Seminarski rad
06.12.200
8
MAKROEKONOMIJA
-Elastičnost i njena primena-
Student:
Profesor:
Milan Ivković
Branko
Tešanović
D 310-08
Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i
diplomiranih ekonomista-FORKUP Grupa 9
konsultativna jedinica Šabac
*Može li dobra vest za poljoprivredu da predstavlja
lošuvž vest za za
farmere?........................................................................................
..........16
*Zašto OPEC nije uspeo da održi cenu nafte na visokom
nivou?17
*Da li zabrana narkotika povećava ili smanjuje
criminal povezan s drogom?
………………………………………………………………....19
4.
REZIME ………………………………………………………………21
5.
LITERATURA ………………………………………………………..22
CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE I NJENE
DETERMINANTE
Prema zakonu tražnje pad cene nekog dobra povećava traženu količinu.
Cenovna elastičnost tražnje meri koliko tražena količina reaguje na
promene cene. Za tražnju za nekim dobrom kaže se da je elastičnost,ako
tražena količina znatno reaguje na promene cene. Za tražnju se kaže da je
neelastična,ako tražena količina samo neznatno reaguje na promene cene.
Raspoloživost bliskih supstituta
Dobra sa bliskim supstitutima obično
imaju elastičniju tražnju,jer je potrošačima lakše da pređu sa jednog dobra
na drugo. Na primer, buter i margarin lako su međusobno zamenjivi. Mali
porast cene butera,pod pretpostavkom da je cena margarina
nepromenjena,dovodi do velikok pada prodate količine butera. Nasuprot
tome, pošto su jaja dobra bez bliskog supstituta,tražnja za jajima je manje
elastična nego tražnja za buterom.
Neophodna nasuprot luksuznim dobrima
Neophodna dobra obično
imaju neelastičnu tražnju,dok luksuzna dobra imaju elastičnu tražnju.
Kada cena odlaska kod lekara raste, ljudi neće drastično promeniti broj
odlazaka kod lekara,mada se može desiti da odlaze nešto ređe. Nasuprot
tome,kada cena jedrilice raste tražena količina jedrilica znatno opada.
Razlog tome je što većina ljudi odlazak kod lekara smatra neophodnim, a
jedrilice su luksuz.
Definicija tržišta
Elastičnst tražnje na svakom tržištu zavisi od
definisanih granica tog tžišta. Usko definisana tržišta. Usko definisana
tržišta imaju elastičniju tražnju nego široko definisana tržišta, jer je lakše
naći bliske supstitute za usko definisana dobra. Na primer, hrana, kao
široka kategorija,ima prilično neelastičnu tražnju jer ne postoji dobra
zamena za hranu.
Vremenski horizont
Dobra obično imaju elastičnu tražnju u toku dužeg
vremenskog horizonta. Kada cena benzina raste, tražena količina benzina
prvih nekoliko meseci samo neznatno opada. Kako vreme prolazi, ljudi više
kupuju kola koja troše manje benzina, prelaze na javni prevoz ili se
preseljavaju bliže radnim mestima. U roku od nekoliko godina, tražena
količina benzina znatno opada.
Ako se krećemo od tačke A do tačke B, cena raste za 50 posto, a količina
opada za 33 posto, što pokazuje da cenovna elastičnost tražnje iznosi 33/50,
odnosno 0,66. Nasuprot tome, ako se krećemo od tačke B do tačke A, cena
opada za 33 posto, a količina raste za 50 posto, što pokazuje de cenovna
elastičnost tražnje iznosi 50/33, odnosno 1,5.
Jedan od načina da se izbegne ovaj problem jeste korišćenje metoda
aritmetičke sredine za izračunavanje elastičnosti. Procentualna promena
se standardno računa tako što se vrednost podeli prvobitnim nivoom
varijable. Nasuprot tome,metodom aritmetičke sredine procentualna
promena se računa tako što se vrednost promene podeli aritmičkom
sredinom prvobitnog i krajnjeg nivoa vrednosti. Na primer 5 dolara je
aritmetička sredina 4 i 6 dolara. Dakle, prema metodu aritmetičke sredine,
promena sa 4 na 6 dolara uzima se kao porast od 40 posto, jer je
(6-4)/5*100=40.
Pošto metod aritmetičke sredine daje isti odgovor bez obzira na smer
promene, često se koristi kada se računa cenovna elastičnost tražnje
između 2 tačke. U ovom primeru, aritmetička sredina između tačke A i
tačke B je:
- 4 -
Metod aritmetičke sredine možemo da izrazimo pomoću sledeće formule
za cenovnu elastičnost tražnje između dve tačke označene sa : (Q
1
P
1
) (Q
2
P
2
)
Cenovna elastičnost
tražnje =
Q
2
-
Q
1
/ [(Q
2 +
Q
1
)/2]
(P
2
–P
1
)/[ P
2
+P
1
)/2]
Ra
znovrsnost krivih tražnje
Ekonomisti klasifikuju krive tražnje na osnovu njihove elastičnosti. Tražnja
je
elastična
kada je elastičnost veća od 1, tako da se količina menja
proporcialnno više od cene. Tražnja je
neelastična
kada je elastičnost manja
Aritmetička sredina:
cena = 5dolara
količina= 100
