je u zajedničkoj suštini: zajednica života muškarca i žene; ukupnost njihovih emotivnih, intelektualnih, ekonomskih, socijalnih odnosa. Zajednica života je za brak posledica, a za vanbračnu zajednicu uslov postojanja.
Može se rezimirati da je za sklapanje braka potrebno ispuniti određene pravne pretpostavke propisane zakonom kao što je na pr. lično pravni: prezime bračnih drugova ili imovinsko pravni kao na pr. bračna imovina. Životna zajednica dve osobe koje nisu u braku u pravnom smislu naziva se vanbračna zajednica. Pretpostavke za punovažnost braka mogu biti pozitivne kao što je: različitost polova, saglasna izjava volja (izjava rečima, nedvosmisleno, jasno, sa ozbiljnom namerom, istovremeno, nema modifikacija (uslov i rok), lično ili preko punomoćnika), zakonska forma (nadležnost: stvarna kod opštinskog oragana uprave; mesna po mestu prebivališta i funkcionalna: matičar; postupak: prijavni, veridba, postupak venčanja i postupak registracije) i ostvarivanje zajednice života; ili negativne kao što su: bračnost, nesposobnost za rasuđivanje, srodstvo, starateljstvo, maloletstvo i mane volje.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese