Jedinica intenzivne nege

Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija „Visan“, 

Beograd

Predmet: Zdravstvena nega

SEMINARSKI RAD

Tema: Jedinica intenzivne nege, organizacija rada, oprema, monitoring,

 uloga medicinske sestre

Mentor:                                                                                                       Student:

dr Maja Stojadinov-Ilic 
  

U Beogradu, 

novembar , 2020.

2

SADRŽAJ

1

.

UVOD

…………….............................................................................................................

2

2

.

INTENZIVNO LEČENJE…………………………………………………

3

3

. 

JEDINICA INTENZIVNE NEGE……………………………………….

4

    3.1 Organizacija rada.........................................................................................................    

6

    3.2 Oprema.........................................................................................................................   

7

    3.3 Monitoring...................................................................................................................  

  8

4.

ULOGA MEDICINSKE SESTRE U JEDINICI INTENZIVNE NEGE

..........................................................................................................................................

11

    4.1 Sestrinske intervencije.................................................................................................   

11

5. ZAKLJUČAK

…………………………………………………………………..      

13

6.LITERATURA

...........................................................................................................  

14

14

2. INTENZIVNO LEČENJE

Intenzivno lečenje obuhvata čitav niz postupaka od monitoringa vitalnih znakova, lečenja i 

zdravstvene nege sve do reanimacije i održavanja života teško bolesnim, povređenim, životno 

ugroženim bolesnicima. 

Svrha intenzivnog lečenja je da se prepoznaju ugroženi pacijenti, da se kontinuirano prate 

njihovi vitalni znakovi, na vreme prepoznaju znakovi koji najavljuju kriznu situaciju i da se 

brzo i efikasno leče poremećaji funkcije organa ili organizma u celini. 

Medicinske sestre i tehničari su dužni da akutno ili hronično bolesnom čoveku i njegovoj 

porodici pruže i osiguraju sve vrste najkvalitetnije zdravstvene nege. Medicinska sestra i 

tehničari u radu s takvim pacijentima moraju biti upoznati s prirodom bolesti zbog koje je 

pacijent primljen, ostale bolesti koje možda   ima, a koje mogu uticati na ishod lečenja, 

dijagnostičke i terapijske metode kojima će pacijent biti podvrgnut kako bi mogla pravilno i 

pravovremeno pripremiti pacijenta i edukovati njegovu porodicu o celokupnoj situaciji.

3. JEDINICA INTENZIVNE NEGE

Prema nivou zdravstvene nege dele se na jedinice prvog, drugog i trećeg nivoa. 

Jedinice prvog nivoa su u manjim bolnicama gde se leče lakše oboleli, prati stanje vitalno 

ugroženih i izvodi reanimacija. Svi teži bolesnici koji zahtevaju veći  nivo nege  prevode se u 

jedinice   drugog   i   trećeg   nivoa   koje   su   u   regionalnim,   univerzitetskim   ili   specijalnim 

bolnicama

Jedinica intenzivne nege-lečenja predstavlja radnu jedinicu u kojoj sesprovodi intenzivna 

nega   i   lečenje   kod   životno   ugroženih   pacijenata.   To   je   jedinica   koja   je   opremljena 

savremenom opremom i timom stručnjaka tokom 24 sata. U jedinici intenzivne nege se leče 

najteži   bolesnici,   neretko   vitalno   ugroženi,   široke   patologije   (hirurški,   neurološki, 

pulmološki, internistički, onkološki, ginekološki).

Rad u jedinici intenzivne nege osim stručno-medicinskog znanja traži neizostavno timski rad. 

Komunikacija  treba biti brza i često traži samoinicijativnost i samoorganizaciju u rešavanju 

novonastalih potreba od strane bolesnika

Pacijentima   se   u   jedinicama   intenzivne   nege   daje   i   veliki   broj   lekova,   a   neprekidno   ih 

posmatraju   medicinske sestre i lekari, spremnih da ako  bude potrebno, preduzmu dodatne 

14

akcije spašavanja  života. Ovakav intenzitet praćenja, akcije i reakcije omogućen je znatno 

većom   zastupljenošću  lekara   i   medicinskih   sestara   u   odnosu   na   broj   pacijenata   nego   na 

običnim ili redovnim odeljenjima.  

Ove   jedinice   se   smatraju   među   najvećim   uspesima   moderne   bolnice   i   izazivaju   najveće 

divljenje  javnosti.

Indikacije za prijem u jedinici intenzivne nege su:



životno ugroženi bolesnici bez obzira na etiologiju,



svi bolesnici koji su na mehaničkoj ventilaciji, 



bolesnici u stanju šoka,



bolesnici u stanju akutne kome,



bolesnici koji su uspešno reanimirani,



postoperativno, nakon velikih operacija i transplantacije.

. Indikacije za smeštaj u razlićitim jedinicima prema organskim stanjima: 



Pulmologija (astmatički status, ARDS, plućna embolija, aspiraciona pneumonija) 



Kardiologija   (infarkt   miokarda,   teži   poremećaji   srčanoga   ritma,   srčana 
dekompenzacija,   upala   srčanoga   mišića,   akutni   perikarditis,   tamponada   srca, 
hipertenzivna kriza)  



Neurologija i neurohirurgija ( CVI, mijastenične krize, epileptični status,krize svesti, 
tumori mozga, kraniocerebralne povrede)



Nefrologija ( akutna bubrežna insuficijencija)



Hirurgija   (teži   oblici   pankreatitisa,   krvarenja   gornjeg   i   donjeg   gastrointestinalnog 
trakta)



Bolesnici s teškim metaboličkim poremećajima 



Teške intoksikacije lekovima, hranom, alkoholom, drogama   



Ginekologija ( stanja eklampsije i preeklampsije)



Bolesnici sa teškim i opsežnim opekotinama

U jedinicu intenzivne nege smeštaju se bolesnici u kritičnom zdravstvenom stanju.. Osnovna 

svrha intenzivnog lečenja i zdravstvene nege je uspostavljanje vitalnih funkcija, uklanjanje 

uzroka koji su doveli do tog stanja i lečenje osnovne bolesti

Zbog   velike   mogućnosti   razvoja   komplikacija   praćenje   vitalnih     funkcija   mora   biti 

kontinuirano,   a   uključuje   i   fizikalni   pregled,   laboratorijsku   dijagnostiku,   neinvazivni   i 

invazivni nadzor.

Nadzor bolesnika u jedinici intenzivne nege obuhvata proveru ličnih podataka, dijagnoze 

bolesti, trajanje boravka u jedinici, kliničko stanje, komplikacije i poteškoće u lečenju, i 

dnevne izveštaje lekara i medicinskih sestara o stanju bolesnika tokom proteklih 12 ili 24 

sata. Kod kritičnih bolesnika potrebno je 3 puta dnevno napraviti fizikalni pregled (vizitu).