Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet
Subotica
KOMPARACIJA OPCIJA
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKE EKONOMETRIJE
POJAM, KARAKTERISTIKE I VRSTE OPCIJA
Opcije spadaju u grupu derivativnih hartija od vrednosti, što znači da predstavljaju izvedene
finansijske instrumente. Osnovna uloga derivativa na finansijskom tržištu je transfer rizika. U
njihovoj osnovi nalazi se neka roba ili neki finansijski instrument,odnosno svaka aktiva koja
ima tržišnost, i od čije cene zavisi cena derivativa sa kojima se trguje na tržištu derivativa
odnosno terminskom tržištu. Opcije predstavljaju pravo da se kupi ili proda određeni predmet,
kao što su akcije ili državne obveznice, po unapred utvrđenoj ceni, u utvrđenom roku. Upravo
to pravo da se kupi ili proda određena aktiva, i mogućnost da se od tog prava odustane su
osnovni elementi koji opcije čine različitim od fjučersa, kod kojih postoji obaveza da se
ili proda određena aktiva, određenog dana, po unapred utvrđenoj ceni, ukoliko se predhodno
ne “izađe” iz ugovora. Opcija predstavlja ugovor između prodavca i kupca u kome je
sadržano pravo, ali ne iobaveza, kupca da kupi ili proda neki finansijski instrument u
određenom vremenskom periodu ili na utvrđeni termin u budućnosti, po ceni određenoj u
momentu zaključenja ugovora.
Cena ugovora koja se utvrđuje u momentu zaključivanja ugovora, odnosno cena po kojoj se
aktiva, koja je predmet opcionog ugovora, može kupiti ili prodati, naziva se cena izvršenja
(Strike price, exercise price). Strajk cena ili cena izvršenja onih opcija sa kojima se
najaktivnije trguje obično je veoma blizu tekućoj ceni aktive koja je predmet opcionog
ugovora, izuzev u slučajevima izrazitog rasta ili pada cena. To je upravo zbog toga što berza
utvrđuje strajk cene na osnovu raznih analiza tekućeg tržišta. Opcije su dostupne u nekoliko
iznosa iznad ili ispod trenutne cene (current price, spot price) osnovne investicije.
U terminologiji poslovanja sa opcijama srećemo pojmove kupac ili vlasnik opcije i prodavac
ili izdavalac opcije, što svakako nije povezano sa pravom koji nam kupljena opcija daje, a to
je kupovina ili prodaja strane valute (dobra). Vlasnik opcije plaćanjem premije “kupuje“
pravo
da proda ili kupi stranu valutu u budućnosti. Primanjem premije prodavac opcije
preuzima obavezu da kupi ili proda tu stranu valutu u budućnosti, naravno samo ako vlasnik
opcije odluči da realizuje pravo koje mu ona omogućava.
Opcije delimo na dve osnovne vrste u zavisnosti od toga da li plaćanjem premije stičemo
pravo da u budućnosti kupujemo ili prodajemo finansijske instrumente. Tako govorimo o:
•
Kupovnoj opciji (engl.
Call option
) koja nam daje pravo da kupimo dogovorenu
količinu strane valute (akciju ili neki drugi finansijski instrument) u budućnosti, i
•
Prodajnoj opciji (engl.
Put option
) koja nam daje pravo da prodamo dogovorenu
količinu strane valute (akciju ili neki drugi finansijski instrument) u budućnosti.
Zavisno od perioda u kom možemo realizovati opcije razlikujemo:
•
Evropske opcije - predstavljaju opcije koje možemo realizovati (ispuniti) samo na
tačno određeni datum u budućnosti ( koji je dogovoren prilikom sklapanja ugovora)
•
Američke opcije - predstavljaju opcije koje možemo realizovati bilo kada u periodu do
dospeća opcije (krajnjeg datuma njenog važenja) i
•
Azijske opcije - predstavljaju opcije koje uključuju pravo, ali ne i obavezu, kupca da
kupi ili proda ugovorenu aktivu po tržišnoj ceni koja je izvedena kao prosek njenih
spot cena u okviru ugovorenog intervala.
