Увод
Политичке сранке формирале су се у САД крајем XVIII века. Њихов
настанак није уследио као реализација неке предходне замисли него је до
њега дошло спонтано и постепено па су у том погледу странке случајно
друштвено откриће. У западно европским земљама прве странке образоване
су у првој половини XIX века а у источноевропским земљама политичке
странке настају у другој половини истог века.
Политичке стрнке – полиичке партије
1
и слободни избори су суштина
саврмене потребама и интересима. демократије. То укључује и подразумева
читав спектар љуцких права и слобода – од слободе говора до слободе
политичког изразавања и организовања. Такође подразумева се и приступ
политичке репрезентације, односно преставништва али и одговорне владе,
односно, оговорне смењиве власти. Партије нуде грађанима прилику и
могућност да учествују у такмичењу за политичке функције, а гласачима да
се фокусирају на најважнија питања и кандидате. Суштина је у томе да
партије што боље представљају и заступају грађане и друштво и реагују у
складу са њиховим потребама и интерсима.
Термин партија ( le parti, party, il partito) води порекло из латинског
језика (part – део; partire- делити). Тај термин је ушао у употребу тек од прве
половине прошлог века, а дотле су се за означавање одговарајућих
политичких организација коришћени термини факција (lat. Factio- гупа која
се бави сумљивим пословима) и секта (lat. Secare-делити).
2
1
Израз се користи у литератури – Енциклопедија политичке културе свремене науке, Савремене
политичке партије Владимир Гоати, Савремене политичке партије Славиша Орловић
2
Енциклопедија политичке културе свремене науке стр.849
3
1.Политицке стрнке
1.1
Настанак политицких странака
О настанку политичких сранака постоје два гледишта. Једно заступају
теоретичари марксистичке социологије, тврдећи да су политичке странке
класне творевине, да су настале настанком класа и да ће нестати са њиховим
нестанком. Друго заступају теоретичари савремене социологије, тј.
политичке социологије , као што су: Бирдо, Микелс, Острогорски, Вебер,
Диверзе, Нојман, Лукић и други.
3
Они доказују како су политичке странке
настале у капитализму са настанком буржоаске демократије и
парламентарног система. То за савремену социологију није спорно, тим пре,
што и марксистичка соцологија признаје да су политичке странке, као
добро организоване политичке организације, настале тек у капитализму.
Међутим, с обзиром на тврдњу да су политичке странке класне
творевине, марксистичка социологија је извела закључак да су оне настале
са настанком класа у робовласничком друштву, при чему се наглашава да
оне на почетку нису биле добро организоване. То је једне чисто догматска
конструкција у марксистичкој социологији. Данас је више него јасно да у
робовласничком дрштву нису могле постојати политичке партије
робовласничке класе, јер се робови нису уопште третирали као људи, па
нема ни говора о некој њиховој политичкој партији.
Као што смо рекли, савремена социологија објаснила је настанак
политичких партија у капитализму са настанком парламентарног система.
Прво се странке јављу с парламентарним системом у Енглеској половином
XIX века, а у Америци несто раније.
Неки научници наводе како се у неким земљама политичке странке
развијају из два основна корена. Један сачињавају разне политичке
организације изван парламента које се стварају ради утицања на друштвену
власт, а дрги се налазе у удруживању посланика у парламенту ради освајања
власти.
Многи одбори и удружења прерастају у политичке странке. Такав је
био Јакобински клуб у Француској пред сам почетак буржоаске револуције
1789. год. Ради објашњења најбоље је да наведемо настајање странака у
Америци које могу да послуже као пример, мање или више, и за све остале
капиталистичке земље. Америци почетак удруживања пада уочи револуције
крајем XVIII века, када се разни клубови претварају у политичка удружења
која припремају револуције. Касније, политичке странке се јављају под
утицајем парламента. Прво се у парламенту јављају републиканци и
федералисти. У парламентима појединих држава и савезном Конгресу,
посланици, чланови поменуте две странке, да би обезбедили победу на
изборима, нарочито за победу на изборима за председника САД, организују
3
Др Радомир Лукић, Политичке странке , “Научна књига”, Београд, 1975.,стр. 1-15
4
