Природно-математички факултет, Нови Сад 2013.
3
УВОД
рушкогорска територија јесте веома битна упоришна тачка на којој се сусрећу
различити природни утицаји. Незамисливом природном лепотом и
разновршношћу константно представља циљ многобројних истраживача чија
проучавања указују да њени питоми обриси само маскирају трагове бурне геолошке
прошлости и динамичност савремених природних процеса. Мало је врхова Фрушке горе
који прелазе 500 m и тиме испуњавају географски услов који ову планину уврштава у
ниска планинска подручја. На овом изузетно битном планинском масиву у рељефу
Војводине природни ресурси се знатно разликују од оних у равничарским областима.
Одлика ове мале територије је уникатни тектонски, литолошки и стратиграфски мозаик,
настао посредством сложене геолошке еволуције због чега ова јединствена острвска
планина чини несвакидашњу ризницу геолошког, рељефног, климатског, хидролошког,
педолошког и био диверзитета.
Ф
Од памтивека до данас она представља дом људи који је и данас насељавају у
великом броју. Наша потреба за природним богатствима Фрушке горе нарушила је њену
природну равнотежу. Наш задатак је да кроз разумевање закономерности одвијања
природних процеса сачувамо најзначајније природне вредности Фрушке горе.
Слика 1. Фрушка Гора
Извор:
www.kudazavikend.com
Природно-математички факултет, Нови Сад 2013.
4
Предмет рада
су географске основе развоја Фрушке горе. Да би се ове основе што
боље приказале, потребно је обрадити Фрушку гору са различитих аспеката.
Задатак рада
је упознавање са физичко-географским карактеристикама Фрушке
горе, природним и антропогеним вредностима ове планине.
Циљ рада
је упознавање ове планине, тачније упознавање њених природних
лепота и упознавање са начином одржавања исте.
Методе рада
које су коришћене да би се Фрушка гора приказала са свих аспеката
су аналитичко-синтетичка, картографска, статистичка, графичка и компаративна.
ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ
рушка гора се простире између 45° 00' и 45° 15' северне географске ширине и
између 16° 37' и 18° 01' источне географске дужине. Њена територија лежи
између Балканског полуострва и простора Средње Европе. Геолози је, у погледу
тектонске припадности, класификују или у део вардарске субдукционе зоне, или у крајњи
изданак Источних Алпа, односно Динарида. У морфолошком смислу она представља
ниску изоловану структуру која се издиже у односу на низијски панонски простор који је
окружује. Југоисточни део Панонског басена представља сушну територију, јер је знатно
удаљен од атланских климатских утицаја. У близини Фрушке горе теку воде великих река
Дунава, Саве и Тисе које уз разноврсне локалне хидролошке објекте на овом простору
чине један од најважнијих хидролошких чворова Европе.
Ф
Планинско подручје Фрушке горе условно је огранично изохипсом од 150 m, овако
дефинисано оно се простире од узвишења Телек на западу до крајњих источних огранака
код Старог Сланкамена на истоку. Граница на југу се прилично подудара са линијом Шид-
Ердевик-Јазак-Ириг-Бешка-Крченик-Нови Сланкамен, док се на северу протеже од Илока,
преко Нештина, Сусека, Черевића, Беочина, Раковца, Сремске Каменице, Петроварадина и
Сремских Карловаца до Заграда. Пружајући се упоредничким правцем, сочивасто тело
Фрушке горе има дужину од приближно 80 km. Просечна ширина овог планинског масива
износи тек нешто више од 10 km. Идући ка истоку и западу ширина Фрушке горе се
постепено смањује, с тим што је источни део ужи на ком је констатована најмања ширина
у близини Бешке. Укупна планиметријка, односно стварна површина фрушкогорског
простора изнад 150 m је 815,6 km², односно 1.160,9 km².
Природно-математички факултет, Нови Сад 2013.
6
ГЕОЛОГИЈА
ало је подручја која се на малом простору одликују таквим геолошким
диверзитетом као Фрушка гора. Најважнији узрочник ове појаве је свакако
положај масива, у зони сучељавања различитих тектонских јединица. Као
хорстовска форма, Фрушка гора се постепено издиже за разлику од околних тектонских
блокова који милионима година тону и временом бивају прекривени све млађим и млађим
седиментима.
М
МОРФОЛОГИЈА
Разноврсна морфолошка истраживања на овој планини трају скоро три века. Она
указују на то да овај масив представља праву ризницу записа о историји природе. Уз
помоћ њих реконструисан је ток природних промена на Фрушкој гори од преко 500
милиона година па све до данас.
ПАЛЕОЗОИК
(570-245 милиона година)
Најстарије стене које учествују у геолошкој грађи Фрушке горе су метаморфити,
који највероватније одговарају старијем палеозоику. На површини се уочавају у
централном делу фрушкогорског масива. То су различите шкриљасте творевине
класификоване у две групе. Зелени шкриљци чине старију серију, док млађу сачињава
агрилитино-филитна серија. Њихова одлика је изостанак фосила који би ближе могли да
одреде њихову стратиграфску припадност.
МЕЗОЗОИК
(245-65 милиона година)
На Фрушкој гори су мезозојске формације комплетније развијене од
палеозоитских. Оне су депоноване на простору великог океана Тетис формираног између
Афричке тектонске плоче и Палеоевропе.
Природно-математички факултет, Нови Сад 2013.
7
Тријас
(245-208 милиона година)
Стене тријаске старости немају велико распрострањење на Фрушкој гори.
Превасходно се могу наћи у склопу јужних падина и делом у централном делу гребена.
Доњи тријас је представљен конгломератима, а потом се јављају аркозони пешчари,
глиновити пешчари и глинци. У литолошком погледу, током средњег тријаса углавном су
формиране кречњачке фракције. Силификовани и сиви средње тријаски кречњак јавља се
у мањим количинама на северним падинама.
Слика 3. Некадашњи положај Тетиса
Извор:
www.eoearth.org
Тријас-Јура
(245-144 милиона година)
Агрило-филитоидна серија која временски одговара геолошком интервалу тријас-
јура утврђена је у грађи Фрушке горе. У литолошком погледу се она састоји од
асоцијације глиновитих седимената, пешчара, конгломерата и кречњака. Могу се пронаћи
на мањој површини од Врдничког басена до јужне границе Беочинских ливада.
Јура-Доња Креда
(208-120 милиона година)
Током овог периода формиране су флишне фације које се налазе у околини
Сремских Карловаца и Крчедина. У време максималне ширине океанског басена Тетиса
