2
УВОД
До почетка 21. века у развијеним земљама жене предузетнице су ушле у многе
индустрије и секторе. Многе од ранијих препрека пословном успеху жена су уклоњене,
али су неке и даље остале. Постављени су многи истраживачки пројекти, а истраживачи су
испитивали економски и друштвени утицај женског предузетништва. Проучавао се утицај
жена власница малих и средњих предузећа на пословну активност других жена. Број
истраживачких студија је порастао од седамдесетих година прошлог века, када су
стручњаци и креатори политике први пут усмерили пажњу на жене предузетнице.
У земљама у транзицији се женско предузетништво третира углавном као социјална
категорија, што се може објаснити чињеницом да се у овим земљама предузетништвом
претежно баве оне категорије становништва које нису имале други избор на тржишту рада,
па су постајали тзв. предузетници нужде, међу којима су жене у већини.
Што се тиче жена
у Србији, оне су се укључиле у предузетништво одмах након стварања законских услова са
уласком у период постсоцијалистичке трансформације.
Укључивање жена у предузетништво константно је испод нивоа укључивања мушкараца, а
може се рећи и да временски за њим заостаје. Предузетништво жена показује први
значајан пораст након 2000. године, а посебно након 2004. године. Од 2010. бележи се
нагли пад оснивања женских предузећа и у складу је са општим трендом пада економске
активности, као последицом утицаја светске финансијске кризе. Међутим, податак да је
више од половине женских предузећа која су основана „из нужде“ и уз подршку
Националне службе за запошљавање успело да се након три критичне године одржи,
говори у прилог чињенци да се о женском предузетништву у Србији може говорити не
само као о социјалној, већ и као о економској категорији, која има потенцијал за
економски раст и развој.
Жене су власнице или сувласнице 16 хиљада фирми у Србији. То је петина од укупног
броја домаћих предузећа. Кад се та два податка упореде, Србија већ има европски просек,
ни у Шведској, на пример, нема више од 22% предузетница. Нажалост, велики број
предузећа у Србији само је регистрован на женско име. Прецизнији податак се добија када
се види у колико фирми је жена и власник и директор, јер је тада већа вероватноћа да у
фирми нису присутне само именом и презименом. По том критеријуму, према подацима из
Агенције за привредне регистре, жене управљају са 6.700 малих и средњих и 16 великих
предузећа у Србији.
4
5. Радни статус
6. Образовање
7. Приход домаћинства
Различита истраживања показују да на родне варијације у почетној фази предузетништва
највише утиче снага перцепције, затим следи бруто друштвени производ (БДП) и
социјална позиција. Поред тога, истраживања показују и то да се родне разлике не могу до
краја објаснити различитим капиталним ресурсима, већ пре различитим односима према
тим капиталним ресурсима. Ако располажу сличним економским ресурсима, жене ће
донети потпуно другачије одлуке о томе шта учинити с тим капиталом. Под
претпоставком да имају исте информације и образовање, жене ће и с тим ресурсима сасвим
другачије поступити. У ситуацији истих социјалних веза, жене ће се њима користити на
фундаментално другачији начин него мушкарци. Такође, жене ће другачије од мушкараца
користити и кредибилитет као ресурс, са истим нивоом овог ресурса.
Институционални и законски оквир имају важну улогу у женском предузетништву, тако
што утичу на његову природу и распрострањеност. Иако је данас родна равноправност и
званично унета у уставе многих земаља, њена примена у економији и друштву још увек
може водити ка отвореној или прикривеној дискриминацији жена. Недовољно развијени
институционални оквир може ограничити формалну интеграцију жена у тржишну
економију у настанку, због редефинисаних и промењених родних улога, ограничавајући
њихов приступ екстерним ресурсима који су неопходни за реализацију пословних
подухвата и приписујући им улогу домаћице која би могла бити у сукобу с
предузетничким активностима.
Истраживања показују да су године, радни статус, образовање, приход,
социјалне везе и
перцепције важни социоекономски фактори који утичу
на одлуку појединца да оснује
фирму. Иако
су односи између ових карактеристика углавном конзистентни на целој
планети, има неких разлика између земаља с високим приходом и групе
земаља с
ниским/средњим приходом.
Што се тиче старости као фактора који утиче на женско предузетништво, ту образац
предузетничке активности не варира знатно од земље до земље у зависности од година.
Образац старосне дистрибуције код жена и мушкараца предузетника сличан је и упоредив
независно од земље или фазе предузетништва.
Запосленост је веома значајан фактор за предузетничку активност. Вероватноћа да ће
започети с предузетничком активношћу је већа међу женама које су стално запослене
(пуно радно време или скраћено) у поређењу са женама које не раде или су у пензији, или
још увек студирају. Радно место омогућава приступ ресурсима, социјалном капиталу и
идејама које могу помоћи у пословном подухвату.
Иако образовни ниво утиче на могућности појединца да се запосли и у том смислу има
потенцијал да индиректно утиче на предузетничко понашање жена, директан утицај
образовања на предузетничку активност жена је комплексно питање и варира од земље до
земље. Жене предузетнице у земљама с високим приходом су, у просеку, образованије од
жена у земљама с ниским/средњим приходом.
Приступ капиталу за оснивање фирме представља један од највећих проблема с којим се
суочавају како жене, тако и мушкарци предузетници. Глобално посматрано, жене и
мушкарци из домаћинстава с високим приходом имају више изгледа да започну б��знис.
Истраживања показују како приход домаћинства утиче на предузетничку активност жена,
5
зависно од фазе пословања и региона. Стопе активности се повећавају с растом прихода
домаћинства без обзира на пол и за све предузетнице, независно од фазе пословања у свим
земљама с високим приходом. Са друге стране, приходи домаћинства који се крећу од
ниског ка средњем, не утичу значајно на стопе почетне фазе предузетништва ни у једној од
земаља с ниским/средњим приходом.
1
.2. Разлике између мушког и женског предузетништва
Иако су карактеристике предузетника и предузетница генерално веома сличне,
постоје и одређене разлике:
1. мушкарци и жене се разликују у погледу мотивације за започињање
предузетничке каријере,
2. веома су слични по питању брачног статуса, али су жене више притиснуте
породичним проблемима приликом доношења одлуке о покретању бизниса,
3. проблеми приликом проналажења капитала су слични, али постоје одређене
индиције да жене својим шармом и комуникативношћу могу лакше доћи до
потребног капитала,
4. жене више преферирају сервисни и трговински бизнис, него мушкарци.
Дакле, жене се разликују у области мотивације, пословних вештина и професионалног
искуства. За разлику од мушкараца које често мотивише контрола сопствене судбине, жене
чешће мотивише потреба за достигнућем, која је резултат фрустрације претходним
искуствима у којима нису имале могућност да делују и напредују.
Разлози за покретање бизниса су слични код оба рода. Генерално имају велики интерес и
искуство у области свог подухвата. Код мушкараца је прелазак из садашњег занимања у
нови подухват често олакшан, ако нови подухват потиче из тренутног занимања, док жене
често напуштају претходно занимање са великим осећајем радне фрустрације, али и са
високим ентузијазмом за нови подухват. Често имају мањак практичног искуства, што
донекле отежава прелазак.
Подручје у коме се разликују предузетници и предузетнице је финансирање отварања
новог предузећа. Поред личних средстава, мушкарци користе инвеститоре, банкарске или
личне зајмове као изворе капитала, док се жене обично ослањају на личну имовину и
уштеђевину. За њих је кључни проблем добијање финансијских средстава и кредита.
Постоје разлике и у професионалном смислу. Иако и мушкарци и жене предузетници
углавном поседују искуство у области у којој започињу бизнис, мушкарци најчешће
поседују искуство у производњи, финансијама и техничким наукама. Са друге стране,
жене најчешће имају искуство у администрацији, које је ограничено на нивоу средњег
менаџмента, најчешће у сфери услуга.
Што се тиче личних карактеристика, постоје значајне разлике између мушкараца и жена
предузетника. Иако су и једни и други енергични, циљно оријентисани и независни,
мушкарци чешће имају више самопоуздања, али и мање флексибилности и толеранције од
жена, што може довести до знатно различитих менаџерских стилова.
Поред тога, жене углавном у предузетничке подухвате улазе у нешто каснијем животном
раздобљу у односу на мушкарце (35 до 40 година код жена у односу на 25 до 35 година код
