16. SVETLOSNI SIGNALI –
UPRAVLJANJE SAOBRA
Ć
AJEM
POMO
Ć
U SVETLOSNIH SIGNALA
SADRŽAJ
16.
SVETLOSNI SIGNALI – UPRAVLJANJE SAOBRA
Ć
AJEM POMO
Ć
U
SVETLOSNIH SIGNALA .......................................................................................... 1
16.1
OPŠTE O SVETLOSNIM SIGNALIMA - kriterijumi uvo
đ
enja i rada signala ......... 1
16.1.1
Uvod .............................................................................................................................................2
16.2
Individualna izolovana signalisana raskrsnica ......................................................... 4
16.2.1
Uvod .............................................................................................................................................4
16.2.2
Kružne raskrsnice........................................................................................................................5
16.2.3
Prora
č
un na
č
ina rada svetlosnih signala ..................................................................................6
16.3
Osnovne teoretske postavke....................................................................................... 7
16.3.1
Zasi
ć
en saobra
ć
ajni tok...............................................................................................................7
16.3.2
Postupak odre
đ
ivanja zasi
ć
enog toka........................................................................................9
16.3.3
Kapacitet raskrsnice ................................................................................................................. 13
16.3.4
Primeri odre
đ
ivanja vrednosti zasi
ć
enog toka osnovnom metodom ..................................... 13
16.4
Elementi signalnog plana........................................................................................... 18
16.4.1
Vremenski gubici tokom zelenog intervala i efektivno zeleno vreme .................................... 18
16.4.2
Zaštitno vreme u okviru signalnog plana................................................................................. 19
16.5
Prora
č
un signalnog plana po modelu WEBSTER-A .............................................. 23
16.5.1
Primer primene modela Webster-a.......................................................................................... 25
16.6
Prora
č
un signalnog plana po modelu HCM iz 2000.god. ...................................... 27
16.6.1
Utvr
đ
ivanje merodavnog obima saobra
ć
aja............................................................................ 28
16.6.2
Vrednost idealnog zasi
ć
enog toka........................................................................................... 28
16.6.3
Prora
č
un faktora uticaja levih skretanja .................................................................................. 30
16.6.4
Utvr
đ
ivanje minimalnih zelenih vremena................................................................................. 31
16.6.5
Faktor iskoriš
ć
enja traka u posmatranoj grupi traka............................................................... 31
16.6.6
Utvr
đ
ivanje kapaciteta i odnosa protok kapacitet ................................................................... 32
16.6.7
Kriti
č
ne grupe, dužina ciklusa i preraspodela zelenih vremena............................................. 32
16.6.8
Model prora
č
una vremenskih gubitaka vozila na raskrsnici................................................... 33
16.6.9
Nivo usluge ............................................................................................................................... 35
16.7
Metoda prora
č
una signalnih planova - upravljanje signalnim grupama ............ 36
16.7.1
Signalne grupe i faze................................................................................................................ 36
16.7.2
Utvr
đ
ivanje saglasnih sekvenci.............................................................................................. 37
16.7.3
Metoda prora
č
una signalnog plana ......................................................................................... 39
16.7.3.1
Primer prora
č
una signalnog plana ................................................................................. 40
16.8
Sekundarni pokazatelji efikasnosti rada raskrsnice na kojoj se saobra
ć
ajem
upravlja pomo
ć
u svetlosnih signala ........................................................................ 44
16.8.1
Broj vozila u redu ...................................................................................................................... 45
16.8.2
Verovatno
ć
a pojave reda koji može blokirati prethodnu raskrsnicu ...................................... 45
16.8.3
Broj zaustavljanja vozila ........................................................................................................... 47
16.8.4
Potrošnja goriva........................................................................................................................ 48
16. Svetlosni signali –upravljanje saobra
ć
ajem pomo
ć
u svetlosnih signala
2
16.1.1 Uvod
Korisnici gradske mreže veoma
č
esto se susre
ć
u sa signalisanom raskrsnicom,
individualnom ili onom koja je deo nekog kompleksnog sistema upravljanja
saobra
ć
ajem. Pravila ponašanja na signalisanoj raskrsnici su svakom korisniku mreže
poznata. Poštovanje odavno definisanih pravila ponašanja na signalisanoj raskrsnici
obezbe
đ
uje njeno pravilno funkcionisanje. Nepoštovanje pravila ponašanja povla
č
i
mogu
ć
nost ugrožavanja života ostalih u
č
esnika u saobra
ć
aju. Postojanje signalisane
raskrsnice na mreži ne zna
č
i da je na najbolji na
č
in sprovedeno vo
đ
enje tokova preko
nje. Ne
č
esto smo u situaciji da sebi postavljamo pitanje zbog
č
ega ja na tom mestu
signalisana raskrsnica i zbog
č
ega toliko dugo
č
ekana na promenu signalnog pojma i
dobijanja prava prolaza. Kriterijumi uvo
đ
enja svetlosnih signala su poznati i grubo se
mogu svrstavati u 5 osnovnih grupa:
1. Kriterijumi protoka. Osnovni kriterijum je obim saobra
ć
aja ili pešaka u
odre
đ
enom periodu vremena (ili vremenski gubici vozila na sporednom prilazu),
2. Kriterijumi
prioriteta (prioritet vozila JMMP-a, vozila posebne namene)
3. Kriterijum saobra
ć
ajnih nezgoda (“humani kriterijum”). U
č
estanosti i vrsta
saobra
ć
ajnih nezgoda na posmatranoj raskrsnici mogu prema ovom kriterijumu
u datom momentu zahtevati uvo
đ
enje svetlosnih signala,
4. Režimski
kriterijumi. Kod ove grupe ne postoje uvek jasno izraženi kvantifikatori.
Potreba za uvo
đ
enje signalisane raskrsnice se javlja ili usled odre
đ
ene promene
režima ili zbog uvo
đ
enja koordinisanog vo
đ
enja tokova na potezu na kome se
nalazi i posmatrana raskrsnica, ili kontrole pristupa
5. Kombinovani
kriterijumi.
1. Kriterijum protoka vozila
broj traka
po prilazu
glavna ul.
sporedna ul voz/h
(g.ul.oba smera)
voz/h (sporedna ulica
-jedan smer)
napomena
1
1
500 (300)*
150 (100)*
>8h neprekidno
2 ili više
1
600
150
>8h
2 ili više
2 ili više
600
200
>8h
1
2 ili više
500
200
>8h
* minimum 16 sati u toku dana (V. Britanija)
2. Kriterijum prekidanje glavnog toka
broj traka
po prilazu
glavna ul.
sporedna ul.
voz/h na glavnoj ulici
ukupno oba smera
voz/h na sporednoj ulici jedan
prilaz
1 1 750
75
2 ili više
1
900
75
2 ili više
2 ili više
900
100
1
2 ili više
750
100
* 8h neprekidno u toku dana
16. Svetlosni signali –upravljanje saobra
ć
ajem pomo
ć
u svetlosnih signala
3
3. Kriterijum protoka pešaka
voz/h na glavnoj ulici oba smera
broj pešaka na
optere
ć
enijem peš. prelazu
sa razdelnim ostrvom
bez razdelnog ostrva
1000* 600 150
85% 85%**
85%**
* 8h neprekidno
** u manjim naseljima
3. Kriterijum nezgode
A) Standardni metod
•
sa mat. štetom 1
•
sa lako povre
đ
enim 5
•
sa teško povre
đ
enim 50
•
sa poginulim 150
Ako je zbir ve
ć
i od 50 (100) neophodno je ispitati uzroke, preduzeti odgovaraju
ć
e mere i
na kraju odlu
č
iti se za uvo
đ
enje svetlosnih signala.
B) Švedska metoda konfliktnosti
4. Kriterijum progresivne koordinacije
Odstojanje izme
đ
u signala ne obezbe
đ
uje da se vozila kre
ć
u projektovanim brzinama
(L> 300m)
Eliminisanje ometanja glavnog toka
Bez obzira o kojoj grupi kriterijuma je re
č
, kada se odlu
č
i da se uvede signalisana
raskrsnica postavlja se pitanje kako
ć
e svetlosni signali raditi, odnosno kakva je
zakonomernost davanja prava prolaza pojedinim tokovima u zoni raskrsnice.
Vozila se na signalisanoj raskrsnici opslužuju po nekom redu. Zakon opsluživanja je da
unutar nekog vremena koje se cikli
č
no menja svaki tok odre
đ
eno vreme ima pravo
prolaza, a ostatak prepušta ostalim korisnicima (konfliktnim). Koliko traje taj vremenski
ciklus, kakva je raspodela vremena za pojedine tokove unutar ciklusa i kakve su zaštite
izme
đ
u pojedinih faza predstavlja osnovni korak pri utvr
đ
ivanju rada svetlosnih signala.
Ako se ovaj korak pogrešno ili nepotpuno reši može se desiti da se signalisana
raskrsnica pretvori u svoju suprotnost, tj. da se na njoj pove
ć
a broj nezgoda i u krajnjoj
meri da po
č
ne da je koristi manji broj korisnika nego što je predvi
đ
eno. Kriterijumi rada
svetlosnih signala mogu biti razli
č
iti. Hijerarhijski posmatrano postoje dve vrste
kriterijuma kada je signalisana raskrsnica u pitanju i to: strategijski kriterijum (daju
odgovor na pitanje da li uvesti ili ne svetlosne signale), operativni kriterijum (daje
odgovor na pitanje šta na raskrsnici minimizirati odnosno maksimizirati).
16. Svetlosni signali –upravljanje saobra
ć
ajem pomo
ć
u svetlosnih signala
5
signalima, od kojih je 128 funkcionisalo kao individualne, a ostale su bile u nekom od
sistema linijske ili zonske kontrole.
U okviru razmatranja problema upravljanja na signalisanoj raskrsnici, u ovom materijalu
su definisani brojni
č
inioci neophodni za celovito razumevanje i tuma
č
enje
saobra
ć
ajnog procesa, kao i osnovni principi upravljanja njime pomo
ć
u svetlosnih
signala. Predstavljeni su izabrani alternativni pristupi prora
č
unu rada svetlosnih signala,
uz neophodne podatke za njihovu primenu i primere koji ih ilustruju.
16.2.2 Kružne raskrsnice
Kružna raskrsnica je specifi
č
na u smislu regulisanja saobra
ć
aja i samo u pojedinim
retkim situacijama se koriste sistemi za upravljanje saobra
ć
ajem svetlosnim signalima.
Motiv za to su naj
č
eš
ć
e kapacitivno kriti
č
na stanja ili kontinualan tok na nekom od
prilaza (blizak zasi
ć
enju) koji prakti
č
no blokira ulivanje vozila sa narednog ili narednih
prilaza u kružni tok (Slika 16.1). Iskustva u primeni signalisanih kružnih raskrsnica su
još uvek skromna a naj
č
eš
ć
e se mogu sresti u Španiji.
.
Slika 16.1
