Zelenaški ugovor

UVOD

Obligaciono pravo je grana u opštem sistemu pozitivnog prava, i čini ga skup pravnih normi kojima se regulišu obligacioni odnosi. Ono predstavlja jedan deo građanskog prava koji je posvećen pravnom regulisanju prometa vrednosti, za razliku od drugih delova građanskog prava, koji se bave pravnim regulisanjem stečenih vrednosti. Najvećim delom norme obligacionog prava posvećene su regulisanju ekvivalentne razmene, ali one regulišu i prenos određene vrednosti bez ikakve naknade (npr. poklon).

Obligaciono pravo se od stvarnog prava razlikuje po čitavom nizu pravnih karakteristika. Po subjektima, koji su uvek određena lica, po svom relativnom karakteru, po predmetu, jer je kod stvarnog prava predmet stvar, a kod obligacionog davanje, činjenje i trpljenje, po dejstvima zastarelosti i sl. Obligacino pravo se od naslednog, koje je takođe deo građanskog prava, razlikuje jer se nasledno pravo bavi pravnim regulisanjem imovinsko pravnih odnosa za slučaj smrti jednog lica (poslovi mortis causa) dok obligaciono pravo reguliše poslove za života lica (inter vivos).

Obligaciono pravo spada u red najstarijih pravnih disciplina. Kroz preuzete principe rimskog prava stvara se široka osnova na kojoj će početkom 19. veka i kasnije biti postavljene tzv. moderne kodifikacije građanskog prava. Obligaciono pravo sa svojim institutima i pravilima istovremeno je i stabilno i promenljivo. Nešto više o samom zelenaškom ugovoru kao deo obligacionog prava rećemo kroz ovaj rad.

POJAM

Zelenaški ugovor predstavlja ustanovu Obligacionog prava a primenjuje se kod dvostranoobaveznih a teretnih ugovora. Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.

Iz samog pojma proizilazi da zelenaški ugovor grade dve vrste uslova: objektivni I subjektivni. Objektivni uslov podrazumeva postojanje očigledne nesrazmere u prestacijama ugovarača, a to je materija kauze ugovora. Subjektivni uslov objašnjava razloge zbog koga je nastupio poremećaj kauze da bi se konkretan slučaj mogao podvesti pod pojam zelenaškog ugovora.

 
USLOVI

Da bi se jedan ugovor kao takav mogao podvesti pod zelenaški potrebno je da ispunjava sledeće elemente:

• Prvi element je da je u pitanju teretni ugovor. Ovaj uslov je isti kao i kod prekomernog oštećenja, jer je kod dobročinih ugovora, po prirodi stvari, nemoguć slučaj poremećaja kauze zbog nesrazmere uzajamnih prestacija.
• Drugi element je očigledna nesrazmera u prestacijama. Očigledna nesrazmera uzajamnih davanja je zajednički element za zelenaški ugovor i prekomerno oštećenje. Očigledna nesrazmera može biti i manja od one kod prekomernog oštećenja, jer se ovde uzimaju drugačiji subjektivni elementi (namera iskorišćavanja pozicije oštećenog). Očigledna nesrazmera, kao objektivni element se može ispoljiti ne samo kroz ugovaranje predmeta obaveze već i kroz sporedne obaveze .Nesrazmera treba da postoji u trenutku zaključenja ugovora. Kod ocene da li postoji očigledna nesrazmera, sud uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja zaključuje da li je disproporcija takva da se njome narušava načelo ekvavilentnosti. Neznatna odstupanja nisu dovoljna, ali ni očigledna nesrazmera ako nije združena sa subjektivnim elementom.

• Treći element je pristanak oštećenog usled neke vrste mane volje. U ovom uslovu bi trebalo da se javi bitna razlika između lezinarnih I zelenaških ugovora. Pristanak oštećenog je usledio iz jednog od pet razloga koji su odlučujuće ali nedopušteno uticali na njegovu volju. To su sledeći razlozi: stanje nužde, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost oštećenog, oštećeni se nalazio u sanju zavisnosti.

Stanje nužde,oštećeni ili njemu blisko lice nalazi se u stanju ugroženosti,koje bi se bez prestacije zelenaša, moglo okončati nesagledivim posledicama. Teško materijalno stanje, može usloviti pad u još teže materijalno stanje. Nedovoljno isklustvo, se može odnositi kako na faktička tako i na pravna pitanja, a može biti prouzrokovano kako mladošću, tako i nedovoljnim obrazovanjem za relevantnu oblast. Lakomlisenost oštećenog, odnosi se samo na ugovoren odnos konkretan kod koga je oštećeni bez dovoljno promišljenja na mah dao svoj pristanak na ugovor koji mu donosi brojne, složene i teške obaveze. Oštećeni se nalazio u stanju zavisnosti, odnosno pravnom ili fizičkom odnosu podređenosti prema zelenašu. Četvrti elemnt je nesavesnost zelenaša. ZOO ovaj uslov izrečno ne predviđa, bitno je da okolnosti slučaja ne sumnjivo govore da je zelenaš bio svestan da oštećeni nije imao drugog izbora nego da prihvati nepovoljne uslove ugovora.

 ZELENAŠ

Zelenaš u izvornom značenju je osoba koja od seljaka kupuje žito u zelenom stanju tj. u fazi dok ono nije sazrelo. Pri tome zelenaš ima i odgovarajući rizik da li će godina biti rodna, da li će eventualno nevreme uništiti rod i kakva će biti cena zrelog žita na berzi. Zelenaši trguju na berzi i njihove akcije (dokumenta da su vlasnici žita koje će tek sazreti) se zovu fjučersi (engl. futures — budućnost), jer je stvarna naplata vezana za budućnost. Trgovina fjučersima je legalna. Imajući u vidu i čestu tešku situaciju zemljoradnika kome je novac neophodan za plaćanje poreza i sl., zelenaši neretko do krajnjih mogućnosti obaraju cenu kod kupovine zelenog žita. Ugovor sklopljen pod ovakvim uslovima naziva se zelenaški ugovor i pod određenim okolnostima se smatra ništavnim.

U srpskom jeziku reč zelenaš ima negativno i uvredljivo značenje. Zelenašenjem se bave oni koji imaju slobodnih sredstava, pojedinci koji „igraju“ na berzi, banke… Pored žita trguje se i drugim proizvodima zemljoradnje kao što su kukuruz, soja, šećerna repa…