Akutni gastritis pasa

Sažetak

Gastritisi predstavljaju obljenje koje se sve više dijagnostikuje kod pasa. Uzroci mogu biti razni, od
najbezazlenijih do jako ozbiljnih.

Kao što će biti izneto, gastritisi se mogu dijagnostikovali, lečiti i prevenirati.

Građa i izgled želuca kod pasa

Želudac predstavlja najveći deo digestivnog trakta kod mesojeda. Njegove osnovne funkcije su
skladištenje hrane, njeno mešanje sa želudačnim sokovima i njena priprema za dalje varenje. Želudac
mesojeda se sastoji od 5 regija (Slika 1):

Каrdija

Fundus

Korpusa

Аntruma

Pilorusa

Slika 1. Građa želuca

Kardija, fundus i korpus ulaze u sastav proksimalnog dela želuca. U ovoj regiji se luće najvažniji
sastojci želudačne kiseline. U distalnom delu želuca i atrijumu dolazi do mehaničkog mešanja hrane.
Između duodenuma i arijuma nalazi se pilorus tj sfinkter koji učestvuje u regulaciji pasaže tečne hrane.
(1)

Kardija predstavlja ulazak jednjaka u želudac. Dorzalno od kardije nalazi se fundus. On prihvata hranu
koja dospeva putem jednjaka u želudac. Korpus predstavlja najveći depo hrane.

Želudac ima veliku moć istezanja bez povrćavanja intragastričnog pritiska. Tako se želudac pasa može
povećati za 150-250 ml po kilogramu telesne mase životinje. Ova osobina želuca, da menja svoju
zapreminu se naziva receptivna relaksacija. Kod gastitisa ova osobina se gubi. (1)

Značajnu ulogu u varenju hrane u želucu imaju želudačne kisleine. Veliki broj ćelija koje su locirane u
epitelu želuca, a koje su pod kontrolom neurohumoralnih receptora, vrše sekreciju hlorovodonične
kisleine, Na, K, Cl jona, vode, pepsinogena i određenu količinu sluzi. (1)

Pored sluzi zaštiti doprinese jos i želudačne ćelije koje luce bikarbonatne jone, koji se puferskim
mehanizmom suprotstavljaju dejstvu kiselina.

Uništavanjem protektivne barijere, dolazi do retrogradnog vraćanja vodonikovih jona koji difunduju u
ćelije, trošeći intraćelijski pufer. Sve ovo dovodi do pada pH vrednosti u ćelijama i do njehove smrti.
Oštećeni monociti i eozinofili pri ovom procesu dovode do oslobađanja histamina, koji dodatno
oštećuje krvne kapilare i dovodi do ishremije, hipoksije, staze krvi i izlaska plazminih proteina i krvi u
lumen želuca.

Motilitet i pražnjenje želuca

Pilorus predstavlja sfinkter slabog tonusa koji ima luogu u regulaciji pražnjenja tečnog sadržaja.
Glavna uloga mu je sprečavanje prolaska čvrstog sadržaja u duodemum i vraćanje hrane iz duodenuma
u želudac. (1)

Pražnjenje želuca je regulisano gradijentom pritiska između želuca i duodenuma, Brzina pražnjenja je
proporcionalna intragastričnom pritisku. Proces pražnjenja želuca zavisi od:

1. Sastava hrane
2. pH vrednosti
3. Osmolariteta želudačnog sadržaja

Kontrakcije želuca predstavljaju jedan od vidova peristaltike. One su regulisane sa 3 osnovna faktora:

1. Sastava i fizičko-hemijskih karakteristika
2. Nervih impulsa
3. Hormona

Gastritits

Gastritisom se smatra inflamacija gastrične mukoze.(4) On može da se klasifikuje kao:

Akutni

Hronični

Brzi odgovor gastrične mukoze na heurohumoralni i inflamatorni stimulnans u gastričnoj
mikrovaskularizaciji i bolja prokrvljenost dovode do irigacije, otklanjanja štetnih supstanci i
obnavljanja gastrične mukoze. Stimulacija gastričnog zida od stane stranog tela, hemijskih povreda,
infekcija ili antigena dovode do oslobađanja inflamatornih komponenti i vazoaktivnih supstanci iz
neutrofila, mast ćelija, trombocita, endotelnih ćelija i neurona. Tokom aktivacije inflamatornih faktora,
aktiviraju se citokini kao odgovor na patogenezu. Neki od faktora koji se mogu naći na mestu
zapaljenja su:

IL-16

IL-2

IL-6

IL-8

Tumor nekrozni faktor

Ove komponente stimulišu kiselu sekreciju i dovode do povrećanja permeabilnosti epitelnog sloja i
promene putanje kretanja krvi koji smanjuje rizik od pojave gastrititsa, gastričnih ulceracija, gastričnih
erozija, hipoksije, edema i nekroze. Ceo proces se završava formiranjem granuloma na gastričnoj
mukozi. (2, 3)

Etiopatogeneza

Gastritisi nemaju rasnu, polnu niti starosnu predospoziciju(1). Neki od uroka pojave gastritisa su:

Antibiotici

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Bakterijske infekcije

Hemoterapija

Kortikosteroidi

Dijabetična ketoacidoza

Indigestija mlečnih proizvoda

Endokrine bolesti

Gljivične infekcija

Gastrinomi ili druge neoplazije