1
UVOD
Tema ovog seminarskog rada je vezana za brzinu opticaja novca i monetarnu politiku. Postoje
mnoge definicije novca, a jedna od teza šta je novac rekao je i Karl Marks, koja glasi: „Novac
je proizvod stihijskog razvoja društva i robne proizvodnje, da se on nužno u njima stvarao i
usavršavao, paralelno sa razvojem proizvodnih snaga, podele rada, razmene“. Monetarnom
politikom
se obezbeđuje optimalan odnos količine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera
društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne
banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u cilju obezbeđenja adekvatne
količine novca u nekoj nacionalnoj privredi.
Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i
instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo,
struktura i dinamika novčane mase,kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima
reprodukcije. U prvom delu ovog seminarskog rada biće reči o osnovnim teorijama novca, kao
i o prirodi i karakteru brzine opticaja novca. U drugom poglavlju seminarskog rada će biti reči
o varijabilnosti brzine opticaja novca uz pomoć unapred određenih metoda. Takođe će biti
govora o koeficijentima brzina opticaja novca, kao i o pojedinim odnosima brzina opticaja
novca za različite sektore privrede. Pošto je brzina opticaja novca promenljiva veličina
spomenućemo neke od njenih glavnih faktora. Takođe ćemo govoriti o brzini opticaja novca i
njenog odraza na efikasnost monetarne politike.
2
I Brzina opticaja novca – priroda i karakter
Uloga novca u odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje i njegov uticaj na kretanje cena,
dohodaka, likvidnosti reprodukcije i zaposlenosti danas je postao osnovni predmet izučavanja
monetarne teorije. Opšte prihvaćeni stav savremene monetarne teorije je da kolilina novca
predstavlja jedan od značajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog
novca i svih surogata pravog novca. Brzina opticaja novca jeste parametar koji pokazuje
kvantitativne odnose između nominalnog društvenog proizvoda i prosečnog stanja novčane
mase u istom periodu. To znači da koncept brzne opticaja novca direktno proističe iz koncepta
potrebne količine novca u nominalnom izrazu. Potrebna količina novca u određenom
vremenskom periodu determinisana je u dva kompleksna faktora, i to visinom nominalnog
dohotka i brzinom opticaja novca. Prva determinanta deluje u direktnoj proporciji dok druga
deluje suprotno, odnosno u inverznoj proporciji na formiranje poterbne količine novca.
Ukoliko u tekućem periodu dolazi do usporavanja opticaja novca bila bi potrebna dodatna
količina novca, što je suprtno slučaju kada dolazi da povećanja brzine opticaja novca jer se tada
smanjuje dati obim nominalnog društvenog proizvoda i novčanih transakcija. Masa novca u
privredi je vrlo promenljiva i dinamična veličina, što zavisi od nekoliko faktora:
mase novca u privredi koja oscilira sa oscilacijom privredne aktivnosti, uz stalnu
tendenciju povećanja (u uslovima proširene reprodukcije)
brzina opticaja novca u privredi
ponašanje privredne aktivnosti (društvenog proizvoda)
Savremena monetarna teorija u određivanju optimalne novčane mase obično polazi od
poznatog Marksovog zakona novčanog opticaja koji glasi:
Mo = XRc / V
gde je:
Mo – potrebna količina novca
XRc – suma robnih cena
V – brzina opticaja novca
Pri tome se svi više istražuje delovanje svakog faktora u okviru ovako međusobno povezanih
agregata. U ovim instrumentima, naročito oživljavanjem monetarnog pravca u monetarnoj
teoriji sve više se istaržuje značaj promena količine novca i njegove strukture na privredna
kretanja. Zato brzina novca dobija sve veći značaj. Kolilčinu (M) iz navedene formule moguće
je lakše regulisati aktivnošću bankarskog sistema preko ponude novca, dok je tražnju novca i
brzinu opticaja vrlo teško regulisati. Zbog toga je postalo očigledno da se pođe od
predpostavke stabilne brzine opticaja novca kao što to čini kvantitativna teorija novca u skoro
svim varijantama počev od teorije D. Humea do razređenih oblika zasnovanih na jednačini I.
Frišera. Prema formuli I. Fišera cene roba zavise od ukupne količine novca i brzine opticaja:
MV + M1V1 = PT
gde je:
MV – masa i brzina opticaja depozitnog novca
M1V1 – masa i brzina gotovog novca
PT – društveni proizvod po tekućim cenama
Fišer je u svojoj jednačini uključio brzinu opticaja gotovog i brzinu opticaja depozitnog novca i
ipak se ističe da cena koštanja zavisi od količine novca (M), pošto se predpostavlja da je brzina
opticaja konstantna da su promene opticaja zbog promena navika minimalne. Nova,
reformulisana kvantitativna teorija novca M. Fridmana odbacuje težu klasične kvantitativne
teorije o apsolutnoj stabilnosti dohodne brzine novca opticaja, ali i ona stoji na stanovištu da
postoji vrlo stabilno sekularno ponašanje brzine novčanog opticaja. Ovakva tvrdnja Fridmana
ne udaljava ga mnogo od prvih primitivnih varijanti kvantitativnih teorija novca. Brzina
opticaja novca je izrazito promenljiva veličina, ne samo ukupne mase novca već posebno
