2
САДРЖАЈ:
УВОД
............................................................................................................................................3
Појам и дефиниција платног биланса..........................................................................................3
Методологија састављања платног биланса................................................................................6
Девизни биланс..............................................................................................................................6
Обрачунски биланс........................................................................................................................7
Врсте трансакција које се региструју у платном билансу.........................................................7
Структура платног биланса..........................................................................................................9
1) Стања платног биланса....................................................................................................10
2) Уравнотежења платног биланса.....................................................................................10
ЗАКЉУЧАК
............................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА
.......................................................................................................................13
4
прегледи економских трансакција са иностранством, добили су назив платног биланса,
први пут у Великој Британији почетком 19. века.
Појам платног биланса, је, међутим, још дуго остао недовољно прецизно
дефинисан. Основна дилема је била: да ли платни биланс треба да региструје само
ефективно извршено плаћања и наплате у платном промету земље са иностранством (у
одређеном периоду) или треба да приказује све економске трансакције обављене у истом
периоду, без обзира на време њихове финансијске ликвидације. У ужем смислу, грађански
теоретичари познавали су биланс плаћања као израз извршених ефективних
плаћања.Шири концепт платног биланса обухватао је све економске трансакције обављене
у одређеном времену, без обзира на тренутак ефективног плаћања.
Дефиниција платног биланса изведена је из основне дефиниције коју је Медународни
монетарни фонд утврдио у приручнику биланса плаћања 1950 године (ИМФ, 1950
год.). По њој платни биланс јесте систематски преглед (у облику двостраног биланса) свих
економских трансакција, обављених у одређеном периоду између резидената неке земље и
сталних становника (резидената) других земаља.Ова дефиниција је током времена
претрпела одређене промене које су биле условљене променама робне, финансијске, и
институционалне структуре међународних економских односа. Када су, после 1958
године, многе националне валуте поново постале конвертибилне, оживели су и
међународни токови приватног капитала. Дефиниција платног биланса доживела је измене
у Приручнику Медународног монетарног фонда 1961 године (ИМФ, 1961 година) и у
додатку Приручнику 1973 године (ИМФ 1973 година). Ове последње измене биле су
највећим делом последица распада Бретонвудског међународног монетарног система и
масовног преласка девизних курсева националних валута и система фиксних у режим
флуктуирајућих (пливајућих курсева). 1977. године је објављено ново, четврто издање
Приручника платног биланса (ИМФ 1977 година) чији се најважнији делови такође
публикују у уводним напоменана Годишњака платног биланса (ИМФ, 1978. година). Ова
последња најновија званична дефиниција платног биланса гласи:
Платни биланс је статистички преглед за одредени период који исказује:
(а) трансакције робом, услугама и дохотком између једне привреде и осталог света
(б) промене власништва и друге промене у монетарном злату и специјалним правима
вучења које дата привреда поседује, промене у потраживањима и обавезама према
осталом свету
(ц) једностране трансфере и противставке које су потребне за уравнотежење, у
рачуноводственом смислу, свих ставки по оним поменутим трансакцијама које се
медусобно не потиру.
У платнобилансном смислу национална привреда састоји се од економских субјеката чији
је центар економске активности и економских интереса на њеној територији. Резидентима
се сматрају физичка лица која имају стално пребивалиште у земљи за коју се платни
биланс саставља. Особље дипломатских мисија и грађани на лечењу или студијама у
иностанству сматрају се нерезидентима (у платном билансу). Исељеници који су коначно
променили совје пребивалиште (најчешће и држављанство) такоде су нерезиденти. Зато се
