1
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Niš
SEMINARSKI RAD
Predmet: Plivanje
Tema: Tehnika delfin – analiza tehnike
Mentor: Studenti:
dr Marko Djurović Milovan Dragojević 7951
Đorđe Panović 7905
2
Sadržaj
1.Uvod..........................................................................1
2.Položaj tela................................................................4
3.Rad ruku....................................................................6
4.Disanje.....................................................................10
5.Rad nogu..................................................................12
6.Koordinacija pokreta................................................15
7.Start.........................................................................16
7.1.Start sa startnog bloka.....................................16
8.Okreti uplivanju kod delfin tehnike..........................18
9.Literatura.................................................................19
4
2. Položaj tela
Pri upoređivanju sa ostalim tehnikama sportskog plivanja, u tehnici
delfin je karakteristično talasasto kretanje tela, gde dolazi do velike
oscilacije tela u sagitalnoj ravni tj. oko poprečne ose u zglobu kuka.
Kretanje tela je mnogo aktivnije nego kod ostalih tehnika a javlja se kao
posledica kretanja karličnog dela gore - dole koga prate i ostali delovi
tela. Kada su kukovi u gornjem položaju glava i ramena se kreću nadole
i dolazi do energičnog udara stopala u dublje slojeve vode i suprotno,
kada kukovi kreću na dole, gornji deo tela se kreće ka površini s tim da
noge prate to talasasto kretanje i one kreću nagore. Ove oscilacije tela,
koje su umerene, neophodne su jer se samo takvim kretanjem dovodi
telo u najadekvatnije položaje za pravilan zaveslaj.
5
Napadni ugao kod ove tehnike varira i neprekidno se menja baš zbog
ovakvog krivolinijskog kretanja gore dole. U momentu zamaha i izlaska
ruku iz vode ugao je najveći, dok za vreme ulaska ruku i kretanja
gornjeg dela tela na dole je najmanji.
Pokreti tela plivača gore – dole ne bi trebalo da budu preterani.
Nepotrebnim talasanjem se povećava poprečni presek tela koji plivač
zauzima u vodi, što za posledicu ima veći otpor vode pri kretanju
unapred. Plivači ne bi trebalo da kukove guraju na gore previsoko, kao
ni da glavu potapaju preduboko. Svi poketi kod ove tehnike obavljaju se
oko poprečne ose tela jer simetričnost u radu ruku i nogu koje je
pravilima definisano ne omogućava bilo kakvo drugo kretanje.
Ž
