Zelenaški ugovor

UVOD

Zelenašenje, kao izraz u pravu, nastao je pre svega iz ne tako retke prakse, još u vreme raspada feudalizma, da trgovci (lihvari) od seljaka kupuju žito i to dok je još na klasu, odnosno „na zeleno“, i tom prilikom koristeći se njihovim stanjem nužde, kasnije ostvaruju nesrazmernu dobit. Naime, zelenašenje je postojalo još u rimskom pravu, ali se pre svega vekovima vezivalo za zajam i kredit. Uzimanje kamate smatralo se zelenašenjem  i u rimskom pravu i u kanonskom pravu, bez obzira na veličinu interesa koji je uziman.
Zelenaški ugovori su se naročito javljali ranije kod ugovora o zajmu, gde je zajmodavac ugovarao za sebe veliku stopu kamate. Međutim, on se pojavljuje i kod drugih ugovora, kao na primer, kod prodaje stvari, čija cena nije propisana, kod zakupa gde je zakupna vrednost stvari nesrazmerno veća ili manja od ugovorene zakupnine i dr.

Kroz literaturu nailazimo na termin „zelenaš“, što bi u izvornom značenju predstavljalo osobu koja od seljaka kupuje žito u zelenom stanju, odnosno u fazi dok ono nije sazrelo. Zelenaš pri tome ima i odgovarajući rizik da li će godina biti rodna, da li će eventualno nevreme uništiti rod i kakva će biti cena zrelog žita na berzi.
Imajući u vidu i čestu tešku situaciju zemljoradnika kome je novac neophodan za plaćanje poreza i slično, zelenaši neretko do krajnjih mogućnosti obaraju cenu kod kupovine zelenog žita. Ugovor sklopljen pod ovakvim uslovima naziva se zelenaški ugovor i pod određenim okolnostima se smatra ništavnim

Zelenaši trguju na berzi i njihove akcije (dokumenta da su vlasnici žita koje će tek sazreti) se zovu fjučersi (engl. futures – budućnost), jer je stvarna naplata vezana za budućnost. Trgovina fjučersima je legalna.

U srpskom jeziku reč zelenaš ima negativno i uvredljivo značenje.

Zelenašenjem se bave oni koji imaju slobodnih sredstava, pojedinci koji „igraju“ na berzi, banke…

POJAM

ZelenaškiugovorpredstavljaustanovuObligacionogprava, a primenjuje se koddvostranoobaveznih iteretnihugovora.

Ništav je ugovorkojimneko, koristeći se stanjemnuždeiliteškimmaterijalnimstanjemdrugog, njegovimnedovoljnimiskustvom, lakomislenošćuilizavisnošću, ugovorizasebeilinekogtrećegkoristkoja je u očiglednojnesrazmerisaonimšto je on drugomdaoiliučinio, ili se obavezaodatiiliučiniti.

Za zelenaški ugovor je nužno da se isti zasniva na dva kumulativna uslova (subjektivnom i objektivnom). Kao objektivni uslov, nužno je ustanoviti očiglednu nesrazmeru između činidbe i protivčinidbe. Za subjektivni uslov je nužno da ta nesrazmera proizilazi iz subjektivnog stanja drugog saugovarača (njegova nužda, nedovoljno iskustvo, teško materijalno stanje, lakomislenost ili zavisnost). Dakle, potrebno je istovremeno postojanje, oba elementa i subjektivnog i objektivnog, da bi se određeni ugovor smatrao zelenaškim.