С А Д Р Ж А Ј

1. Увод.....................................................................................................................................- 2 -

2. Лична карта Societe Generalе банке Србија А.Д..............................................................- 3 -

2.1

Хронолошки преглед пословања Societe Generale банке у Србији........................- 5 -

2.2.     Власничка структура..................................................................................................- 6 -

2.3.     Организациона структура.......................................................................................... - 6 -

3.    Услуге Societe Generale банке Србија А.Д.......................................................................- 7 -

3.1

Услуге физичким лицима........................................................................................... - 9 -

3.1.1      Пакети рачуна и услуга.......................................................................................- 9 -

3.1.2      Штедња...............................................................................................................- 11 -

3.1.3      Платне картице...................................................................................................- 11 -

3.1.4      Кредити............................................................................................................... - 12 -

3.1.5      Послови са хартијама од вредности.................................................................- 13 -

3.1.6      Девизни послови................................................................................................- 13 -

3.2      Услуге правним лицима...........................................................................................- 14 -

3.2.1      Пакети рачуна и услуга.....................................................................................- 14 -

3.2.2      Кредити за мали бизнис.................................................................................... - 15 -

3.2.3      Факторинг...........................................................................................................- 16 -

3.2.4      Пословне картице..............................................................................................- 17 -

3.2.5      Документарно пословање.................................................................................- 17 -

3.2.6      Кастоди...............................................................................................................- 17 -

4.     Закључак........................................................................................................................... - 18 -

5.     Литература........................................................................................................................- 19 -

1. Увод

Прва асоцијација обичних људи на појам банке јесте да је то место где се чува 

новац. У Древном Бабилону у VII веку пре нове ере појављују се институције које се баве 

ословина чувања (тезаурисања) разних предмета и роба. Људи који су радили у таквим 

институцијама називали су се тезаури и у почетку су се бавили складиштењем, а касније су 

ту   робу   давали   у   промет   (позајмљивали   је   трећим   лицима)   на   одређено   време   и   уз 

одређену   накнаду.   Власници   тезаурисаних   предмета   и   роба   су   добијали   признанице   о 

депоновању које су касније постале и предмет финансијских трансакција. У старој Грчкој, 

са развојем металног новца, банкарски послови су обављани у храмовима који су били 

сигурно место за чување новца. У то време се вршила и замена новца и постепено су кроз 

банке   почела   да   се   врше   плаћања   између   њених   клијента,   и   тако   временом   да   се 

клијентима почињу одобравати кредити. Мењачи који се појављују и као зајмодавци у 

Грчкој су називани трапезари (трапеза на грчком значи клупа,сто) по столовима на којима 

су   обављали   финансијске   трансакције.   Поред   мењачких   послова   које   су   у   римској 

империји обављали нумулатори, све више значаја добијају послови примања депозита и 

одобравања   кредита   које   обављају   посебна   лица   који   се   називају   аргентариуси.   До 

институционализације банкарских установа и појаве првих банака долази у   XIV  веку. 

Прва банка основана је 1320. године у Ђенови (Banca di Genova).  Тек крајем  XVII  века 

оснивају се посебне централне банке ( Шведска, Енглеска), док су тада у оквиру банака 

обављани послови и емисионих и пословних банака. У данашње време пословне банке 

имају изузетно велики значај захваљујући њеним интезивним везама са целом привредом. 

Оне   не   обављају   само   послове   чувања   новца   клијента,   међусобна   плаћања   између 

клијената  и банака,  и одобравање кредита,  већ  врше  веома  широк  спектар  банкарских 

услуга. 

background image

Societe   Generale   је   на   домаћем   тржишту   присутна   од   1977.   године,   када   је   банка 

отворила   представништво   у   Београду.   Societe   Generale   Yugoslav  Банк   основана   је   12. 

фебруара 1991. године, као прва банка у земљи са већинским страним капиталом. Од тада 

па   надаље,   банка   је   непрестано   присутна   на   српском   тржишту,   нудећи   своје   услуге 

корпоративним   клијентима.  Банка   2001.   године   доноси   стратешку   одлуку   да   прошири 

своје активности на рад са физичким лицима, и тако постаје универзална банка. Током 

децембра   2001.   године   отварају   се   прве   четири   експозитуре   у   Београду   за   рад   са 

становништвом.   Societe   Generale   Србија   бележи   константан   раст   у   Сектору   за   рад   са 

становништвом   и   у   2013.   години   има   мрежу   од   107   експозитура   у   градовима   широм 

Србије. 

Репутацију водеће банке на домаћем тржишту, Societe Generale Србија је стекла својим 

професионализмом, квалитетним услугама и тимским духом, заснованим на стандардима 

Societe Generale групе.

Societe Generale група и Societe Generale Србија верују у будући развој Србије, посвећени 

су дугорочном пословању на овом тржишту и пружању квалитетних банкарских услуга 

које ће помоћи и одрживи развој привреде у држави.

Преко 1.300 запослених, са дубоком посвећеношћу и тимским духом, услужило је око 

247. 000 физичких лица и 5.500 корпоративних клијената до краја 2012. 

Societe   Generale   банка   преузела   је   2013.године   део   портфеља   клијената   КБЦ   банке,   у 

аквизицији која представља прву финансијску трансакцију тог типа на српском тржишту, 

истовремено показавши спремност да буде један од актера у консолидацији банкарског 

сектора Србије. Societe Generale Србија успешно спроводи процес преузимања физичких 

лица, малих и средњих предузећа. До сада је из КБЦ банке у мрежу Societe Generale Србија 

пребачено преко 25.000 клијената, као и преко 4.000 малих предузећа.

                                      

Слика број 1. – Логотип Societe Generale банке

2.1  Хронолошки преглед пословања Societe Generale банке у Србији

• 

1977.

• 

1991.

• 2001.

• 2004.

• 2005.

• 2006.

• 2007.

• 2008.

• 2009.

• 2010.

Societe Generale отвара представништво у Београду.

Оснива се Societe Generale Yugoslav Bank са седиштем у Београду. 
Банка почиње пословање са корпоративним клијентима.
1991.

Societe Generale Yugoslav Bank почиње пословање са 
становништвом. Отворене прве четири експозитуре у Београду.

Положени темељи новог седишта банке на Новом Београду, у 
близини Београдске арене

До краја 2005. године, Societe Generale Yugoslav Bank нуди услуге 
клијентима у 50 експозитура широм Србије.

Банка се уселила у ново седиште. SOGELEASE Србија започиње 
пословне активности у домену лизинг услуга.

Банка мења име у Societe Generale Србија.

Основано је Друштво за управљање добровољним пензијским 
фондовима Societe Generale Пензије, да би се грађанима омогућио 
виши стандард.

Основано Societe Generale Осигурање, са циљем да клијентима 
омогуће услугу животног осигурања. 

Societe Generale банка показала је да је одговорна и да брине о 
друштву у којем послује кроз низ пројеката. Међу њима, један је 
свакако посебан – хуманитарна акција TELETON – "Стави Краљево 
под кров". Пројекат је урађен у сарадњи са националном телевизијом 
– РТС и Народном канцеларијом председника Републике. Циљ 
кампање био је да грађанима помогне да поново изграде куће које су 
срушене у разорном земљотресу.

background image

Želiš da pročitaš svih 1 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti