UDK 341.24:339.5
DOI: 10.5937/RKSPP2101033T

LJUBICA TOMIĆ

PREGOVORI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA

O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBE

Predmet rada predstavlja analiza pregovora koji prethode zaključenju ugovora o me-

đunarodnoj  prodaji  robe.  Pregovori  mogu  imati  uticaja,  kako  na  tumačenje  ugovora,
ukoli- ko se ugovor zaključi, tako i na odgovornost pregovaračkih strana u slučaju prekida
pregovo- ra. Na odgovornost pregovarača za prekid pregovora primenjuje se merodavno
materijalno  pravo  na  koje  upućuju  kolizione  norme  ili  pravo  koje  su  pregovarači
sporazumno  predvide-  li.   U   cilju   ostvarenja   pravne   sigurnosti   i   predvidljivosti   pravnih
posledica prekida pregovora, preporučljivo je da, u slučaju postojanja složenih, finansijski
intenzivnih i dugotrajnih prego- vora o međunarodnoj prodaji robe, pregovarači unapred
ugovore  merodavno  pravo  za  tok  i  prekid pregovora. Kada je ugovor o međunarodnoj
prodaji robe zaključen, merodavno pravo za sam ugovor odnosi se i na tumačenje ugovora.
Pomenuta pitanja u radu su detaljno raz- motrena.

Ključne reči:

ugovor o međunarodnoj prodaji robe, prekid pregovora, pregovori i

tu- mačenje ugovora, Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe

U V O D

Ugovor o međunarodnoj prodaji robe često se zaključuje nakon dugih i slo-

ženih pregovora koje vode pregovarači iz različitih krajeva sveta, poreklom iz

Ljubica Tomić, advokat u Beogradu, e-mail:

[email protected]

. Ovaj rad obuhvata de-

lom istraživanja koje su pripremile zajednički advokat Jelena Bogdanović i advokat Ljubica Tomić
iz Beograda u okviru referata na 55. Konferenciji Međunarodne unije advokata (

Union

Internationale des Avocats)

održane od 31.10. do 4.11.2010. godine, Majami, SAD.

REVIJA KOPAONIČKE ŠKOLE PRIRODNOG PRAVA br.

kulturnih

i pravnih sredina koje nemaju ista pravila u pogledu pregovaranja. U

ovom radu analizira se pitanje pravnog značaja pregovora koji se vode u cilju za-
ključenja ugovora o međunarodnoj prodaji robe. Pravni značaj pregovora je zna-
čajno pravno pitanje za pregovarače i to, kako u slučaju kada ne dođe do zaklju-
čenja ugovora (u pogledu odgovornosti za štetu za prekid pregovora), tako i za
tumačenje ugovora, ukoliko ugovor bude zaključen. Odgovor na oba pitanja bit-
no se razlikuje u zavisnosti od toga da li je merodavno pravo koje se primenju-
je na konkretan slučaj − pravo zemlje kontinentalnog pravnog sistema, zemlje

common-law

sistema, Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe

iz 1980. godine (dalje:

Bečka konvencija)

ili drugi izvor uniformnih pravila ugo-

vornog prava.

POJAM I ZNAČAJ PREGOVORA

Razlika između razgovora i ugovora upućuje na suprotnost između prava i

ne-prava.

Medjutim, da li je i razlika između pregovora i ugovora jednaka

tome? Ako nije − kada je razgovor − razgovor, a kada pregovor? I dalje – kakav
može biti pravni značaj pregovora, imajući u vidu da su pregovori osuđeni na
nestanak, bilo zaključenjem ugovora ili odustankom strana od daljih pregovora.
Različite kul-

O ulozi kulturnih razlika u međunarodnim poslovnim pregovorima videti: Balša Steva-

nović “Uloga kulture u međunarodnim poslovnim pregovorima”,

Branič, Časopis za pravnu teoriju

i praksu Advokatske komore Srbije

, br. 2, Beograd, 2020, 177−194.

Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe usvojena je 11. aprila 1980.

godine, u Beču. Konvencija je ratifikovana Zakonom o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o
ugovorima o međunarodnoj prodaji robe

, Službeni list SFRJ Međunarodni ugovori

, br. 10-1/84,

koji je stupio na snagu 8. januara 1985. godine u tadašnjoj SFRJ. 12. marta 2001. godine SRJ je
dostavi- la generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija notifikaciju kojom je potvrdila spremnost da
sukcesi- jom SFRJ preuzme obaveze iz Konvencije i to retroaktivno počev od 27. aprila 1992.
godine, kada je došlo do sukcesije SR Jugoslavije u odnosu na SFR Jugoslaviju. Lista država koje
su

ratifikova-

Bečku

konvenciju

dostupna

na:

https://uncitral.un.org/en/texts/salegoods/conventions/sale_of_ goods/cisg/status

(datum pristupa:

23.04.2021).

Na primer, Načela međunarodnih trgovinskih ugovora (

Principles of International

Commercial Contracts

), izrađena od strane

Međunarodnog instituta za unifikaciju privatnog prava

(UNIDROIT).

“Dokle god se vode samo razgovori, nalazimo se u oblasti koju pravni poredak ne uređu-

je. Onog trena kada zaključimo ugovor, ulazimo u područje potpune vladavine prava. Činjenica što
razgovori, kao i neki drugi društveni odnosi (kao što su ljubav, prijateljstvo itd.) nisu uređeni ni za-
konom niti nekim drugim pravilima, pokazuje da pravo ne zalazi u svaki kutak čovekovog života,

Ljubica Tomić: Pregovori za zaključenje ugovora o međunarodnoj prodaji

turne i pravne tradicije imale su različite odgovore na navedena pitanja, i to kako
istorijski gledano, tako i danas, uporednopravno posmatrano.

U najširem smislu, pregovori se mogu definisati kao proces u kome dve

strane, polazeći od, po pravilu, udaljenih pozicija, nastoje da usklade razlike u
stavovima i postignu sporazum. Za pojam pregovora nije bitno da se ostvari cilj
kome strane teže, nego nastojanje da se do rezultata dođe.

U doktrini se ističe da pregovori imaju tri osnovne karakteristike:

protivreč- nu prirodu (pregovarači su suprotstavljene strane koje pregovaraju o
zajedničkom interesu); neizvesnost ishoda u pogledu toga da li će ugovor biti
zaključen i pri- vremenost (pregovori su predodređeni na isčeznuće, bez obzira
na ishod).

Ima- jući u vidu ove karakteristike, postavlja se pitanje kakav je

pravni značaj prego- vora koji su vođeni, ali su potom prekinuti, i dalje, kakav je
pravni značaj samih pregovora ukoliko su, na osnovu postignute saglasnosti,
“pretočeni” u ugovor. Drugim rečima, postoji li pravna odgovornost pregovarača
tokom samih prego- vora ili za prekid pregovora i kakav značaj pregovori imaju
za sam ugovor koji je na osnovu njih zaključen.

Navedena pitanja pravnih dejstava pregovora postala su aktuelna tek u no-

vije vreme,

sa usložnjavanjem niza tema (tehničke, finansijske, pravne prirode

itd.), koje se razmatraju u toku procesa pregovora oko zaključenja ugovora o me-

đunarodnoj prodaji robe, kao i sa posledičnim produžavanjem trajanja pregovo-
ra koji prethode ugovoru. Ovo je dovelo i do pojave sporazuma o pregovorima
koji se zaključuju tokom trajanja pregovora (

letter of intent, memorandum of un-

derstanding

i sl.), o kojima će posebno biti reči u daljim izlaganjima u ovom

radu. U uporednom pravu različito se pristupa pitanju pravnog značaja pregovo-

ra, polazeći od pravne kulture i tradicije konkretnih zemalja. U osnovi se može
reći da “

u pogledu pravila o pregovorima i odgovornosti za prekid pregovora, u upo-

rednom  pravu  vlada  velika  neujednačenost,  koja  je,  pre  svega,  uslovljena
postoja-  njem  različitih  koncepcija  o  mestu  i  domašaju  načela  savesnosti  i
poštenja  u  okviru  pregovora

”.

S druge strane, ukoliko je ugovor zaključen,

pravni značaj pregovora za tumačenje ugovora različit je u zemljama
kontinentalne pravne tradicije u od- nosu na zemlje

common-law

sistema.

Ibidem,

13.

Ibidem,

11−14.

Klasične pravne teorije nisu se bavile pojmom pregovora, jer “razgovor je razgovor, a

samo ugovor strankama zakon neka bude” −

contractus contrahentibus lex esto.

Jelena Perović, “Pregovori za zaključenje ugovora u međunarodnom poslovnom prome-

tu”,

Pravo i privreda

, br. 1−4, Beograd, 2009, 508.

REVIJA KOPAONIČKE ŠKOLE PRIRODNOG PRAVA br.

KONTINENTALNI PRAVNI SISTEMI

Odgovornost za prekid pregovora

Zemlje kontinentalnog pravnog sistema daju pravni značaj procesu prego-

vora, što ima svoju osnovu u konsekventnoj primeni načela savesnosti i poštenja
(lat.

bona fides,

nem.

Treu und Glauben,

fr.

bonne foi,

it.

buona fede)

i na fazu

pre- govaranja. Načelo savesnosti i poštenja treba da, u svojstvu vrhunskog
pravnog i moralnog načela, koje podrazumeva savesno ponašanje u svakoj
prilici, odredi ponašanje strana, ne samo u izvršenju ugovora, već i pre toga − u
periodu prego- vora i zaključenja ugovora.

Načelo savesnosti i poštenja se primenjuje na pregovore ili a) na osnovu

pravila koja je postavila sudska praksa konkretizacijom ovog opšteg pravnog na-
čela u konkretnim pravnim slučajevima − dakle, bez konkretizacije u vidu
zakon- skih pravila za prekid pregovora ili b) na osnovu konkretnih zakonskih
pravila koja uređuju pravni institut pregovora i odgovornosti pregovarača za
prekid pre- govora.

Kako je interesovanje pravne teorije i prakse za pravne aspekte pregovora

novijeg datuma, razumljivo je da starije kodifikacije građanskog prava ne sadrže
eksplicitna zakonska pravila u pogledu pravnog uređenja pregovora

, dok novije

pak, sadrže pravila u pogledu regulisanja pregovora.

U francuskom pravu i u pravima zemalja pod uticajem francuskog Građan-

skog zakonika, smatra se da je u slučaju skrivljenog (

fautive

) prekida pregovora

reč o

deliktnoj

odgovornosti.

Pregovarač treba da se ponaša u skladu sa

načelom savesnosti i poštenja (lojalno, moralno i savesno) tokom pregovora, te
ukoliko skrivi prekid pregovora − odgovara za štetu po pravilima o deliktnoj
odgovorno- sti.

Primera radi, švajcarski Građanski zakonik ne sadrži izričita zakonska pravila o odgo-

vornosti za prekid pregovora, dok su pak neke starije kodifikacije modernizovane u tom pogledu.
Tako, nemački Građanski zakonik 2002. godine uvodi izričita pravila o nastanku obaveza iz pre-
kida pregovora (čl. 311. st. 2),

https://www.gesetze-im-internet.de/bgb/ 311.html)

(datum pristupa:

03.03.2021), a isto je regulisao na svoj način i francuski Građanski zakonik, posle reformi iz 2016.
godine (čl. 1112),

https://www.legifrance.gouv.fr/codes/article_lc/LEGIARTI000036829818/

(datum

pristupa: 03.03.2021).

Ibidem.

O reformama i razlikama između modela francuskog i nemačkog prava u pogledu odgo-

vornosti za pregovore v. Reiner Schulze “Vertragsverhandlungen eine kurze Einführung” u okviru
zbirke izdate povodom reforme francuskog Građanskog zakonika

Die Reform des französischen

Ver- tragsrechts

(eds. Florian Bien, Jean-Sébastien Borghetti), Mohr-Siebeck Tübingen, 2018, 3−7.