и унутрашње силе – силе мишићних контракција. Дејство ових сила преноси се
посредством костију скелета и зглобова локомоторног система. Уравнотежавање
ових сила може се посматрати помоћу полуге.

Полуга је тело оптерећено равним системом сила које може да се обрће око

непокретне осе зглоба која је управна на раван дејства силе. Тачка продора осе
зглоба кроз раван дејства силе назива се ослонац полуге. Сила која се ствара помоћу
мишића (активна сила) делује у некој тачки полуге (део тела) и она покреће полугу
која може бити изложена оптерећењу у другој тачки полуге.

Однос силе оптерећења и активне силе назива се коефицијент преноса полуге.

Ове силе изазивају обртно дејство које је окарактерисано моментом силе. Мера
обртног дејства која делује на тело око непокретне тачке тела назива се момент силе
за ту тачку. Тачка за коју се рачуна момент назива се моментна тачка или центар.
Најкраће растојање нападне линије силе од моментне тачке назива се крак силе.

Основну представу о функционисању локомоторног система можемо добити ако

кости   (или   групу   чврсто   повезаних   костију)   посматрамо   као   полуге.   Полуге   су
физички посматрано крута тела, тј. тела која се не деформишу под дејством силе.
Деформација   реалних   костију   под   дејством   сила   које   се   генеришу   у   мишићима
релативно   је   мала,   па   се   у   првој   апроксимацији   оне   могу   успешно   моделирати
полугом.

За анализу функционисања полуга у телу човека потребно је знати тачан положај

нападне тачке силе мишића, тачке ослонца и нападне тачке терета.

У односу на међусобни положај ових елемената полуге се деле на:



полуге I врсте



полуге II врсте



полуге III врсте.

● Полуга I врсте:

Двокрака полуга код које се ослонац налази између нападних тачака сила које

делују на полугу. Ако су краци полуга различити, полуга се назива разнокрака, а ако
су међусобно једнаки, полуга је равнокрака.

Као пример се може посматрати глава (слика 1) чији је ослонац 0 на почетку

кичмене мождине, на једном крају делује сила врата F која одржава главу у
усправном положају, а на другом крају делује сила оптерећења R која вуче главу у
напред.

Слика 1. Шематски приказ полуге прве врсте.

● Полуга II врсте:

Једнокрака полуга код које се нападна тачка оптерећења налази између ослонца и

нападне тачке силе мишића (активна сила). Као пример се може узети стопало
човека које је ослоњено на прстима (слика 2).

На ову полугу делује сила мишића F и сила оптерећења R чија нападна линија

пролази кроз подколену кост и скочни зглоб. Крак силе мишића F већи је од крака
силе оптерећења R која се може узети да је једнака половини тежине човека.

Из коефицијената преноса полуге и односа кракова силе види се да релативно

слабији мишић може да подигне читаво тело.