SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA “OPERATIVNI
MENADŽMENT”
EKOLOGIJA, KONCEPT ODRŽIVOSTI RAZVOJA
1. UVODNA RAZMATRANJA
Covecanstvo je danas konfrotirano sa mnoštvom egzistencijalnih kriza,
medu kojima ekološka kriza zauzima posebno mesto. Do sada covek nije
bio u stanju da stvori jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna
stanja tog sistema. Ekološka svest predstavlja neophodnu osnovu daljeg,
održivog razvoja zaštite životne sredine. Zajedno sa znanjima i
veštinama obezbeduje osnovu za pomeranje u vece sisteme, šire ciljeve i
sofisticiranije razumevanje uzroka, veza i posledica koji vladaju u
životnoj sredini.Zaštita i unapredenje covekove sredine znacajan je
globalni problem savremenog društva.Njegovo rešavanje inicira, izmedu
ostalog i pronalazak nacina za racionalno i kompleksno korišcenje
prirodnih resursa, te nacina za vodenje aktivne demografske politike i
razvijenje i unapredenje medunarodne saradnje u oblasti naucnih
istraživanja. Novi odnos prema životnoj sredini, kao i preobražaj duha
savremene sfere rada postaje imperativ.Koncepcija održivog razvoja
nudi mogucnost harmonicnog razvoja.
Zagadenost i zaštita životne sredine vec više decenija predstavljaju
veoma znacajan problem covecanstva, bez obzira na trenutni stepen
razvoja društva i proizvodnih snaga u pojedinim delovima naše planete.
Postojeci problemi se namecu nauci i operativi naglašenom aktuelnošcu
i akutnošcu, te sve jasnije dolazi do zakljucka da zdrave životne sredine
nema previše, da su brojni elementi u njoj ugroženi, da je stepen
samoregulacije nekih objekata neznatan i da jednom poremeceni
ekološki odnosi gotovo nicim i nikada ne mogu biti dovedeni u prvobitno
stanje. Bez obzira na znacajne regionalne razlike u stepenu ugroženosti
životne sredine, posebno njene prirodne komponente, planovi, programi
i akcije njene zaštite i unapredenja su globalni problem. Savremeno
društvo mora brže i bolje shvatiti upozorenje naucnika i strucnjaka o
stanju životne sredine, tj. cinjenice da slobodne, izvorne i nezagadene
životne sredine ima sve manje, a ugrožene, degradirane i devastirane
sve više. Druga se širi na racun prve brže nego što se mnogima cini, brže
nego što je nauka sa kraja našeg veka to mogla da utvrdi i prognozira.
Narušavanje ekološke ravnoteže nastaje kao posledica covekove radne
delatnosti, kojom covek „prisvaja“ prirodu, i stvara proizvode. Pri tome
ne dolazi samo do poremecaja ekološke ravnoteže i ekosistema, vec i do
ugrožavanja integriteta coveka i njegovog opstanka. U ovom, XXI veku,
društvo se suocava sa sledecim globalnim problemima: - oštecenjem
biosfere i njenim ekosistemima, - ogromnim brojem stanovnika – preko
6 milijardi sa prognozom udvostrucavanja do 2020.godine, -
iscrpljivanjem i umanjenim kolicinama mnogih izvora mineralnih i
energetskih sirovina, - zagadenjima i degradaciom medijuma vazduha,
vode, zemljišta, - globalnim promenama klime, - uništenim vrstama
biljnog i životinjskog sveta i daljim ugrožavanjem biodiverziteta, -
beskucništvom ¼ svetskog stanovništva, - oštecenjima ljudskog zdravlja i
ugrožavanjima života, - velikim kolicinama otpada u sva tri agregatna
stanja i sl. Opstanak ljudskih zajednica je u prošlosti veoma cesto bio
ugrožen prirodnim katastrofama, epidemijama, ratovima, oskudicom
hrane i drugim uticajima koji su, medutim, uvek bili prostorno
ograniceni. Za razliku od egzistencijalnih kriza prošlosti, krize
današnjice ne poticu od prirodnih nepogoda koje su prostrorno
ogranicene, vec od globalnog nesklada u idejno-materijalnom smislu
citave industrijske civilizacije. Do sada covek nije bio u stanju da stvori
jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna stanja tog sistema.
Pristupi rešavanju ovog problema se razlikuju u nauci. Neki od pristupa
mogu bit u : - prelasku privrednih sistema iz permanentnog rasta u
stacionirano stanje, - izgradnji ekološke svesti kod ljudi, - uvodenje
socijalnih programa, - primeni tehnickih mera (npr.filteri, elektricni
automobili i sl.), - samoregulacionoj sposobnosti prirode i inventivnoj
snazi coveka, koji ce svaki problem blagovremeno naci i adekvatno rešiti
.Za sada nema integralnih sistemskih studija koji bi razjasnili prave
faktora životne aktivnosti i socijalnih faktora (odnosiodnosi u porodici,
izmedu suseda,stanara i sl.), - Kulturnu sredinu koju cine uslovi za
postojanje materijano-duhovne sfere života ljudi, koja obuhvata
predmetne razultate ljudske aktivnosti, nacionalne i etnicke osobine
formirane vekovima, kao i ljudske snage i sposobnosti , koja se ispoljava
kroz ljudsku aktivnost, - Sredinu naseljenih mesta, urbanu sredinu,
gradsku i seosku, kao kombinaciju veštackih stvorenih životnih uslova:
putevi, trotoari, kuce, sanitarna infrakstruktura, mezoklima grada i sl., -
Radnu sredinu koju cine fizicki, hemijski i biološki uslovi u proizvodnim
prostorijama. Formiraju je spoljni prirodni i antropogeni uticaji, uticaji
celokupne industrijske zone, saobracaja i sl., uslovi na radnom mestu,
uslovi u zajednici sa socijalnom i psihološkom sredinom u kolektivu, -
Socijalno-psihološku sredinu koju cine odnosi izmedu ljudi, koji
obuhvataju i stepen pažnje jedan prema drugima, uzajamno poštovanje
ili, obrnuto, nepoštovanje, interes ili ravnodušnost u odnosu na
zajednicku stvar i prema uspesima svakog clana kolektiva, jedinstvo ili
razlicitost ukusa, težnji, prioriteta, - Socijalno- ekonomsku sredinu koju
cine odnosi medu ljudi (i njihovih grupa), izmedu njih i od njih stvorenih
materijalnih i kulturnih vrednosti, koji uticu na coveka. Ona obuhvata
socijalne, psihološke, sociološke, demografske, kulturne, etnicke,
ekonomske faktore i dr.
3. RAZVOJ EKOLOŠKE SVESTI
Iako je briga o zaštiti prirode oduvek postojala, do razvoja ekološke
svesti dolazi postavljenjem prvih teorija o životnoj sredini koje se vezuju
za drugu polovinu XVIII veka. Od tada do danas izdvajamo sledece
teorije o životnoj sredini: teotija bentamista, maltuzijanstva, granice
rasta globalne ravnoteže, organskog rasta, preobražaja medunarodnog
poretka, postojanog stanja, nivoa života, postindustrijskog doba,
decentralizacije društvenog sistema, globalnog matematickog modela
(konceptualnog modela) biosfere, ekološke politike, teorijske postavke
ekoloških dimenzija i mnoge druge. Teorija bentamista zasnivala se na
težnji za poboljšanjem higijenskih uslova stanovanja u radnickim
