предузимају одређене мере и активности у циљу заштите живота и здравља запослених и других
лица који на то имају право. Интерес друштва, свих субјеката и сваког појединца је да се оствари
највиши нивобезбедности и здравља на раду, да се нежељене последице као што су повреде на
раду, професионалне болести и болести у вези са радом сведу на најмању могућу меру, односно
да се остваре услови рада у којима би запослени имао осећај задовољства при обављању својих
професионалних задатака. За остваривање оваквог циља неопходан је систематски приступ у
превентивном   деловању   и   повезивање   свих   субјеката   који   су   носиоци   одређених   обавеза   и
активности   на   националном   нивоу,   али   и   шире,   са   међународним   институцијама   у   овој
области.Њихова је дужност да се старају о спровођењу утврђених правила, мера и стандарда о
условима   рада   и   стална   брига   да   их   мењају   и   усаглашавају   са   технолошким   и   друштвено-
економским развојем како би се унапредила безбедност и очувало здравље запослених.

1. Правна и социјална безбедност запослених

Радни однос, тј.учешће у процесу рада је основ остваривања права по основу рада.

Организације као послодавци дужни су да материјалним радњама и правним актима обезбеде
реализацију ових права радника.

Права по основу рада и његових резултата спадају у категорију социјално економских

права.Основно економско право по основу рада јесте право на зараду.Зарада је једна од
основних циљева успостављања радног односа.Обавеза је државе да ствара одговарајуће опште
услове за привредни и друштвени развој који генеришу услове за укупан развој, а тиме и услове
за одговарајуће обавезе послодаваца и права запослених.

У области социјалних права налази се поред услова рада који омогућавају бољи и

успешнији рад , и услови рада који имају за циљ заштиту живота и рада. Права запошљавања
незапослених и остваривање права на материјално обезбеђење која припадају незапосленима
такође спадају у социјална права.

С обзиром, да је послодавац дужан да обезбеди сва права запосленима која проистичу из

закона и рада запослених, права по основу рада се остварују без посебног поступка.Радник ова
права остварује на основу рада, а не на основу процедуре. У погледу права радника без вођења
посебног поступка, Закона о раду регулише:

1. Радно време,
2. Заштиту на раду,
3. Зараду,

4. Распоређивање радника на послове и задатке и
5. Одмор и одсуства

Изузетак постоји код изрицања дисциплинске мере престанка радног односа и у

случајевима када су права радника по основу рада повређена или изостане њихово остваривање.

Ако је реч о оваквим случајевима, радник се мора обратити са захтевом(приговором)

послодавцу указивањем на његов пропуст или тражењем да се преиспита одлука послодавца.
Ако се ради о неспорним грешкама послодавца, та грешка ће бити исправљена.Међутим, ако је
запослени незадовољан и даље, може се једино суду тражити да се његова права
реализују.Помоћ суда радник може затражити и онда, ако је послодавац одговорио на његове
захтеве.И у једном, и у другом случају, морају се имати у виду рокови за покретање поступка
пред судом.

Ако је раднику издато решење о изреченој дисциплинској мери престанка радног односа,

он може у току од 15 дана од дана достављања решења запосленом, да поднесе приговор
управном одбору, или ако управни одбор није образован, директору тј. послодавцу.

У случају, да је одлука по приговору коначна, запослени може за заштиту својих права

покренути поступак пред судом у року од 15 дана од дана достављања решења.Право на
приговор у случају одлуке о престанку радног односа треба посматрати као могућност за
очувању сталности запослења.

Према важећим законима, прописано је такође, да ради заштите појединачних права из

радног односа, запослени може да се обрати и арбитражи за радне спорове.Арбитражи може да
се обрати и послодавац.Арбитража има улогу посредовања и помирења, а одлука о постигнутом
споразуму пред арбитражом за радне спорове има снагу судског поравнања.

Према одредбама важећих закона, надзор над применом закона и других прописа о

радним односима врши преко инспекције рада, министарство надлежно за послове рада.

1.1.

Правна безбедност запослених

Радне односе регулише Закон о раду. Основна одредба овог закона (члан 9) афирмише

„Права запослених на зараду, безбедност, здравсвена заштита на раду, заштита на раду, заштита
личног интегритета и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности,
старости, материјална обезбеђења за време привремене неспособности као и права на друге
облике заштите“.

1.1.1. Облици радног односа

Законске регулативе препознају следеће облике радног односа:



На неодређено време-није одређено време на које се закључује уговор о раду,

„Службени гласник Републике Србије“ бр. 70/2001, 73/2001