Čulna memorija
Tijana Batković 521/13
Psihologija, 1.godina, 2013/2014
Mentor: Dušan Vejnović
Fakultet za medije i komunikaciju
Apstrakt
Ispitivana je kratkotrajna ikonička memorija na osnovu eksperimenta koji je Sperling izveo, pod
predpostavkom da interstimulusni interval utiče na tačnu reprodukciju stimulusa.
Eksperimentom smo želeli da utvrdimo Sperlingov zaključak da se materijal u ikoničkoj
memoriji zadržava oko pola sekunde. Jednom ispitaniku prikazano je 57 matrica od po devet
slova, trebalo je da reprodukuje što više slova u određenom redu koji je naznačen indikatorom.
ISI između matrice i indikatora je varirao 0 ms ili 500 ms. Ogledom smo hteli da dokažemo da
se slova u većoj meri tačno reprodukuju kad je ISI 0 ms nego kad je ISI 500 ms. Eksperimentom
smo došli do sasvim drugačijih rezultata, da ISI ne utiče u velikoj meri na tačnu reprodukciju
slova, što se može objasniti različitim faktorima kao što su umor i nedostatak koncentracije.
Ključne reči
:
čulna memorija, kratkotrajna ikonička memorija, interstimulusni interval,
Sperling, eksperiment
Uvod
Ponekad se dogodi da u razgovoru odlutamo u mislima i prestanemo da slušamo sagovornika
koji nam skreće pažnju na to da ga ne slušamo. Kako bismo mu pokazali da ga pažljivo slušamo,
ponavljamo poslednju rečenicu, iako nismo slušali sagovornika, ona je morala da bude negde
uskladištena. Rečenica našeg sagovornika bila je zadržana u
čulnoj memoriji
– memorijski
domen u kojem se informacije registrovane čulima kratkotrajno zadržavaju, a zatim se ili
prosleđuju dalje ili se gube. Sredinom šezdestih godina prošlog veka Urlik Najser vizuelni
aspekt memorije naziva
ikonička memorija
, a aspekt čulne memorije koji se odnosi na auditivni
modalitet
ehoičkom memorijom
.
Čulna memorija ima nekoliko karakteristika. Te karakteristike se odnose na količinu, trajanje
i osmišljenost zadržanog materijala:
1. U čulnoj memoriji se zadržava takoreći celokupan materijal koji su registrovala naša
čula, ali se tek deo prosleđuje u dublje nivoe obrade.
2. Zadržavanje materijala je kratkotrajno. U zavisnosti od modaliteta, ono varira od pola
sekunde do nekoliko sekundi.
3. Materijal u čulnoj memoriji je neosmišljen.
U okviru rada na svojoj doktorskoj disertaciji Džordž Sperling izvodi seriju eksperimenata koji
predstavljaju prva sistemska ispitivanja ikoničke memorije (1960.god.). Sperlingova ispitivanja
imaju svoju preteču u istraživanjima Katela, čiji nalazi pokazuju da je pri kratkotrajnom
prikazivanju moguće reprodukovati 4-5 slova. Dobijeni rezultati interpretirani su kao opseg
pažnje, odnosno kao maksimalna količina jedinica na koje je moguće istovremeno obratiti
pažnju. Sperling uzima ove nalaze kao polaznu osnovu za svoje istraživanje. Prikazujući na
ekranu fikcionu tačku u trajanju od 500 milisekundi (ms), a zatim matricu od devet slova u
trajanju od 50 ms, Sperling traži od ispitanika da reprodukuju što veći broj slova sa prikazane
matrice. Ova vrsta eksperimentalnog zadatka naziva se
zadatak potpunog izveštaja
. Dobijeni
rezultati pokazuju da su ispitanici u proseku reprodukovali 4-5 slova, čime su replicirani nalazi
ranijih istraživanja. Da bi utvrdio koliko je materijala zadržano neposredno po prikazivanju
matrice, dakle, pre nego što je informacija počela da se gubi, Sperling uvodi novu
eksperimentalnu proceduru u kojoj delimično ponavlja postupak iz predhodne (fikciona tačka u
trajanju od 500 ms, a zatim ista matrica u trajanju od 50 ms) ali se ovog puta neposredno po
iščezavanju pojavljuje ton različite visine koji označava red koji treba reprodukovati. Visok ton
označavao je gornji red, ton srednje visine srednji red, a dubok ton donji red. Ova vrsta zadatka
naziva se
zadatak delimičnog izveštaja
. Ispitanici su reprodukovali gotovo sva slova. Pošto nisu
znali unapred koji red treba reprodukovati, Sperling zaključuje da je informacija u jednom
trenutku dostupna u integralnom obliku.
Averbak i Korijel ispitanicima kratkotrajno prikazuju dva reda od po osam slova. Neposredno
po iščezavanju slova sa ekrana pojavio bi se indikator na mestu slova koje je trebalo
reprodukovati. Na ovaj način smanjena je količina materijala koju treba reprodukovati, a samim
tim i trajanje reprodukcije.u ovakvim uslovima ispitanici su u proseku tačno reprodukovali 12
slova, što je približno procentu tačne reprodukcije u Sperlingovom ogledu. Na osnovu nalaza
Sperlinga, Averbaha i Korijela utvrđena je prva karakteristika ikoničke memorije.
Da bi ispitao trajanje informacije u čulnoj memoriji Sperling modifikuje zadatak delimičnog
izveštaja. Dok se u prvobitnoj verziji indikator (zvučni signal) pojavljivao neposredno po
iščezavanju matrice, Sperling sad uvodi interstimulusni interval (ISI) kojim odlaže
