POJAM I VRSTE PORESKOG PRAVA
(Seminarski rad)
Predmet: P oresko pravo
Mentor:
Student:
1
Uvod
Poreski sistem jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza, odnosno javnih
prihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju znacajnu fiskalnu,
ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma razlicitim oblicima kao sto su:
porezi, doprinosi, takes, naknade i slicno.
Javni prihodi sluze za podmirivanje troskova koji imaju opsti karakter. Struktura
javnih prihoda s obzirom na ucesce na pojedinih kategorija prihoda u ukupnim javnim
prihodima, znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Na tu strukturu utice znatan broj
faktora, u prvom redu ekonomsko – socijalnog karaktera.
Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja
prihoda u drzavnoj ekonomiji i dozivljavaju razvoj tek u kapitalizmu. Prez predstavlja
najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama . On predstavlja instrument
javnih prihoda kojim drzava, ukljucujuci I nize politicko – teritojalne zajednice, od
subjekata pos svojom poreskom vlascu prinudno uzima novcana sredstva, bez
neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijkih potreba I postizanja
drugih, prvenstveno ekonomskih I socijalnih ciljeva.
Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi ponuda, to je takav
prihod kod kojeg nije unapred odredjena svrha za koju ce se upotrebiti I naplacuje se
iskljucivo u novcu (samo izuzeno u nature). Bez obzira sto je rec o sistemu I sto bi
odnos izmedju elemenata poreskog sistema trebalo da bude skladan, u praksi uglavnom
nije tako: oporezivanje se razlikuje od jedne do druge drzave zbog primene razlicitih
poreskih instrumenata. Poreski propisi se razlikuju kako u pogledu ciljeva, tako I u
nacinu zahvatanja ekonomske snage obveznika.
2
Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit preduzeca predstavlja oporeziva
dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu uspeha, sastavljenog prema propisima kojim
je uredjeno racunovodsvo. Oporeziva dobi se dobija uskladjivanjem dobiti iskazane u
bilansu uspeha, na nacin predvidjen zakonom, tj. Uskljadjivanjem prihoda I rashoda.
Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcijalna I iznosi 14%. Radi
uporedjivanja stopa u zemljama u tranziciji, dajem, pregled stopa poreza na dobit u tim
zemljama, kako bi se utvrdilo koja je od ovih zemalja prema kriterijumu poreskih stopa
najkonkurentnija, odnosno najprivlacnija za strane investiture.
Pregled stopa poreza na dobit u zemljama tranzicije
ZEMLJA
PORESKA STOPA
Srbija I Crna gora
14% - 25%
- Republika Srbija
14%
- Republika Crna gora
25%
Hrvatska
20%
Madjarska
18%
Slovenija
25%
Albanija
30%
Bugarska
20% - 27%
Makedonija
15%
Poljska
34%
Rumunija
38%
Slovacka
40%
Ceska Republika
35%
Izvor: S. Kulic, Najnovije izmene Zakona o porezu na dobit preduzeca,
“Racunovodstvena praksa”, broj 23, Beograd, 2002, 35 – 36 str.
Kao sto se vidi iz tabele, stopa poreza na dobit preduzeca u Republici Srbiji je
svedena na najnizu u regionu, pa ona sa tog aspekta, zajedno s Makedonijom, spada u rd
najkonkurentnijih zemalja u tranziciji.
Poreski podsticaji I poreske olaksice. Obveznicima poreza na dobit preduzeca
pruzaju se poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta, ulaganja u osnovna
sredstva I poboljsanja ekoloske situacije.
Jedna od merakojom se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika
na ubrzanu akumulaciju. Preduzece sprovodi ubrzanu akumulaciju tako sto primenjuje
neku od propisanih metoda obracuna amortizacije, po stopama koje mogu biti do 25%
vise od propisanih. U slucaju koriscanja prava na ubrzanu amortizaciju poreska olaksica
se dobija u ranijem vremenskom periodu
nego primenom redovne stope amortizacije,
cime se utice na razvoja preduzeca koja pripadaju intezivnim privrednim granama.
4
