I KORPA 2-8 lekcija
2. Ako se
cene
povecavaju za
dva puta
, a
dohodak
ostane
nepromenjen:
budzetska linija ce se pomeriti paralelno ka koordinatnim pocetku
2. Ukoliko se sve
cene udvostruce
, a dohodak
poraste tri puta
, tada ce:
budzetska linija ostati nepromenjenog nagiba ali udaljenija od koordinatnog
pocetka
2. Ako je
dobro 1 na horizontalnoj a dobro 2 na vertikalnoj osi, tada porast cene dobra 1:
presecna tacka budzetske linije I horizontalne ose pomerice se ka
koordinatnom pocetku
2. Ako postoje dva dobra I
njihova cena poraste,
tada budzetska linija mora postati:
bliza koordinatnom pocetku
2. Postoje dva dobra. Vi znate koliko dobra 1 potrosac moze da dobije ukoliko ceo dohodak
potrosi na dobro 1. Ako vam je poznat odnos cena dva dobra, onda mozete nacrtati potrosacevu
budzetsku liniju:
bez ikakvih dodatnih informacija
2.
Povećanje cene jednog dobra, uz nepromenjene cene ostalih dobara, dovodi
do
smanjenja budžetskog skupa
.
2.
Ako je količina doba 1 predstavljena na horizontalnoj osi, a dobra 2 na
vertikalnoj osi, i ukoliko je cena dobra 1 jednaka
p
1,
a cena dobra 2 jednaka
p
2
,
tada je nagib budžetske prave jednak
p
1
/
p
2
.
2.
Ako postoje dva dobra i
jedno ima negativnu cenu, a drugo pozitivnu
, tada će
nagib
budžetske linije biti pozitivan
.
2.
Budžetska linija
sa složenim dobrom je data izrazom .
2.
Budžetski skup
sa složenim dobrom je dat izrazom
p
1
x
1
+
x
2
≤
m
.
2.
Ako se uvede
porez na dohodak
, dok cene dobra 1 i 2 ostaju nepromenjene,
budžetska linija
se pomera paralelno u odnosu na staru
.
2.
Ako se uvede
količinska subvencija
na dobro 1, dok cena dobra 2 ostaje
nepromenjena, i ako je dobro 1 na horizontalnoj osi,
odsečak budžetske linije
na horizontalnoj osi se povećava.
2.
Skup izbora potrošnje
je:
kolekcija svih izbora potrošnje koji su dostupni potrošaču
2.
Prilikom izbora
vektora potrošnje
, potrošač je ograničen:
cenama, dohotkom, vremenom i ostalim resursima
2.
Kada kažemo da je korpa dobara dostupna potrošaču:
tvrdimo da po tekućim cenama manje košta od nominalnog dohotka
2
.
Budžetsko ograničenje je:
skup korpi dobara koje su tačno dostupne potrošaču
2
.
Budžetsko ograničenje je:
gornja granica budžetskog skupa
2.
U slučaju dva dobra
budžetsko ograničenje
je:
p
1
x
1
+ p
2
x
2
= m
2.
Tačno dostupne korpe
dobara se nalaze:
na budžetskoj liniji
2.
Nagib budžetske linije
je:
–p
1
/p
2
2.
Ako je zadovoljeno budžetsko ograničenje,
povećavanjem potrošnje prvog
dobra za jednu jedinicu:
smanjuje se potrošnja drugog dobra za
p
1
/p
2
2.
Oportunitetni trošak dodatne jedinice potrošnje prvog dobra je:
p
1
/p
2
izgubljenih jedinica potrošnje drugog dobra
2.
Kada
dohodak potrošača raste, a cene se ne menjaju:
budžetski skup se povećava
2.
Kada
nominalni dohodak potrošača opada,a cene se ne menjaju
:
neke korpe dobara više nisu dostupne
2
.
Smanjenjem cene jednog dobra,
uz nepromenjenu cenu drugog dobra i nepromenjeni dohodak:
budžetski skup se povećava
2.
Smanjenjem cene prvog dobra,
uz nepromenjenu cenu drugog dobra:
smanjuje se apsolutna vrednost nagiba budžetske linije
2.
Povećanjem cene prvog dobra
, uz nepromenjenu cenu drugog dobra:
povećava se apsolutna vrednost nagiba budžetske linije
2.
Promenom merila vrednosti
relativne cene dobara:
ostaju iste
3.
Krive indiferentnosti koje opisuju striktno konveksne preferencije:
Ne mogu da imaju ravne delove
3.
Ukoliko neko ima funkciju korisnosti oblika
U
=
2 min
{
x , y
}
, tada su za tu osobu
x
i
y
savršeni komplementi.
3.
Potrošač čije su preferencije
konveksne
i koji je indiferentan izmedju korpe dobara (1,4) i
korpe dobara (9,2)
želeće korpu (5,3) barem isto toliko koliko i bilo koju od prve dve korpe.
3.
Ako su preferencije
monotone
i ako postoji
opadajuća granična stopa supstitucije
, tada
su
preferencije konveksne
.
3.
Ako su
krive indiferentnosti striktno konveksne
,
postoji opadajuća GSS
.
3.
Prema aksiomu tranzitivnosti ako je
(
x
1
,
x
2
)
~
(
y
1
,
y
2
)
i
(
y
1
,
y
2
)
~
(
z
1
,
z
2
)
,
tada je i
(
x
1
,
x
2
)
~
(
z
1
,
z
2
)
.
3.
Granična stopa supstitucije
pokazuje
stopu po kojoj je potrošač spreman da
razmeni jedno dobro za drugo.
3.
Granična stopa supstitucije pokazuje
za koliko treba povećati potrošnju
drugog dobra ako se potrošnja prvog dobra smanji za jedan, tako da nivo
korisnosti ostane nepromenjen.
3.
Za preferencije kažemo da su
konveksne
ako:
postoji opadajuća granična stopa supstitucije
3.
Tri osnovna aksioma
teorije potrošača su:
potpunost, refleksivnost, tranzitivnost
3.
Za preferencije kažemo da su
monotone
ako:
više se uvek preferira u odnosu na manje
3.
Ako su dve korpe dobara x i y na istoj krivoj indiferentnosti, tada važi:
potrošač je indiferentan između x i y
3.
Ako je korpa dobara
x
slabo preferirana u odnosu na
y
i važi obnuto, da je
y
slabo preferirano u odnosu na
x
, tada je:
potrošač indiferentan između korpi x i y
3.
Potpunost rangiranja
korpi dobara podrazumeva:
da je x slabo preferirano u odnosu na y, i/ili obrnuto
3.
Ako je korpa dobara x na krivoj indiferentnosti koja je udaljenija od
koordinatnog početka u odnosu na korpu y, tada važi:
