Vulkani – Aplikativni softver

1.    UVOD

Ne zna se kolika je starost planete Zemlje. Pretpostavlja se da ona iznosi oko 5 milijardi godina. Takodje se ne zna na koji način je stvorena. Smatra se da je ona u početku predstavljala masu sitnih čestica i plamtećih plinova. Mnogi naučnici su pristalice teorije o “velikom prasku” iz materije veličine jajeta. U prvom period svog “života” planeta Zemlja je, po svemu sudeći, bila prekrivena vrelom tekućinom koja se kroz dugi vremenski period hladila. Iza tog perioda usledio je period kiša i tada su otprilike nastali okeani i mora. U isto vreme formirala su se i takozvana zemljana područja.
Kada se na Zemlji pojavio prvi oblik života teško da će se ikad saznati. Naučnici predpostavljaju da je to bilo pre 2,5 milijardi godina. Dakle, od tada pa sve do danas na Zemlji se neprestano održava život. Period od kada na njoj živi i čovek znatno je kraći. Mišljenje je da se čovek na ovoj planeti “obreo” pre tek oko 93 hiljade godina. Kada se to uporedi sa ukupnim “životom” Zemlje, moglo bi se zaključiti da je čovek “tek rođen”. Naša planeta je, u svakom slučaju, velika zagonetka za nas. Isto tako je zagonetka i sam život, ali i čovek kao biće. Većina svega postojećeg, za nas će ostati tajna. Pa ipak i sa toliko znanja čovek je uspeo mnogo toga otkriti i izumeti. Predpostavlja se da je naša planeta sagrađena od više slojeva. Zemljina tvrda kora sastoji se od gornjeg i donjeg sloja. Gornji sloj, na kome se nalaze planine, drveće, mora i reke debljine je od 16 do 56 kilometara. Ispod njega je donji sloj debljine oko 1,200 kilometara. Iza njega sledi sloj čelično tvrdih stena koji ide u dubinu do 2,900 kilometara. Naučnici veruju da Zemlja u svom jezgru još uvek ima užarenu tekuću masu, baš kao što je u početku bila i na svojoj površini. Duboko u Zemlji, pod ogromnim pritiscima i veoma visokim temperaturama postoji stena u tečnom stanju koja se naziva magma.

Ova istopljena masa se nalazi u podzemnim šupljinama koje se nazivaju vulkanska ili magmatska ognjišta. Magma je stalno u pokretu i na nekim mestima ona pronalazi put do površine Zemlje kroz pukotine čvrstih stena. Kad magma dosegne površinu Zemlje ona se naziva lava. Mesto na površini Zemlje gde lava i ostale vrste materijala izađu na površinu Zemlje naziva se vulkan. Po definiciji, vulkan je geološki oblik, najčešće planina, čiji je najistaknutiji deo vulkanska kupola u obliku grotla ili kratera. Veza između vulkanskog ognjišta i kratera je vulkanski kanal. Vulkansko izlivanje lave je najčešće eksplozivno tokom takozvane vulkanske erupcije. Osim lave, iz vulkana izbijaju vulkanske bombe, veći komadi ohlađene lave vretenastog oblika, vulkanski pepeo pomešan sa vodom (tuf) i lapile (užareno vulkansko kamenje veličine šljunka) i drugi materijali. Vulkani se mogu naći u različitim fazama aktivnosti.
Postoje dve glavne vrste vulkana – u obliku štita ili krova i “naslagani” u obliku hrpe kamenja. “Štitasti” vulkani se najčešće nalaze u središnjim delovima velikih platoa (zaravljenih delova Zemljine kore). Oni se formiraju kada postoji pukotina u Zemljinoj površini iz koje izbija magma i gomila se na površini dobijajući tokom vremena oblik visokih planina. Drugi oblik vulkana, takozvani “naslagani” vulkani, imaju oblik kupe i uglavnom se sastoje od stena, kamenja i pepela koji se nagomilavaju i slažu vekovima. Oni se najčešće nalaze na tlu na kojem se dodiruju različiti slojevi Zemljine kore.
Vulkani se dele na žive ili aktivne i ugašene. Na zemlji sada ima više od 620 aktivnih i bezbroj ugašenih vulkana. Kod aktivnih (živih) vulkana, erupcije su se odigrale u toku pisane istorije. Postoje vrste neaktivnih vulkana. Kod prvih, “uspavanih” vulkana, poslednja erupcija se desila nekoliko vekova u toku pisane istorije. Kod drugih, ugašenih vulkana, erupcija se odigrala davno u geološkoj istoriji.
Vulkana ima i na našem kontinentu. Aktivne vulkanske pojave raspoređene su na rubovima naše kontinentalne ploče, što je i razumljivo, jer je tamo tektonika najsnažnija. Ima ih i na najsevernijem (Island) i na najjužnijem rubu ploče (Italija). Dakako, vulkana ima i na brojnim mestima, ali je reč o mirnim, ugaslim vulkanskim pojavama koje neki stručnjaci ni ne povezuju sa vulkanizmom. Za posetioce vulkani su, iako opasni i lepi, ipak tajanstveni i nepostojani