ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
ВАСПИТАЧЕ
ШАБАЦ
ЗНАЧАЈ ИГРЕ У ДЕЧЈЕМ ЛИКОВНОМ
САЗРЕВАЊУ
-ЗАВРШНИ РАД-
Ментор: Студент:
Шабац, 2021.
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
ВАСПИТАЧЕ
ШАБАЦ
ЗНАЧАЈ ИГРЕ У ДЕЧЈЕМ ЛИКОВНОМ
САЗРЕВАЊУ
-ЗАВРШНИ РАД-
Ментор: Студент:
САЖЕТАК
Игра је право детета, средство учења помоћу којег дете учи одговарајуће понашање,
правила понашање, социјална права и однос према другима.Дете истражује од рођења све
што га окружује и открива његове могућности. Игра је један од примарних начина да
научите о себи и другима. Деца проводе већину свог времена у игри, а учење и развој су
успешнији ако јесу провести игру, односно ако су елементи игре. Игра развија вештине,
независност и јача самопоуздање. Важност уметничког израза у игри је велика. Свако дете
је уметник и деца лако и брзо савладавају уметнички говор уласком у свет уметности.
Деца изражавају своје личност, и оригиналност применом различитих техника у
зависности од старости. Приказано је у раду идејна дефиниција и карактеристике игре..
Кључне речи
: игра, уметнички израз кроз игру, ликовне технике, значај игре за децу.
4
УВОД
Ликовне активности у предшколском узрасту су углавном интуитивне, спонтане јер
дете нема исте мотиве као ликовни уметник, нити његово познавање ликовних техника и
подручја. Отуда процес његовог ликовног изражавања у почетку није вођен свесним
намерама већ се оне јављају постепено, као и познавање средстава ликовног израза.
Да би васпитач могао да осмишљава и води ликовне активности које су прилагођене
детету, треба добро да познаје, разуме и уважава природу и развојне карактеристике деце,
с једне стране, и природу уметничких и ликовних садржаја и процеса, с друге стране, а
посебно оних који могу да се примене у раду са децом одређеног узраста. Нарочито је
важно да васпитач разуме и прихвати дечји аутентични уметнички и ликовни развој и да
добро познаје адекватне методичке приступе у планирању и реализацији ликовних
активности за одређени узраст. Планирање ликовних активности које је у складу са дечјом
природом, развојним могућностима и интересовањима подстиче дететову радозналост и
унутрашњу мотивацију, а акценат треба да буде на дечјем активном учешћу у свим фазама
креативног процеса – од планирања активности, обликовања идеја, стварања, до разговора
о њиховом учинку, искуству и самом процесу рада
Код деце школског узраста ликовно васпитање и образовање се реализује кроз наставу
која има своју дидактичку апаратуру и концепцију која је сложенија од рада са
предшколском децом, односно садржаји се усложњавају зависно од узраста деце.
5
2. РАЗВОЈ ЛИКОВНИХ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ
Уколико је дечји цртеж резултат слободног и спонтаног дечјег изржавања, он је слика
психичког живота детета. Наравно, у обзир треба узети то да деца која имају бољу
моторику могу тачније и прецизније да изразе своје представе, па и осећања и запажања о
свету који их окружује. Због тога се цртежи не могу добро проценити без познавања деце.
На основу цртежа може се пак утврдити ниво ликовних способности деце ако се познају
опште законитости њиховог развитка. За утврђивање појединих развојих фаза, психолози
су раније полазили од интелектуалних карактеристика, од објективности дечјег приказа
појединих предмета, и то са становишта одраслог човека. Међутим, у анализи развоја
дечјег ликовног израза може се полазити и од других критеријума као што су праћење
развоја осетљивости, богаћење ликовно-изражајних средстава, развитка и богаћења
ликовне форме или развитка техничких способности деце. Ликовне карактеристике једног
периода су отуда веома разноврсне и многоструке.
Ликовност дете истражује од тренутка кад почне истраживати свет око себе. Деца у
врло раном узрасту почињу да нешто цртају и тим цртежом желе да нам нешто прикажу.
Сва деца додирују, слажу, испитују, па опет разлажу, гледају, одушевљавају се, питају,
одговарају. Сва деца испитују свет око себе, експериментишу са стварима из свог
непосредног окружења и неретко изналазе конекције које су само њима препознатљиве и
одговарајуће, а одраслима су нејасне и необјашњиве. Захваљујући стваралаштву деца
имају прилике да открију своје властите потенцијале и да се покажу, немајући потребу за
такмичењем и доказивањем својих могућности с вршњацима. „Средина утиче позитивно
или негативно на развој ликовних способности деце. Дете које се слободно развијало у
повољној атмосфери неће се устручавати да уз минимални подстицај почне да црта, оно ће
се слободно изражавати и сматраће свој рад резултатом природне активности. Такво
неискварено дете открива себе и своју наивност у цртежу” (Карлаварис 1986: 88)
Већу улогу наставника и васпитача у развоју стваралаштва препознаје Ајзнер (Eisner,
2002, стр.7). Аутор истиче да развој ствралаштва има свој континуитет и развојне фазе,
али темпо, ниво и квалитет естетског сензибилитета у великој мери зависи од васпитних
7
