1
UNIVERZITET „UNION – NIKOLA ТЕSLA“
Studijski program:
Zaštita životne sredine
KLIMATSKE PROMENE KAO PRIRODNI HAZARD
SEMINARSKI RAD
Predmet :
Prirodni i antropogeni hazardi
Profesor : Student:
Hadi Waisi Nikola Pantić
Beograd , april 2020.
2
SADRŽAJ
:
1.Uvod………………………………………………………………………………….. 3
2.Klimatske promene zbog promena sadržaja gasova u atmosferi……………………...4
2.1 Kakve posledice sa sobom nosi porast temperature ………………………………..6
2.2 Efekti klimatskih promena na šume ……………………………………………......8
2.3 Klimatske promene I biodiverzitet ………………………………………………....9
3. Aktivnosti koje se sprovode na zaštiti klime………………………………………..10
4. Uticaj klimatskih promena…………………………………………………………..11
5. Posledice klimatskih promena………………………………………………………12
6.Uticaj na kvalitet života ……………………………………………………………..13
7.Moguće posledice klimatskih promena ……………………………………………..14
8.Rešenja I proemana ljudske svesti …………………………………………………..16
9.Zaključak……………………………………………………………………………..17
10.Literatura…………………………………………………………………………....18
4
- ledeni pokrivač (sneg i led) i
- biosferu.
Promene u bilo kojoj od navedenih komponenti klimatskog sistema mogu uticati na ostale
podsisteme, s mogućim nepovoljnim uticajima na živi svet na Zemlji.
Zemljina klima zavisi od konstantnog protoka Sunčeve energije. Toplotna energija od Sunca
prolazi kroz Zemljinu atmosferu i zagreva površinu Zemlje. Sa porastom temperature, Zemlja
šalje toplotnu energiju i zagreva površinu Zemlje. Deo ove toplote apsorbuju gasovi iz
atmosfere, kao što je ugljen-dioksid, vodena para, metan, azot-monoksid, ozon i halokarbonati.
[1]
2.Klimatske promene zbog promena sadržaja gasova u atmosferi
Za stvaranje atmosfere Zemlje u kojoj je moguć život, zaslužni su pre svega Sunce i grupa
gasova sa efektom staklene bašte: ugljendioksid, metan, azotsuboksid, vodena para, ozon.
Navedeni gasovi, koji se u prirodnom sastavu atmosfere nalaze u tragovima, propuštaju
kratkotalasno Sunčevo zračenje da prodre do površine Zemlje, ali apsorbuju dugotalasno
infracrveno zračenje tla i ponovo emituju ovo toplotno zračenje prema Zemljinoj površini. Ovo
delimično sprečavanje gubitka toplotnog zračenja Zemlje u kosmos naziva se prirodnim efektom
staklene bašte, i zahvaljujući tom efektu, srednja globalna temperatura vazduha u prizemnom
sloju atmosfere Zemlje kreće se oko plus 14°C, a bila bi minus 18°C u odsustvu ovih gasova u
atmosferi.
Efekat “staklene bašte”
je veoma važan u našem proučavanju klimatskih promena, pošto se
odnosi na radijacione osobine nekih prirodnih gasova koji se nalaze u vazduhu, i koji Zemlju
održavaju toplom.
Sadašnje stanje u klimatskom sistemu pokazuje tendenciju koja nije u skladu s prirodnim tokom.
Šta je razlog tome?
Čovečanstvo je, tokom poslednja dva veka, izazvalo krupne poremećaje u klimatskom sistemu
kao najsloženijem i najosetljivijem sistemu naše planete. Pri tome se najveće promene odvijaju u
atmosferi.
Nagli porast svetskog stanovništva, uz višestruko uvećanje svetskih industrijskih i drugih
ljudskih aktivnosti, doveli su do povećanog korišćenja svih resursa, naročito fosilnih goriva, i do
nekontrolisanog globalnog zagađivanja vazduha, voda i zemljišta, kao osnovnih komponenti
prirodne životne sredine, s posledicom promene klime, podizanja nivoa mora, slabljenja
ozonskog omotača, degradacije biološke raznovrsnosti, desertifikacije itd.
Gasovima "staklene bašte" pripada najveća zasluga za postojanje života na našoj planeti.
Neke od gasova koji stvaraju efekat staklene bašte ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima.
Ne postoji više nikakva sumnja da su za globalno povećanje temperature tokom poslednjih
decenija, odgovorni pre svega gasovi koji nastaju kao produkt sagorevanja fosilnih goriva,
različitih industrijskih procesa i drugih aktivnosti (ugljen-dioksid, metan azotsuboksid, itd.).
Povećanje temperature je srazmerno povećanju njihove koncentracije u atmosferi. U
5
dramatičnim predviđanjima posledica globalnog zagrevanja atmosfere, pominju se: otapanje leda
na polovima, smrt tropskih šuma, promene u kruženju okeanskih struja i monsunskim
strujanjima.
Gasovi s efektom staklene bašte antropogenog porekla emitovani u atmosferu, dovode do
globalnog zagrevanja atmosfere usled uvećanja prirodnog efekta staklene bašte, i modifikujući
energetski bilans atmosfere, utiču na interakcije između atmosfere, hidrosfere i biosfere.
Izmerene vrednosti sadašnjih atmosferskih koncentracija ovog gasa veće su od bilo koje
vrednosti u toku poslednjih deset i više hiljada godina.
Dobijanje energije iz fosilnih goriva je najveći krivac povećanja CO2 u atmosferi. Ukoliko
mislimo na fosilna goriva - glavni problem je ugalj. Drugi problem je rasipanje energije.
Proizvodnja električne energije sagorevanjem fosilnih goriva, posebno teškog uglja, ima veći
uticaj na atmosferu nego bilo koja druga ljudska aktivnost. Uništavanjem šuma se smanjuje
apsorbovanje ugljenika što dovodi do povećanja ugljenika u atmosferi za 20%.
[2]
CO2?
Ugljen-dioksid je najznačajniji gas u atmosferi koji Zemlju održava toplom.
Pre 4 milijarde godina, njegova koncentracija u atmosferi je bila mnogo veća nego danas, 80%, u
poređenju sa današnjih 0,03%. Međutim, najveći deo je vremenom nestao kroz fotosintezu. Sav
ugljendioksid se nalazi u organizmima, kao i mineralima, kao što su nafta i ugalj unutar Zemljine
kore. Prirodni ciklus ugljen-dioksida održava količinu CO2 atmosfere u ravnoteži. Raspadanje
biljaka, vulkanske erupcije i disanje životinja oslobađaju ugljendioksid u atmosferu gde se on
zadržava oko 100 godina. Zatim, ponovo nestaje iz atmosfere fotosintezom biljaka i rastvaranjem
u vodi (na primer u okeanima). Količina prirodno proizvedenog ugljen-dioksida je skoro
identična količini ugljen-dioksida koji nestaje u atmosferi, ali čak i male promene izazvane
ljudskim aktivnostima mogu imati značajan uticaj na ovu ravnotežu.
CH4?
Metan apsorbuje 23 puta više
energije po gramu od CO2 i akumulira se bržom stopom od CO2. Metan se oslobađa u procesu
truljenja ostataka biljaka u anaerobnim uslovima, koji vladaju na primer na dnu močvara ili u
buragu preživara. Jedna krava ne proizvodi puno metana, ali 1 milijarda prozvodi dovoljno da
udvostruči koncentraciju ovog gasa.
N2O?
Azot‐suboksid je gas staklene bašte treći po značaju. Oslobađa se u procesu truljenja,
denitrifikacije zemljišta, iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd. Iako se ne oslobađa u
velikim količinama značajan je zbog svoje velike sposobnosti apsorbovanja toplote.
