U V O D
Psihologija se bavi proučavanjem ponašanja ljudi,tj.
Izučavanjem psihičkih procesa čoveka (kao što su mišljenje,
pamćenje, učenje, motvacija idr.) i izučavanjem njihovih
psihičkih osobina( kao što su navike, sposobnosti, crte
ličnosti, interesovanja i dr.).
Za psihologiju se ne može reći da je ona u potpunosti
društvene neuka jer se kroz nju prožima i filozofija, genetika
i dr. U okviru psihologije postoje razne naučne discipline
kao što su: razvojna psihologija, socijalna psihologija,
sudska psihologija, pedagoška psihologija, psihologija
ličnosti i dr.
S obzirom da se psihologija bavi proučavanjem ponašanja
ljudi , njena primena je u raznim oblastima ljudskih
delatnosti:vojska, sudstvo, školstvo, zdravstvo i dr.U okviru
ovih delatnosti psiholozi rade kao stručni saradnici obično u
timovima stručnjaka koji uključuju stručnjake različitih
profesija.
Psihologija se bavi isključivo funkcionisanjem psihičkog
života, tj. Ponašanjem ljudi u različitim situacijama.
Psiholozi u okviru svoje delatnosti kao sredstvo rada koriste
razgovor i psihološke merme instrumente kao što su razni
testovi, upitnici i dr. Putem kojih prikupljaju neophodne
informacije, planiraju i sprovode psihološke tretmane,
edukacije i istraživanja.
POJAM ISKAZA
Iskaz je pismena ili usmena izjava data pred službenim
licem koja utiče na formiranje mišljenja suda kao osnov za
donošenje nepristrasne odluke.
Mnogi psihički procesi utiču na iskaz. Iskaz prolazi kroz tri
osnovne faze:
- Zapažanje
- Pamćenje
- Izjavljivanje(reprodukcija)
- Mišljenje
Zapažanje
je faza formiranja budućeg iskaza. Zapažanje je
uočavanje i registrovanje u svesti pojedinih svojstava lica,
predmeta, i pojava. Ono ne mora biti samo vizuelno, već i
preko čula sluha , čula mirisa, čula dodira, hladnoće ili
toplote.
Na stepen i mogućnost zapažanja lica utiču pojedini
subjektivni i objektivni uslovi. U subjektivne uslove spadaju
psihičko stanje lica (strah, rasejanost, uzbuđenje idr.)
Subjektivni stav onoga koji opaža je od velikog značaja. U
objektivne uslove spadaju mesto sa koga se vrši
opažanje(udaljenost), vremenski uslovi( svetlosni uslovi,
koje je doba dana idr.).
Na mogućnost reprodukovanja utiču mnogobrojni faktori
među kojima su najznačajniji , sposobnost izjašnjavanja.
Na neposredno iskazivanje lica utiče i njegovo psihičko
stanje i stanje duševnog zdravlja izrženo u normalnom, ili
patološkom obliku gde spadaju: poremećaji svesti, pažnje i
opažanja, mišljenja i pamćenja, inteligencije i dr. Koji na
određeni način utiču i na ponašanje ličnosti, pa samim tim i
na davanje iskaza.
Mišljenje
je psihički proces u kome duševni sadržaji bivaju
dovedeni u razumljivu povezanost i na osnovu alternativnih
kategorija procenjeni kao pravilni ili progresivni.U toj
definiciji postoje dva momenta, prvi, saznajni momenat-
dovođenje duhovnog sadržaja u razumljivu povezanost i
drugi, vrednosni momenat- procenjivanje nečega kao
pravilno ili kao progresivno.
VRSTE ISKAZA
Najčešća podela iskaza je na tačne i na netačne.
Netačni iskazi mogu biti nesvesni, ili svesni (lažni).
Netačni nesvesni iskazi nastaju zbog grešaka u opažanju,
pamćenju ili saopštavanju.
Netačni svesni iskazi nastaju usled namernog laganja,
prećutkivanja ili slepog laganja(kd osoba ne zna da li govori
istinu ili laž).
