Tehnička škola „Mihajlo Pupin“
Bijeljina
Elektrotehnika
Tehničar elektroenergetike
Maturski rad iz primjene računara
ANDROID UREĐAJI U SCADA SISTEMU
Mentor: Kandidat
:
Prof. Dragana Tukić-Nikolić Vladimir Perić
Bijeljina, maj 2020.
Android uređaji u SCADA sistemu Vladimir Perić
4
1. ANDROID
Android je mobilni operativni sistem kompanije Gugl zasnovan na Linuks jezgru,
prvenstveno dizajniran za mobilne uređaje sa ekranom osetljivim na dodir, kao što su pametni
telefoni i tablet uređaji. Korisnički interfejsAndroida je zasnovan na direktnoj manipulaciji
objektima na ekranu, korišćenjem ulaza u vidu dodira koji odgovaraju pokretima u realnom
svetu kao što su prevlačenje, pritiskanje zumiranje kao i unos teksta pomoću virtuelne
tastature. Kao dodatak uređajima osetljivim na dodir, Gugl je razvio i Android TV za
televizore, Android Auto za automobile i Wear OS za ručne satove, svaki od njih sa
prilagođenim korisničkim interfejsom. Varijante Android operativnog sistema se koriste i
na igračkim konzolama, digitalnim kamerama, personalnim računarima i drugim elektronskim
uređajima.
Android je razvila istoimena kompanija koju je kompanija Gugl kupila 2005. godine.
Android je predstavljen 2007. godine zajedno sa osnivanjem udruženja Open Handset Alajans
(OHA) (engl. Open Handset Alliance, OHA), konzorcijuma hardverskih, softverskih i
telekomunikacionih kompanija posvećenih razvoju otvorenih standarda za mobilne uređaje.
Prvi Android telefon je prodat u septembru 2008. godine i od tada je predstavljeno više
izdanja ovog operativnog sistema, sa najnovijom verzijom 8.0 "Oreo", koja je predstavljena u
avgustu 2017. godine. Android aplikacije se mogu preuzeti sa Gugl plej prodavnice, na kojoj
zaključno sa februarom 2017. godine, ima preko 2,7 miliona aplikacija. Android je
najprodavaniji operativni sistem na tablet računarima od 2013. godine, i pokreće se na
većini pametnih telefona danas. Od maja 2017. godine, Android ima 2 milijarde aktivnih
korisnika mesečno, i poseduje najveću bazu korisnika od svih operativnih sistema.
Slika 1. Logo Android-a
Android uređaji u SCADA sistemu Vladimir Perić
5
Izvorni kod Androida je objavljen od strane Gugl-a i dostupan je pod licencom otvorenog
koda, iako se većina Android uređaja isporučuje u kombinaciji softvera otvorenog
koda i vlasničkih licenci, između ostalog i vlasničkog softvera neophodnog za pristup Gugl
servisima. Android je popularan među tehnološkim kompanijama koje zahtevaju gotove,
jeftine, prilagodljive i lake operativne sisteme za svoje visokotehnološke uređaje. Otvorenost
ove platforme je ohrabrila ogromnu zajednicu programera i entuzijasta da koriste softver
otvorenog koda kao osnovu za svoje zajedničke projekte, kao i da kreiraju zakrpe za starije
uređaje, dodaju nove funkcionalnosti za naprednije korisnike i da portuju Android na uređaje
koji su prvobitno isporučivani sa drugim operativnim sistemima. Velike razlike u hardveru
koji se nalazi u Android uređajima dovodi do velikih kašnjenja u nadogradnji softvera, gde je
obično potrebno da prođe i po nekoliko meseci između različitih verzija operativnog sistema i
sigurnosnih zakrpa, pre nego što se isporuči korisnicima, ili se ponekad uopšte i ne isporuči.
Uspeh Androida je doveo do toga da postane predmet različitih sporova između tehnoloških
kompanija u vezi sa patentima i autorskim pravima.
1.1. Istorija Androida
Kompanija Android osnovana je oktobra 2003. godine u mestu Palo Alto, u Kaliforniji.
Osnovali su je Endi Rubin (jedan od osnivača kompanije Dendžer), Rič Majner(jedan od
osnivača kompanije Vajldfajer Komjunikejšns), Nik Sirs (potpredsednik kompanije Ti-
Mobajl) i Kris Vajt (direktor odeljenja za dizajn i razvoj interfejsa kompanije VebTV) radi
razvoja, po Rubinovim rečima, „pametnih mobilnih uređaja koji su svesni lokacije i prioriteta
korisnika“. Prvobitna namera kompanije bila je razvoj naprednog operativnog
sistema za digitalne kamere, kada su shvatili da tržište za ove uređaje nije mnogo veliko, pa
su preusmerili svoje napore na proizvodnju operativnog sistema za pametne telefone koji bi se
takmičio sa operativnim sistemima Simbijan (engl. Symbian) i Vindous
mobajl (engl. Windows Mobile).
Eplov
operativni sistem
iOS u to vreme još nije bio
predstavljen. Bez obzira na prethodne uspehe osnivača i prvih zaposlenih, kompanija Android
je poslovala tajno, otkrivajući samo da je radila na softveru za mobilne telefone. Iste godine,
Endi Rubin je ostao bez novca. Stiv Perlman, njegov bliski prijatelj, mu je pozajmio 10.000
dolara i istovremeno odbio da ima ulog u kompaniji.
Gugl je kupio kompaniju Android, 17. avgusta 2005. godine, čime je ona u potpunosti
postala deo Gugla. Ključni zaposleni u ovoj kompaniji, uključujući Rubina, Majnera i Vajta,
ostali su u kompaniji nakon akvizicije. Nije se mnogo znalo o ovoj kompaniji u to vreme, ali
su mnogi pretpostavili da Gugl ovim potezom planira da uđe na tržište mobilnih telefona. U
