површине у односу на територије и објекте који се налазе ван тог мјеста или ареала.
Географски положај је сложен систем појмова, а у овом поглављу биће ријечи о
саобраћајно-географском, физичко-географском и друштвено-географском положају
општине Брод.

Општина Брод је смјештена на сјеверу Републике Српске, односно Босне и

Херцеговине, у Посавини на надморској висини од 84  m. Територија Брода заузима
западни   дио   регије   сјевероисточне   Босне.   Налази   се   на   широко   отвореној
Перипанонској низији. Природну границу са Републиком Хрватском чини ријека Сава,
на чијој се лијевој обали налази Славонски Брод. Највећим дијелом на југу и југозападу
Брод се граничи са Дервентом, на југоистоку са Модричом и врло малим дијелом са
Добојем,   док   на   истоку   граничи   са   Оџаком   и   Вукосављем.  Одредишне   координате
општине Брод су 45





сјеверне географске ширине и 18





источне географске дужине.

Слика 1 – Сателитски снимак општине Брод

Извор: Google Earth

Према нодално-функционалним критеријумима, који су примијењени у

регионализацији   Републике   Српске,   а   подразумијевају:   облик   и   величину   државне
територије, политичко-географске претпоставке укупног и регионалног развоја, укупан
број и територијални размјештај становништва, мрежу насеља и у оквиру ње урбаних и
развојних   центара,   функције   главних   урбаних   и   развојних   центара,   саобраћајну
инфраструктуру у оквиру које путна повезаност главних центара има кључно значење,
те   природни   ресурси   и   њихов   значај   у   организацији   геопростора,   општина   Брод
припада Добојско-бијељинској регији.

Површина предратне општине Босански Брод била је 234 km

, док се данас

општина простире на 228 km

2.1. САОБРАЋАЈНО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ БРОД

Саобраћајно-географски положај је положај одређеног мјеста на Земљиној

површини у односу на главне путне правце. Представља важну компоненту и окосницу
развоја тог мјеста, као и основу просторне и функционалне интеграције. Пружа највише
елемената за оцјену важности географског положаја.

Правцем сјевер-југ, општина Брод лежи на магистралном путу М-17.2 (Е-73)

Сарајево-Зеница-Добој-Дервента-Брод-Славонски   Брод   (Република   Хрватска).   Овим
магистралним   путем   Брод   излази   на   аутопут   Загреб-Београд.   Правцем   запад-исток,
Брод се налази на путном правцу Бања Лука-Брод-Бијељина (магистрални пут М-14.1),
и даље на исток. Брод се налази на 20 km удаљености од будућег коридора Vc правца
Плоче-Сарајево-Осијек-Будимпешта,   који   је   један   од   десет   Паневеропских
транспортних коридора.

Гранични прелаз на ријеци Сави, који повезује Брод и Славонски Брод у

Републици Хрватској, сигурно представља један од најзначајнијих инфраструктурних
објеката. За грађане централне БиХ ово је најкраћа путна комуникација за земље
централне и западне Европе, а представља и најфреквентнији гранични прелаз, што се
нарочито манифестује у вријеме годишњих одмора.

Повољан географски положај омогућио је добру саобраћајну повезаност

општине Брод са земљама из окружења и шире.

Табела 1 – Удаљеност појединих комуникационих центара

у односу на општину Брод

(удаљеност у km)

АЕРОДРОМИ

РИЈЕЧНА ЛУКА

МОРСКА ЛУКА

Сарајево

Београд

Загреб

Бања Лука

Шамац

Брчко

Плоче

220

210

190

125

100

425

Дио територије села Мала Брусница, која припада општини Брод, по Дејтонском мировном споразуму,

припао је ентитету ФБиХ.

(5, 33)

Графикон 1 – Структура земљишних површина

67%

24%

10%

пољопривредно земљиште

шумско земљиште

неплодно земљиште

Земљиште на простору општине Брод може се подијелити у двије групе и то

аутоморфно и хидроморфно земљиште.

Аутоморфно земљиште карактерише нормално влажење оборинским водама.

Пропустљивост ове врсте земљишта је нормална, а изостаје и дуже задржавање воде у
профилу. На подручју општине Брод заступљена су смеђа кисела тла на флишу.
Простиру се у брдовитом предјелу општине у подручју планине Вучјак. Ово земљиште
је добро станиште за шуме храста, букве и граба.

Хидроморфно земљиште је земљиште у коме долази до повременог или сталног

задржавања воде у профилу или дијелу профила. Хидроморфне процесе узрокује не
само оборинска, већ и подземна и поплавна вода. На подручју општине Брод
хидроморфно земљиште је значајно заступљено. Издвајају се: алувијална карбонатна и
бескарбонатна иловаста тла, сивосмеђа ливадска глејна тла (семиглеј), минерално-
мочварна оглејна и глејна тла, као и подзоласто-псеудоглејна тла (прахуље).

На подручју општине Брод распрострањени су четинари, највише има лишћара.

Најкарактеристичније биљне заједнице овог простора су ливадске траве и шуме. Од
шумских врста преовлађују храст, буква, граб, а мање јавор, јасен, бријест, јоха, врба,
топола. Од ратарских култура успјешно се узгајају пшеница, кукуруз, јечам, а од
воћних култура то су јабуке, шљиве, крушке.

Риболовне воде, односно дијелови тих вода које чине рибарско подручје

општине Брод, представљају у хидрографском и биолошком смислу цјелину подесну за
развој риболова и унапређење рибљег фонда. Рибљи фонд чине: штука, шаран,
бабушка, гргеч, мрена, толстолобик и др. рибље врсте. Могу се користити искључиво за
спортско-туристички риболов. Захваљујући оваквом ресурсу саграђен је и рибњак у
Сијековцу. Такође, постоји и ловиште на површини од 1.700 хектара са извјесним
фондом дивљачи: зечевима, фазанима, срнама, дивљим паткама...