Znacaj menadzmenta za unapredjenje kvaliteta u javnom sektoru

1.UVOD
Rukovođenje, upravljanje ili menadžment je Posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima. Ova disciplina proučava upravljanje kao složeni proces sa nizom potprocesa, i kao grupu ljudi koja upravlja procesima i sistemima, a takođe proučava sve pojedinačne upravljačke probleme i fenomene vezane za efikasno izvršavanje određenih zadataka i poslova.  Menadžment  je i nauka koja ima svoj predmet, cilj i metod istraživanja, proučavanja i uopštavanja. To je multidisciplinarna nauka   koja rešava brojne probleme a dominantni su: tehnološki, organizacioni i razvojni. Menadžment  je univerzalna nauka a njena pravila su ista u svim sistemima, nezavisno od njenog društveno-političkog i ekonomskog kakraktera. Suština menadžmenta se sastoji u ostvarivanju ciljeva organizacije pomoću ljudi. Pošto menadžeri rade sa ljudima i preko njih, oni moraju donositi odluke. Međutim, suština meandžemnta nije u donošenju odluka. Suština je da se na osnovu tih odluka preduzme akcija kojom će se «sistem usmeriti ka željenom stanju», odnosno cilju.Da bi se utvrdila suština menadžmenta polazi se od utvrđivanja onoga  šta i kako menadžeri rade.

2.Pojam i značaj menadžmenta:
Za funkcionisanje preduzeća potrebna je vizija, znanje i mudrost menadžera. Pored toga, menadžeri moraju da poseduju određene veštine, fleksibilnost i dobre poslovne ideje. Dobri menadžeri treba da blagovremeno identifikuju šanse i opasnosti rukovodeći se pri tom načelima efikasnosti i efektivnosti. Odluke koje se donose u sadašnjosti na osnovu raspoloživih informacija doneće rezultate tek u budućnosti, zato je neophodno putem predviđanja sagledati buduće događaje i tendencije. Jednim proaktivnim stavom prema budućnosti menadžment treba da bude ispred vremena i da iniciranjem tržišnih i tehničkih promena kreira sopstvenu budućnost.
Ključne reči: menadžment, vizija, veština, znanje, zadatak, odluka, budućnost, promene,
Osnovni zadatak rukovodilaca u svakom preduzeću je da povećaju kvalitet preduzeća, poboljšaju njegovu vitalnost i, pored toga što će obezbediti preživljavanje, dužni su da preduzeću omoguće prosperitet u budućnosti. Pomoću planiranja i putem komunikacije sa okruženjem, njihov zadatak je da dovedu preduzeće ka izabranim ciljevima. To i nije tako lako ako se uzmu u obzir promene koje se dešavaju na svetskom tržištu, kao što su sve veći nivo globalizacije i putem nje nastala hiperkonkurencija, promene u proizvodnji, a pogotovo u trgovini. Danas se promenio koncept poslovanja i svaka industrijska grana, pa i svako preduzeće izloženo je međunarodnoj specijalizaciji i međunarodnoj konkurenciji, pa čak i oni koji proizvode za domaće tržište ne mogu više da se ponašaju na stari način, zanemarujući dešavanja u svetu i ne pridajući značaja budućim zahtevima. Današnja preduzeća moraju da imaju svetske kriterijume i standarde u poslovanju, dobar kvalitet, visok nivo produktivnosti i povoljne cene, dobru konkurentsku poziciju, moraju biti među prvima i najboljima, što ne mogu da ostvare ako se pridržavaju klasičnih formi ponašanja i poslovanja. Internacionalizacija, tehnički progres, razvoj informatike traži od preduzeća blagovremene odgovore i prave akcije, a menadžere stavlja pred sve veće izazove i zadatke.
Menadžment preduzeća ne može biti samo preokupiran operativnim problemima sadašnjosti i njihovim rešavanjem na osnovu stečenog iskustva, a da u drugi plan stavlja vitalna strategijska pitanja. Danas se traže novi pristupi u rešavanju postojećih i novih problema. Od menadžera se traži razumevanje budućnosti, novih načina konkurencije, blagovremena spoznaja mogućnosti i njihovo efikasno korišćenje. Njihova uloga je da
izvrše strategijski izbor i da dosledno sprovode strategijski pravac. Od njih se zahteva da stvore i iskoriste prednost preduzeća i da obezbede istom tom preduzeću mesto u budućnosti. Više nije dovoljno biti samo dovoljno dobar da bi se opstalo u složenim i dinamičnim vremenima, već preduzeće mora biti među najboljima, ako želi da obezbedi svoju egzistenciju.
Menadžeri su dužni da u sve težim uslovima privređivanja dovedu preduzeće do žejenog stanja koje postaje stvarnost pomoću dobre strategije.Svako preduzeće funkcioniše i egzistira zahvaljujući viziji, znanju, veštini i mudrosti menadžmenta, njihovom odnosu prema riziku, sposobnosti prilagođavanja, njihovom stavu prema budućnosti i poslovnim idejama koje poseduju. Uticaj raznovrsnih faktora i turbulentnost okruženja u kojem preduzeće posluje, dobrim delom određuje postojanje i poziciju preduzeća, kao i način reagovanja menadžmenta na šanse i opasnosti. Sposobnost preduzeća da se adaptira promenama, njegov pokušaj da efektno prevaziđe nastale diskontinuitete, širi i duži horizont sagledavanja posledica preuzetih akcija, omogućuje jednu kreativnost u privrednom poslovanju.Svojom vizijom, menadžeri i inovatori ubrzavaju napredak. Vizija je nadahnuće koje inspiriše i motiviše menadžere, omogućava im da naprave dobar strategijski izbor, inicira strategijske akcije i podstiče ih da daju najbolje i najviše od sebe. Ona je „prihvaćen mentalni okvir koji daje formu željenoj budućnosti”. Vizija je najbitnija osobina menadžera, a pred toga što motiviše ljude i koordinira akcije, ona razjašnjava glavni smer promena, ukazujući kada i gde treba preduzeće da stigne. „Dobra vizija se zasniva na razumevanju promena organizacije i tržišnih i konkurentnih trendova. Zato je nije jednostavno definisati”. Da bi se realizovala, vizija mora da bude imaginativna, poželjna, izvodljiva, fokusirana, fleksibilna, a isti taj menadžment mora da ima snage i sposobnosti da je sprovede .Vizionarska preduzeća su uspešna, trajna, vodeća u svojoj delatnosti, akcenat je na vrednosti, a rast i razvoj je usmeravan vizijom. „Pretpostavka dobrog strategijskog izbora je postojanje strategijske vizije”.