Klasicna škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadžmenta. Njene korene,
koje su postavili brojnim naucnim istraživanjima Frederik Tejlor, Henri Fajol, Maks Veber i njohovi
sledbenici predstavlja odlican temelj za dalje razvijanje menadžmenta koji je danas prisutan gotovo u
svim društvenim segmentima.

2.1.ISTORIJSKI PRISTUP IZUČAVANJU MENADžMENTA

Istorijski posmatrano,menadžment u svom osnovnom (prvobitnom) pojavnom obliku javlja se mnogo
ranije nego što je početak njegove primene u savremenom značenju tog upravljačkog sistema koji postoji
u društvenim organizacijama.Samom pojavom društvenih grupa (klasa), odnosno zajedničkog rada
ljudi,nameće se potreba za koordinacijom,usmeravanjem,vođenjem i drugim aktivnostima koje imaju
elemente upravljanja sa ciljem podizanja efikosnosti rada.

Kada se govori o istorijatu menadžmenta neophodno je napraviti razliku između menadžmenta kao
prakse i menadžmenta kao naučne (teorije) discipline.Kao praksa menadžment je veoma star proces dok
je kao naučna disciplina mnogo mlađi.Aktivnosti menadžera dosežu u daleku prošlost.Još su se stari
Egipćani bavili određenim brojem aktivnosti koje danas obavlja menadžment,kao što su podela rada
među radnicima,propisivanje različite odeće za radnike i nadzornike,ograničavanje broja ljudi koji jedan
nadzornik može da nadgleda i dr.Egipćani su takođe radili vrlo složen (kompleksan) sistem državne
uprave,a neke od aktivnosti bile su sledeće:merenje povećanja nivoa reka (vodostaja) koja uticala na
njihovu sveukupnu privredu,predviđanje prinosa žitarica i, na osnovu toga predviđanje prihoda državne
blagajne,raspodeljivanje državnih prihoda na različite grane (resore) državne uprave,nadgledanje
aktivnosti celokupne trgovine i industrije i sl.Bili su zastupljeni neki veoma značajni vidovi upravljanja
koji se za to doba mogu smatrati veoma naprednim,kao što su:upravljanje pomoću predviđanja,planiranja
rada i podele rada.

Vavilonski kralj Hamurabije (2123-2081.god.p.n.e.), izdao je poznati kodeks koji je sadržao 282
zakona kojima su bile regulisane poslovne norme,ponašanje pojedinaca,odnosi među ljudima,plate,kazne
i druga društvena pravila.U jednom od tih zakona prvi put se pominje računovodstvo u kontekstu
propisanog postupanja sa potvrdama o plaćanju.

Kineski general San Tizu (600.g.p.n.e.) govorio je podelu armije u divizije,o različitim vojnim
činovima,o pravilima upotrebe gongova,zastava i signalnih vatri za komunikaciju.

Provera kandidata za državnu službu u staroj Kini vršena je na osnovu kriterijuma koji je dao
Konfučije (551.ili 552.do 479 p.n.e.).Osnovni kriterijum za unapređenje pojedinaca bila je njihova
uspešnost u obavljanju poslova.

Prema Bibliji,Mojsije je,primjenom principa izuzetka ustupao suđenje za lakše prekršaje podređenim
plemeskim vođama,a sam je sudio u izuzetno teškim slučajevima.

U Grčkoj,Sokrat je smatrao da je razlika između upravljanjem privatnim poslovima i upravljanja
javnim poslovima samo u obimu posla i da onaj ko nije sposoban da upravlja svojim privatnim poslovima