Buka i učinak
Uprkos mnogim istraživanjima koje se sprovode vise od 50. godina, a posebno poslednje
decenije, najsloženije i manje pouzdani su efekti buke na učinak.
Na najopširnijem nivou, kao polazna osnova može se reći da buka ima različita dejstva, da
snižava i povećava učinak ili pak ima neutralno dejstvo u zavisnosti od karakteristika buke a i vrste
zadataka koji obavlja.
Među tim brojnim vrednostima zadataka, biće razmotrene dve široke kategorije, kod kojih
se manifestuju efekti buke. To su sa jedne strane, jednostavni zadaci detekcije retkih nepredvidivih
signala karakteristični za monotonu vožnju, a sa druge strane to su složeniji kongnitivni i verbalni
zadaci gde je potrebna složena obrada informacija i pamćenje.
Terenska istraživanja
Istariživanja dejstva buke na učinak su pretežno labaratorijskog karaktera, jer se u realnoj
situaciji teško mogu kontrolisati uticaji raznih činilaca. Prednosti realnih ispitivanja su u tome što se
radi sa ljudima koji su u izvesnoj meri prilagođeni buci kojoj su izloženi.
COHEN (1973), je upoređivao radnike u dva industrijska postrojenja, gde su postojali bučni
uslovi (95 dBA i vise) i tiši uslovi (50 dBA i niže). U toku petogodišnjeg posmatranja pokazalo se u
oba postrojenja, da nezgode, zdravstvene tegobe i odsustva sa posla mnogo veća kod radnika koji
rade u bučnijim uslovima, (slika 38). .
Pokazalo se na primer, da u petogodišnjem periodu posmatranja, oko 12% radnika ima pet i
vise nezgoda pri većim nivoima buke.
Prema Broadbentu (1979) buka, slično kao u labaratorijskim istraživanjima, teži da stvori
izvesne momente neefikasnosti, posebno u zadacima sa raznovrsnim senzornim ulazima. To
verovatno dovodi do brojnih grešaka i veće učestalosti nezgoda.
Akustične karakteristike; vrste buke i učinak
Opšte prihvaćena granica intenziteta buke koja deluje na učinak u raznim vrsatama zadataka
je 95dB (Broadbent 1979). Međutim ova granica je danas mnogo niža. Broadbent (1953), je još
ranije sa zadatkom serijske reakcije, gde se zahtevaju brze sekvence odgovora u nepredvidljivom
redosledu našao da se greške i produžena vremena javljaju pri buci od 95dB. A Smith (1985) je
našao da te greške i produžena vremena ne povećava manja buka od 85dB.
Osrednja buka od 85dBC moze da utiče i na selektivnost u zadatku koji uključuje
jednostavnu senzornu obradu informacije, kao što je Smith (1985) skorije našao. Jones i dr. (1979)
su našli u Bakanovom zadatku detekcije signala da buka od 85dBC moze da utiče na učinak ali to
nije samo jednostavni zadatak detekcije, jer sadrzi elemente kratkotrajne memorije.
U eksperimentima se najvise koristila konstantna buka šireg frekfentnog pojasa, najčesće
beli šum koji sačinjava prisustvo svih frekfencija jednakog intenziteta.
Broadbent (1957) je našao da se broj grešaka povećava u zadatku sa petoizbornim
reakcijama pri visokom nivou intenziteta od 100dB, kada su frekfencije iznad 2000Hz. Ali nema
razlike u broju greška izmedju buke sa višim i nižim frekfencijama, kada je intenzitet buke niži od
80 i 90dB.
Drugi takođe ističu da buka sa dominantnim visokim frekfencijama iznad 1500Hz utiče na
veći pad učinka i osećanje neprijatnosti. (Davies, Parasuraman, 1982).
Vrste buke
Kada se razmatra vrsa buke, najpre je konstantovano da nova i nepoznata buka dovodi do
pada učinka. Broadbent (1979) navodi eksperimentalna istraživanja Morgana (1916) sa dejstvom
automobilske sirene na sabiranje brojeva.
Dejstvo buke na čulne procese, jednostavne motorne aktivnosti i
intelektualne operacije
Broadbent (1979) je istakao da u jednostavnim zadacima u kojima se reaguje na jasno vidljiv
stimuls u određenom vremenu sa upozorenjem, konstantna intenzivna buka u principu nema uticaja.
To se odnosi uglavnom na jednostavne zadatke senzorne i motorne prirode, kao što su reakciono
vreme, oštrina vida i dr.
Zapisano je da se oštrina vida čak ne menja i pri nivou zvučnog pritiska od 140dB.
Istrazivanja Stevensa su pokazala da procena rastojanja, nocni vid, brzina pokreta ociju i trajanje
fiksacije nisu uopšte ili su vrlo slabi pod uticajem buke od 115dB. Trstenjak (1963) je takđe našao
da kontinuirana buka motora od 79 fona ili instrumentalna muzika iste jačine sa većim oscilacijama,
povećva vidno polje za boje (crveno i žuto za 2 stepena, a zeleno i plavo za 5-6 stepena). S druge
strane, Grognot (1961) je našao da intenzivna buka motora od oko 102dB frekfentnog opsega od
50-5000Hz, utiče na sužavanje vidnog polja samo za crvenu boju za oko 10 stepeni, dok oštrina
vida, stereoskopski vid, viđenje boja (Išihari tablice) ostaju nepromenjene.
Kao i za senzorne procese, slične efekte ima buka na jednostavne motorne aktivnosti.
Najjednostavnije motorne aktivnosti, kao što su snaga stezanja dinamometra i manuelna
pokretljivost, počinju da se menjaju tek pod uticajem nivoa zvučnog pritiska od 130dB
(Harris,1973). On je najpre našao da manuelna pokretljivost u jednom motornom zadatku, nastaje
pri simetričnoj zvučnoj stimulaciji oba uha na 130dB, a pri asimetričnom dejstvu tek pri 140dB
Značajni efekti na sposobnost balansiranja (Harris, 1973) su zadaci gde se od ispitanika
zahteva da održi stabilnost tela pri kretanju na uskoj tračnici pruge sa prekrštenim rukama.
Kada je dejstvo buke asimetricno, onda ona treba da bude vrlo intenzivna, čak do 140dB, da
bi remetila ovu sposobnost balansiranja. Međutim zapaženo je da zvuci od 1000 do 5000Hz imaju
posebno dejstvo na balansiranje, pogotovo pri asimetricnom dejstvu na oba uha (slika 40.).
Promena stabilnosti kretanja na uskoj tračnici se javlja već pri buci od 85-95dB, a najveća je kada je
isprekidajući zvuk dat asimetrično.
Procenat promene stabilnosti za kontinuirani i isprekidani zvuk od 1000 Hz pri simetričnom I asimetričnom
dejstvu (Harri, 1973)
Najinteresantnija istraživanja su istraživanja dejstva buke na intelektualne operacije merene
testovima olovka-papir. Nađeno je da buka osrednjeg intenziteta 85dB nema nikakvog uticaja u tim
raznim primenjenim testovima. Slično je ranije već našao Broadbent (1958) sa intenzitetom buke od
90dB a i mnogi drugi, da kontinuirana buka ne utiče na bazične intelektualne funkcije koje čine
složene zadatke (Broadbent 1979).
Buka i detekcija retkih i neočekivanih signala
U klasičnim radovima Jerisona (1957,1959), Broadbenta i Gregoryeve (1963,1965) se
pokazalo da kontinuirana buka u principu nema uticaja na učinak u jednostavnim zadacima sa
malim brojem signala. Jerison (1957) upotrebljavajući Mackworthov tip zadataka sa časovnikom u
kome kritički signal na koji se reaguje predstavlja neuobičajeno dvostruko pomeranje kazaljke na
časovniku, nije našao da buka utiče na pad učinka ili opšti učinak u detekciji. Međutim sa
povećanjem signalnih izvora (korišćenjem na panelu tri časovnika), detekcija opada u toku
rada( slika 41.).
