Značaj i potreba građanskog obrazovanja odraslih

„Kako to da su mala deca tako inteligentna a odrasli ljudi tako glupi? Mora da je obrazovanje u pitanju.“
Aleksandar Dima

Društvo u kome danas živimo se neprestano menja, dok je ključno obeležje našeg vremena upravo konstantno inoviranje u oblasti tehnologije i informatike. Tako da je ono što danas znamo, možda već sutra ne bude dovoljno.
Vaspitanje i obrazovanje je prvenstveno društvena funkcija koja se razmatra u antropološkom značenju i to prevashodno u tome da je vaspitanje i obrazovanje u svojoj ideji primarno ljudska funkcija razvoja i očovečenja čoveka, a time postaje i društvena funkcija.
U savremenom svetu, poznato je da su vaspitanje i obrazovanje uz nauku najvažnije infrastrukturne delatnosti. Obrazovanje odraslih često proizilazi iz potrebe materijalne prirode, odnosno zbog obezbeđenja bolje materijalne egzistencije, a time i boljeg života.
Svakako da je značaj obrazovanja i učenja odraslih u svim oblastima dobio veliki značaj, a najviše zbog toga što je koncepcija obrazovanja odraslih kao ideja i proces veoma značajna determinanta svih oblasti života čoveka i društva. Obrazoavanje odraslih postaje bitan segment koji pomaže izgradnju boljeg i srećnijeg društva i ujedno postaje najvažnija civilizacijska tekovina, ali je i jedno od najbitnijih obeležja ljudskog roda.
Učenje i obrazovanje, omogućava da se ne samo stiču znanja, već i da se razvijaju nove veštine, sposobnosti koji omogućavaju punu participaciju u društvu u kome se živi. Davno su još koncpet doživotnog učenja definisali, a razvoj svesti o potrebi obrazovanja odraslih doveo je i do pojave ideje da učenje treba da traje čitav život. Tako je proizašlo mišljenje da treba da postoji obrazovni sistem, koji će u svakom trenutku, svakom pojedincu, pružati mogućnost da ovlada novim, raznovrsnim i korisnim znanjima.
Cilj ovog rada biće da prikaže značaj i položaj građanskog obrazovanja odraslih. Prvo poglavlje obuhvatiće definisanje građanskog obrazovanja i karakteristike, dok će u drugom biti navedeni neki od ciljeva građanskog obrazovanja, kako odraslih, tako i mladih. treće poglavlje će ukazati na ulogu škole u građanskom vaspitanju, dok će u četvrtom biti prikazano građansko obrazovanje u Srbiji. Peto poglavlje će imati za cilj da bliže objasni građansko obrazovanje odraslih, uz poseban osvrt na obrazovanje za demokratsko građanstvo, socijalne i građanske kompetencije, metode i strategije građanskog obrazovanja odraslih. Na kraju, u zaključku će biti dat kratak rezime svega napisanog.

1. Definisanje građanskog obrazovanja

Ideja građanskog vaspitanja je tekovina posleratne Evrope, uništene strašnim razaranjima i pogođene brojnim ratnim zločinima koji su se u ime jednog naroda činili nad drugima. Cilj je bio stvaranje odgovornih i informisanih građana i razvijanje svesti o važnosti njihovog aktivnog učešća u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budućnost demokratskog društva. S obzirom da je naša zemlja multikulturalna država u tranziciji u kojoj trećinu stanovništva čine manjine, demokratija se ne može uspostaviti ako bi se oglušilo o izvesna očekivanja tog dela stanovništva, a koja se tiču prava na očuvanje njihovog identiteta i učešća u društvenom i političkom životu. Zadovoljenje interesa manjina ne treba da se tumači kao politička korektnost već treba da bude opredeljenje za njihovu zaštitu, ali takva zaštita nikako ne bi sme- la da ugrožava prava individue na slobodan izbor načina življenja.
Građansko obrazovanje je vladajuća sintagma u savremenim američkim i evropskim vaspitno-obrazovnim diskusijama. Najpre treba odgovoriti na pitanja da li ovaj model obrazovanja obuhvata:
1. „obrazovanje za demokratiju“
2. „obrazovanje za građansko društvo“
3. „obrazovanje za politiku“.
Kada su u pitanju prva dva navedena shvatanja, možemo izdvojiti definiciju da je obrazovanje za demokratiju i građansko društvo skup vaspitnih i obrazovnih mera i aktivnosti čiji je cilj da se i mladi i odrasli bolje osposobe da aktivno učestvuju u demokratskom životu tako što će ostvariti prava i prihvatiti svoje odgovornosti. Kada bismo upotrebili druge reči, onda bi obrazovanje za demokratiju i građansko društvo učenje o tome kako postati građanin i kako živeti u demokratskom društvu.
Ono podrazumeva:
– iskustvo učenja kroz ceo život;
– pripremu kako pojedinca, tako i društva u celini za učešće u građanskom i političkom životu;
– poštovanje prava i prihvatanje odgovornosti;
– uvažavanje kulturne i društvene različitosti.