SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZE
BERZANSKO POSLOVANJE
PROMPTNI I TERMINSKI POSLOVI
Mentor: Student:
Br. indeksa
Beograd,. godina.
Novčane berze
predstavljaju tokove finansijijske organizacije koje na tržištu novca
obavljaju kupovinu i prodaju za račun svojih članova.Na berzi novca se vrši kupovina i
prodaja kratkoročnih novčanih sredstava, kratkoročnih hartija od vrednosti, koje se kotiraju na
ovom tržištu. Predmet kupovine i prodaje novca odnosi se samo na žiralni i depozitni novac
(viškovi novca utvrđeni na određeni dan i sat).
Na deviznim berzama
se vrši kupovina i prodaja deviznih sredstava. Na ovom tržištu
se usklađuju ponuda i tražnja deviza i utvrđuje devizni kurs, kao cena devize.
2. BERZANSKO POSLOVANJE
Berzanski poslovi su kupovina i prodaja raznih roba, novca, deviza, hartija od
vrednosti.
Osnovna funkcija berze (tržišta kapitala) jeste da po strogo utvrđenim pravilima
ponašanja učesnika u berzanskom poslovanju, dovede do sučeljavanja ponude i tražnje
kapitala. Kapital je uvek predmet kupovine i prodaje. Osnovni uslov u tim odnosima je cena
kapitala. Cena kapitala je rezultat suprotnih interesa „kupca“ i nudioca kapitala, obično se
formira kao rezultat ponude i tražnje kapitala. Na taj način u uslovima ograničene ponude
kapitala berza omogućava da se kapital plasira u one projekte gde će dati najveće efekte.
Uspešnost ili neuspešnost berze ogleda se u tome koliki je promet kapitala na njoj,
stabilnost cena efekata i stabilnost odeređene berze. Berza vrlo brzo reaguje na sve promene u
privredi, društvu, politici. Berza je veoma osetljiva već i na same nagoveštaje mogućih
događanja, čime reaguje promenama ponude, tražnje i cene efekata učesnika na berzi.
3
Paralelno s tim obično se ističu i sledeći faktori uspešnosti berze:
a) Strukturalna neuravnoteženost tržišta, koji je deo ponude i tražnje izvan berzanskog
poslovanja,
b) Stepen slobode tržišta, odnosno visina, broj ograničenja tržišnih zakonitosti,
c) Stepen racionalnog ponašanja preduzetnika – investitora,
d) Opšta finansijska situacija zemlje,
e) Međusobna povezanost berzi,
f) Stabilnost ili nestabilnost privrede.
3
Ristić Ž., i drugi.:
Tržište novca i kapitala
, Banja Luka, 2006.
4
Takođe se koriste i određeni finansijski indikatori kojima se određuje rast i nivo berzanskog
poslovanja:
4
a) Veličina berze – meri se kapitalizacijom i brojem kotiranih kompanija, stopa
kapitalizacije.
b) Likvidnost berze –predstavlja sposobnost da se akcije vrlo lako kupuju i prodaju na
berzi. Uglavnom se uvrđuje na dva načina:
Odnos ukupne vrednosti akcije na berzi i bruto proizvoda zemlje,
Odnos obrta vrednosti svih akcija na berzi i obima prometa u zemlji.
c) Kolebljivost berze – meri se godišnjom standardnom devijacijom prinosa akcija. Niža
kolebljivost znači da je u pitanju razvijeno finansijsko tržište.
d) Koncentracija na berzi – stopa kapitalizacije za deset najvažnijh akcija na berzi.
e) Formiranje cene akcija – stepen arbitraže, odstupanje cena akcija u procentu i vremenu
trajanja u odnosu na vodeće svetske berze.
Najveći značaj u delovanju brojnih faktora na efikasnost berze jeste kamata kao cena
kapitala. Ni u jednoj zemlji gde postoji berze kamata i njene oscilacije nigde nisu prepušteni
slobodnom delovanju ponude i tražnje.
Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva:
a) Registracija tržišnog materijala koji se trguje na berzi,
b) Utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena tržišnog materijala kojim se
trguje na berzi,
c) Trgovina tržišnim materijalom
d) Izvršavanje obaveza učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi,
e) Javno objavljivanje podataka o poslovanjima na berzi.
Na novčanoj ili finansijskoj berzi se može trgovati:
a) Žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama, kratkoročnim hartijama od vrednosti,
kao i zlatom i drugim plemenitim metalima,
b) Hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu,
c) Kapitalom, akcijama i dugoročnim hartijama od vrednosti,
d) Finansijskim derivatima.
Na robnoj berzi se može trgovati:
4
Isto
5
