Značaj i vrste igara u predškolskom uzrastu

UVOD

Igra je simbolička, stvaralačka, spontana, dobrovoljna,iznutra motivisana i slobodna aktivnost deteta koja nema izvan sebe neki drugi cilj osim uživanja u njoj samoj i njenim rezultatima. Igra se, smatra J. Hajzinha (Huizinga), prema unapred utvrđenim pravilima , zbiva u jednom fiktivnom svetu, prostorno i vremenski izdvojenom od ostalog sveta, a njeno izvođenje prate osećanja radosti , zadovoljstva, kao i svest o tome da je ona ,,nešto drugo” od svakodnevnog života.
Dečja igra ima važnu ulogu u psihičkom razvoju deteta, posebno u njegovom socijalnom moralnom, intelektualnom i emocionalnom razvoju. Ona može biti funkcionalna, recepcijska, stvaralačka, konstruktorska itd. Već na uzrastu od 3-4 godine u našoj kulturi razlikuje se igra muškog i ženskog deteta. Dečaci se igraju više takmičarskih, a devojčice češće dramskih i kooperativnih igara.
Pojam dečje igre, kao i uopšte pojam detinjstva, u dugom istorijskom periodu razvoja čovečanstva nije razmatran. Tek u 18. veku, intelektualni i kulturni razvoj čovečanstva, te neposredno oslobađanje dece od svakodnevog napornog rada, bio je put ka shvatanju deteta i detinjstva. Brojni su naučnici koji se posvećuju temi dece i problemima njihove igre i vaspitanja ( Pestaloci, Frebel, Montesori….), te se javljaju različiti stavovi o potrebama i načinima igre.

FAKTORI DEČJE IGRE

• Društvena sredina i socijalni sastav te sredine, standard ljudi u jednoj sredini utiču na izbor igara i način igre dece. Pored toga utiču i profesija roditelja, istorijski događaji, drugovi u igri pa i sam položaj mesta.
• Velike razlike u igrama i igračkama su između gradske i seoske dece. Seoska deca žive u sred prirode i koriste prirodne objekte za igru (penjanje na brdo, preskakanje potoka), a razne proizvode prirode koriste kao igračke (tikve, šišarke, prutiće). Gradska deca se više igraju masovnih igara, dok seoska zbog udaljenosti kuća često nemaju društva.
• Tradicija je takođe faktor koji utiče na igru. To umnogome zavisi od razmene u kulturnom nasleđu.
• Pol. Tu razliku nameću odrasli, tako da neke igre tradicionalno važe kao ženske igre ili igre za devojčice (lutke, poslovi u domaćinstvu) i muške igre (rat, vojnici, voz).
• Poseban faktor je inteligencija, bistrina uma, duhovna zrelost. Bistrija deca su aktivnija i snalažljivija u igri, više čitaju, više uživaju u humoru, imaju svoje hobije, zanimaju ih stvaralačke, kreativne igre, dok manje obdarena deca teže igrama sa pravilima.
• Na razvoj igara utiče takođe vrsta igračaka sa kojima dete raspolaže. Kocke, pesak, plastelin podstiču stvaralačku igru; lutke,