Uvod
Osamdesetih godina 20. vijeka počela je debata o konceptu slobodnog kretanja ljudi.
Danas preko 400 miliona ljudi živi u šengenskom području. Slobodno kretanje ima dva
značenja.
Prvo značenje je klasično i ono podrazumjeva pravo slobode kretanja građana Evropske
unije, tj; njihovo pravo da uđu, borave ili ostanu u drugoj državi članici Evropske unije.
Novije šire značenje označava pravo bilo kog lica da pređe unutrašnje granice bez
kontrole.
Pravo građana Evropske unije da slobodno putuju po svim državama članicama Evropske
unije i da borave u njima ne treba mješati sa ovim pravom u smislu šengenske saradnje
koje podrazumjeva ukidanje svih unutrašnjih granica...jer sloboda kretanja predstavlja
temelj ljudskog društva.
Jedan od ciljeva projekta evropske integracije, koji je formulisan pedesetih godina XX
vijeka, jeste omogućavanje slobodnog kretanja ljudi, usluga, roba i kapitala.
Ipak, države članice nisu uspele da postignu taj cilj u prvim decenijama razvoja zbog toga
što nisu mogle da pronađu kompromisno rešenje.
Šengenski sporazum, poznat i kao „Šengen“, jeste sporazum o slobodnom kretanju
između država-potpisnica, zajedničkoj imigracionoj politici i centralizovanoj kontroli
spoljnih granica, koji je do danas potpisala većina evropskih zemalja. Članice
Šengenskog sporazuma čine takozvanu Šengensku zonu, tj; Šengenski prostor.
Šengenskim sporazumom, koji je prvi put potpisan 1985. stvoren je savez među
određenim zemljama članicama Evropske unije (Belgije, Francuske, Luksemburga,
Holandije i Njemačke) koje su uklonile sve granične kontrole na kopnu, moru i u
vazduhoplovnim lukama kako bi pospješile slobodu kretanja te stvorile zajedničku viznu
politiku. Šengenski sporazum potpisan je kako bi bile ukinute unutrašnje granice između
zemalja EU, ujednačene imigracione politike prema zemljama koje nisu njene članice i
centralizovani pogranični sistem zemalja EU.
2
II Nastanak sporazuma u Šengenu
Sporazum je potpisan 1985.godine na brodu Kneginja Mari Astrid , na rijeci Mazil , u
mjestu Šengen, u Velikom Vojvodstvu Luksemburg, na granici sa francuskom i
Zapadnom Njemačkom. Simbolično, danas na tom mjestu stoji spomenik sa zvjezdicama
i pravougaonicima.
Šengenski sistem je poseban međudržavni aranžman, bez odlika nadnacionalnosti koje
odlikuju pravni aranžman EU potpisan 14. juna 1985 i Konvenciji o primjeni Sporazuma
iz Šengena potpisana 19. juna 1990, stupila na snagu 26. marta. 1995.
2
Na osnovu Šengenskog sporazuma, državljani država potpisnica stekli su pravo da se
slobodno kreću preko granica država potpisnica, a da pri tome ne moraju pokazati bilo
kakav identifikacioni dokument na granici.
Sporazum je trebalo da dovede do ukidanja i harmonizacije graničnih prelaza između
zemalja potpisnica.
Istovremeno, ujednačeni su standardi vršenja kontrole na granici.
3
Šengenski sporazum, nazvan po gradu u Luksemburgu u kome je sporazum potpisan kao
i valuta evro glavni su stožeri procesa koji treba da dovede do stvaranja ujedinjene
Evrope.
Dolazak na bijelu šengensku listu jedan je od prioriteta zemalja zapadnog Balkana koje
nisu članice Evropske unije.
Koncept “Evrope bez granica” za države članice Evropske unije postao je stvarnost
potisivanjem Šengenskog sporazuma. Sloboda kretanja u okviru Evropske Unije dobila je
novi smisao, a Šengen acquis postao je dio prava Evropske unije.
2
Novičić Ž; „Ugovor Šengen III”, Evropsko zakonodavstvo, Institut za međunarodnu politiku i privredu,
Beograd, 2005, br. 13, str. 75–79.
3
Trivunić N; „Šengenski sporazum”,”Pojmovnik-Šengenski sporazum” Centar za civilno vojne odnose, str
2
4
Bezvizni režim donjeo je sa sobom i problem ilegalnih migracija i prekograničnog
kriminala. Ova činjenica natjerala je države članice Evropske Unije da postave visok
standard za dolazak na bijelu viznu listu.
Pojam bijele šengenske liste dobio je gotovo “mitsko” značenje.
Zemljama čiji je cilj bezvizni režim sa Evropskom Unijom predstavljene su mape puta
koje sadrže mjere koje ove države treba da preduzmu da bi se našle na bijeloj šengenskoj
listi.
4
Šengenski sporazum potpisan je kako bi bile ukinute unutrašnje granice između zemalja
Evropske Unije, ujednačene imigracione politike prema zemljama koje nisu njene članice
i centralizovani pogranični sistem zemalja Evropske Unije.
Iako je ideja bila da ovim sporazumom budu povezane sve članice Evropske Unije, u
praksi je to bilo drugačije. Velika Britanija i Republika Irska su jedine zemlje koje su
članice Evropske Unije, a koje nisu potpisale Šengenski sporazum.
Razloge za ovakvu odluku Velike Britanije treba potražiti u njenom kolonijalnom
nasleđu. Kao predvodnica Komonvelta, Velika Britanija omogućava državljanima država
članica da uđu na njenu teritoriju bez viza.
Drugi razlog bio bi taj što Velika Britanija ne poznaje institut lične karte, tako da je
nemoguće to da policija unutar zemlje zaustavi bilo koga i da ga legitimiše.
Sporazum ima dva osnovna cilja:
Jačanje granične kontrole radi jačanja unutarnje sigurnosti država članica i
Podizanje efikasnosti nadzora nad vanjskim granicama radi bržeg kretanja
građana i roba između Evropske Unije i trećih država.
Postupno je Šengenski prostor uključio sve zemlje Evropske Unije te Island i Norvešku, a
Sporazum je postao sastavnim dijelom ugovora o Evropskoj Uniji. Ipak, Irska i
Ujedinjeno Kraljevstvo ne žele sudjelovati u odredbama koje se odnose za zajedničko
nadgledanje granica i viznu politiku.
Viza neće biti potrebna za putovanje unutar Šengenskog prostora ako je državljanin jedne
od zemalja potpisnica Šengenskog ugovora.
4
Lepetić J;“Strani pravni život“- „Bijela šengenska lista“ – članak; Beograd 2009; str 87
5
