МАТЕМАТИЧКА ГИМНАЗИЈА

МАТУРСКИ РАД

из биологије

ЉУДСКО СРЦЕ

ученик:

ментор:

Теодора Обрадовић, IVа

Јасмина Стошић

Београд, јун 2016.

Људско срце

САДРЖАЈ

УВОД

..................................................................................................................................2

ЕМБРИОНАЛНИ РАЗВОЈ СРЦА

................................................................................3

РАЗВОЈ СРЦА....................................................................................................................4

ПОДЕЛА ПРЕТКОМОРЕ.................................................................................................5

ПОДЕЛА КОМОРЕ...........................................................................................................6

АНАТОМИЈА СРЦА

.......................................................................................................7

СПОЉАШЊА ГРАЂА СРЦА..........................................................................................7

ГРАЂА СРЧАНОГ ЗИДА.................................................................................................8

УНУТРАШЊА ГРАЂА СРЦА.........................................................................................9

СРЧАНА УШЋА..............................................................................................................12

МЕХАНИЗАМ ЗАТВАРАЊА СРЧАНИХ УШЋА......................................................14

СРЧАНА (КОРОНАРНА) ЦИРКУЛАЦИЈА.................................................................15

АРТЕРИЈСКИ СИСТЕМ СРЦА.....................................................................................15

ЦИРКУЛАТОРНИ СИСТЕМ И СРЦЕ.........................................................................17

ФИЗИОЛОГИЈА СРЦА

................................................................................................19

ПРОВОДНИ СИСТЕМ....................................................................................................21

СТВАРАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ИМПУЛСА................................................................22

ЕЛЕКТРОКАРДИОГРАМ..............................................................................................23

КОНТРОЛА РАДА СРЦА..............................................................................................24

БОЛЕСТИ СРЦА

...........................................................................................................25

ЗАПАЉЕЊА СРЦА.........................................................................................................25

ДЕГЕНЕРАТИВНА ОБОЉЕЊА СРЦА........................................................................26

ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ СРЦА

..............................................................................29

ЗАКЉУЧАК

....................................................................................................................30

ЛИТЕРАТУРА

................................................................................................................31

Људско срце

2. Ембрионални развој срца

Људска трудноћа по правилу траје око 38 недеља, рачунајући при том период од тренутка
зачећа, па све до рођења. Првих осам недеља након оплодње људско биће које се формира
у утроби мајке, назива се ембрион. У том периоду, који се назива и ембрионални период,
долази до формирања највећег дела органских система људског организма. Са отприлике
17 дана, епибласт ембриона (спољашњи слој ембриона)

је већ створио три специфична

ткива којa се зову: ектодерм, ендодерм, и мезодерм.

Слика 1. Епибласт ембриона са језгриним овојницама

Мезодерм је средњи клицин лист  ембриона смештен између  ектодерма и  ендодерма.  Он
садржи  ангиобласте,  ћелије  изведене  из  мезодерма,  које  се  гомилају,  диференцирају  и
формирају нове примитивне крвне судове, у процесу васкулогенезе. Скупови ангиобласта
постављају  се  у  облику  потковице  и  образују  кардиогени  мезодерм.  Диференцијацијом
ових ћелија настаје ендокардијум, који формира срчане шупљине и залиске.

Из  мезодерма  се  формирају:  срце,  крвне  ћелије, бубрези, кости, хрскавичаво
ткиво, мишићи  и  друге  структуре.  Када  се  прве  крвне  ћелије  појаве  у  жуманачаној
кеси крвни судови се развију у целом ембриону те долази до стварања срчане цеви. Готово
одмах  након  тога,  срце  које  расте  великом  брзином,  почиње  да  се  бразда  и  у  њему  се
почињу развијати посебне коморе. Срце почиње да куца 3 недеље и 1 дан након оплодње,
али циркулација не почиње све до 27-29. дана.

Рани ембрионални развој срца и крвотока је неопходан јер ембрион веома брзо расте и не
може више да се развија само уз помоћу дифузије хранљивих материја и кисеоника, већ је
за  то  потребан  и циркулаторни  систем.  Зато  је  крвоток  први  систем,  тј.  група  сродних
органа, који почиње да функционише у телу још нерођеног детета, са око  110 откуцаја у
минути.

Људско срце

Развој срца

У трећој недељи развоја формирају се (васкулогенезом) од ћелија мезодерма две уздужно
постављене цевчице, ендокардијалне цеви, које дају основу за ендокард.

Истовремено са формирањем тих цевчица задебљавају висцерални листови бочних плоча
у њиховом делу, па се из тог задебљања развија миокард и епикард. У даљем развоју
ендокардијалне цевчице се померају према средини и спајају у једну цев – срчану цев.

Срчана цев у почетку лежи високо испод виличног наставка, а затим се полако спушта у
грудни кош и помера у леву страну.

Крајем првог месеца, од 23. дана срчана цев расте у дужину брже од околних делова због
чега се савија и поприма облик латиничног слова “S“. Затим се уврће око уздужне
осовине. Тада се јединствена срчана цев налази у шупљини перикарда (срчана овојница).

Слика 2. Савијање срчане цеви – S форма

Увијањем се формирају одвојене компоненте срца. Од тог тренутка срчана цев се сатоји из
следећа четири дела:

Венски синус (лат.

sinus venosus

) - у који се уливају вене

Првобитна преткомора (лат.

atrium

)

Првобитна комора (лат.

ventricule

)

Срчани булбус (лат.

bulbus cordis

) - излазни део срчане цеви на који се надовезује

артеријско стабло

Зид  примарне  срчане  цеви  састоји  се  од  четири  слоја  -  ендокард,  миокард,  срчана
желатинаста  маса  и  епикард.  Желатинаста  маса  раздваја  миокард  и  ендокард.  Венозни
синус  се  састоји  од  левог  и  десног  синусног  рога  у  који  се  уливају  вене.  Примитивна
преткомора је још  увек спојена са венозним синусом. Комора је одвојена од преткоморе
атривентрикуларном  преградом,  и  касније  ће  од  ње  настати  лева  комора.  Bulbus  cordis,

Људско срце

Подела коморе

Формирање комора  почиње нешто касније од формирања преткомора. Крајем 4. недеље
мишићна  вентрикуларна  преграда  се  појављује  између  примитивних  комора,  али  их  не
раздваја потпуно.

Коморе срца имају двоjно порекло: део коморе потиче од примитивне коморе, а део
потиче од срчаног булбуса. Након формирања булбовентрикуларне петље булбус расте и
формира десну комору. Лева комора настаје од примитивне коморе. Лева и десна комора
настављају раст до касне 7. и ране 8. недеље, захваљујући расту миокарда.

Слика 4. Трансформација булбуса срца:

Ao-артеријски трункус,B-булбус срца, RV-десна комора, LV-лева комора, P-плућна артерија, Au-преtкомора

Мишићна  интервентрикуларна  преграда  се  формира  као  резултат  развијања  комора.
Зидови  десне  и  леве  коморе  расту  супротно  један  другом,  формирајући  мишићну
преграду.  До  седме  недеље  трудноће,  срце  је  са  своје  четири  шупљине  највећим  делом
развијено. У просеку куца 165 пута у минути.

Ембрион  сада  већ  поседује  више  од    90%  структура  одраслог  човека.  Осма  недеља
означава крај  ембрионалног периода. У  том периоду, људски ембрион је из једне ћелије
израстао у тело од готово милијарде ћелија.

Слика 5. Подела коморе