UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI
DEPARTMAN PRAVNIH NAUKA
ODSEK OPŠTE PRAVO
PREDMET: PORODIČNO PRAVO
SEMINARSKI RAD
Tema: Vrste prekida bračne zajednice
Mentor:
Student:
Subotica, April 2014.
Tema: „Vrste prekida bračne zajednice” Student:
1. Pojam i vrste bračne zajednice
Bračno pravo obuhvata pravna pravila kojima se uređuje brak i odnosi u braku. Ova vrsta
pravne nauke nije samostalna pravna grana, već je deo porodičnog prava tako da se može reći da
ima karakteristike porodičnog prava: pre svega strogost propisa (
ius cogens
) i stroga formalnost,
uz minimum dopuštenog odstupanja. Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima pravo na
brak spada pod jedno od osnovnih ljudskih prava. Brak je u pravnom smislu zakonom uređena
zajednica života muškarca i žene koja ima sociološke, kulturne, verske i pravne posledice.
Osnovna funkcija braka je osnivanje porodice. Brak se sklapa saglasnošću volja žene i muškarca
datih pred nadležnim organom, na način predviđen ovim zakonom. Brak se sklapa radi
ostvarivanja zajednice života bračnih drugova.
Vanbračna zajednica je dugo vremena bila samo društvena, ali ne i pravna pojava. Tek
kada je porodica stavljena u centar društvenog interesovanja vanbračna zajednica dobija
određeno pravno uobličavanje. Najznačajnije postaje pitanje odnosa roditelja i dece, a ne da li su
roditelji u braku ili ne. U današnje moderno doba sve više ima vanbračnih zajednica. Određen
broj njih vremenom prerasta u brak, tako da se veoma često u narodu koristi izraz “brak na
probu”. Starije osobe žive u vanbračnim zajednicama često iz finansijskih razloga (mogući
gubitak izdržavanja od bivšeg supružnika, gubitak porodične penzije).
Ono što je za tradicionalnu srpsku porodicu nezamislivo, a sve češće je praksa u stvarnom
životu je da se brak kao institucija promišljeno odbacuje. Sam naziv vanbračna zajednica
odnosno zajednica lica koja nisu u braku, je uobičajen iako se upotrebljavaju i drugi izrazi kao što
su konkubinat i slobodna zajednica. Osnovna sličnost vanbračne zajednice i braka je u
zajedničkoj suštini: zajednica života muškarca i žene; ukupnost njihovih emotivnih,
intelektualnih, ekonomskih, socijalnih odnosa. Zajednica života je za brak posledica, a za
vanbračnu zajednicu uslov postojanja.
Može se rezimirati da je za sklapanje braka potrebno ispuniti određene pravne
pretpostavke propisane zakonom kao što je na pr. lično pravni: prezime bračnih drugova ili
imovinsko pravni kao na pr. bračna imovina. Životna zajednica dve osobe koje nisu u braku u
pravnom smislu naziva se vanbračna zajednica. Pretpostavke za punovažnost braka mogu biti
pozitivne kao što je: različitost polova, saglasna izjava volja (izjava rečima, nedvosmisleno,
jasno, sa ozbiljnom namerom, istovremeno, nema modifikacija (uslov i rok), lično ili preko
punomoćnika), zakonska forma (nadležnost: stvarna kod opštinskog oragana uprave; mesna po
mestu prebivališta i funkcionalna: matičar; postupak: prijavni, veridba, postupak venčanja i
postupak registracije) i ostvarivanje zajednice života; ili negativne kao što su: bračnost,
nesposobnost za rasuđivanje, srodstvo, starateljstvo, maloletstvo i mane volje.
Porodičnim zakonom Republike Srbije su regulisani uslovi i postupak za sklapanje braka,
dejstva braka kao i razlozi za njegov prestanak. Brak može prestati na jedan od tri načina:
1. smrću supružnika
2. poništenjem
3. razvodom
4
Tema: „Vrste prekida bračne zajednice” Student:
2. Elementi prekida bračne zajednice
U skladu sa članom 62. Ustava Republike Srbije se garantuje pravo svakog da slobodno
odluči kako o zaključenju tako i o raskidanju braka. To znači da je zakonom predviđen postupak
raskida punovažnog braka za vreme života supružnika, a to je razvod. Obzirom da je institucija
braka od vitalnog značaja za društvo jednom punovažno zaključen brak se može raskinuti samo
od strane nadležnog suda pod uslovom da su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi. Trajni prekid
bračne zajednice nastupa napuštanjem zajedničkog domaćinstva jednog bračnog druga i kada
supružnici nastave da se povremeno viđaju i posećuju u dužem vremenskom trajanju od nekoliko
godina sve do smrti drugog bračnog druga i predstavlja osnov za gubitak prava na zakonsko
nasleđivanje.
Zaključeni brak najdublje menja smisao i način života supružnika iz razloga što nastaje
niz pravnih posledica koje se tiču samih supružnika, ali i trećih lica. Većina ovih pravnih
posledica nastaje bez obzira na ostvarivanje zajednice života, dok neke od njih samo ako se ona
ostvaruje. Zaključenjem braka nastaju za supružnike određena prava i dužnosti, predviđeni
zakonom.
2.1. Smrt bračnog druga
Brak je zajednica života žene i muškarca. Zaključen kao trajna zajednica inter vivos brak
prestaje kada nastupi smrt jednog od supružnika. Smrt je prirodni način prestanka braka.
Momentom smrti prestaju prava i obaveze između supružnika, a preživeli supružnik stiče najšira
prava u odnosu na sve druge načine prestanka braka.
Posledice prestanka braka smrću imaju mnogo manje negativne pravne posledice nego u
ostalim slučajevima, odnosno one su svedene na najmanju meru. Te posledice mogu biti
lične
prirode
što znači da većina prava i obaveza lične prirode prestaje (obaveza pomaganja i
poštovanja, itd). Neke od posledica koje je brak proizveo na lični status supružnika ostaju
(prezime). Ukoliko je preživeli supružnik prilikom zaključenja braka promenio prezime, on može
ili da to prezime zadrži ili u roku od dva meseca po prestanku braka uzme prezime koje je ranije
imao. Prestankom braka ne prestaje tazbinsko srodstvo. Najznačajnija posledica prestanka braka
lične prirode je mogućnost preživelog supružnika da zaključi novi brak.
U našem pravu nije predviđen poslebračni rok čekanja (tempus lugendi). Druga vrsta
posledica su
imovinske prirode
što podrazumeva
deobu zajedničke imovine:
smrću supružnika
obavezno dolazi do deobe zajedničke imovine, ukoliko njeno sticanje supružnici nisu ugovorom
isključili. Ona se deli na jednake delove. Na delu zajedničke imovine koji po deobi pripadne
umrlom supružniku preživeli supružnik ima nasledna prava, zajedno sa drugim naslednicima;
nasleđivanje
znači da je preživeli supružnik naslednik prvog naslednog reda zajedno sa
potomcima ostavioca. Postoje neki izuzeci u našem pravu kada preživeli supružnik neće biti
naslednik i ti slučajevi su: ako je ostavilac za života podneo tužbu za razvod ili poništenje braka
pa u toku postupka umre. Tada sud rešenjem utvrđuje da se postupak obustavlja. Brak je prestao
smrću, ali nastupaju pravne posledice razvoda odnosno poništenja braka ako se na predlog drugih
naslednika utvrdi da je tužba za razvod, odnosno poništenje braka, bila osnovana.
5
